Опсада Скадра (1912—1913)

Из Википедије, слободне енциклопедије
„Опсада Скадра” преусмерава овде. За остале употребе погледајте Опсада Скадра (вишезначна одредница).
Први балкански рат
Део
Црногорска застава на Скадарској тврђави.
Црногорска застава на Скадарској тврђави.
Време: 9. октобар 1912 - 23. април 1913.
Локација: Скадар
Узрок рата:
Резултат: Првобитно црногорска победа али под притиском великих сила Скадар је припао Албанији
Промене у територији:
Сукобљене стране
Застава Црне Горе Краљевина Црна Гора
Застава Србије Краљевина Србија
Застава Османског царства Османско царство
Заповедници
Краљевина Црна Гора Никола I Петровић
Краљевина Црна Гора Данило Петровић
Застава Османског царства Хасан Риза-паша
Застава Османског царства Есад-паша Топтани
Јачина
око 40.000 Црногораца
3 српске дивизије[1]
око 20.000[1]
Губици
преко 4000[1]  ?
{{{подаци}}}

Опсада Скадра је била битка у Првом балканском рату у којој је црногорска војска, након неколико неуспешних покушаја и уз помоћ србијанске војске, накратко преузела османлијско утврђење Скадар у северној Албанији.

Црногорска војска је убрзо, под аустроугарским и италијанским притиском, била приморана да се повуче из Скадра, који је припао новоформираној Албанији.

Ток битке[уреди]

Након безуспешне опсаде Скадра, краљ Никола је затражио од краља Петра да му упути помоћ. Након тога, србијанска врховна команда је одлучила да формира тзв. Приморски кор од 30.000 људи, са четрдесетак артиљеријских оруђа и четири авиона, којим је командовао генерал Петар Бојовић. Приморски кор је формиран крајем фебруара 1913. године, а на положаје око Скадра дошао је тек крајем марта. Међутим, њихово садејство са црногорским снагама трајало је тек неколико дана, јер ће се србијанске трупе убрзо повући са тих положаја под притиском великих сила. (Термин србијанско и црногорско је у том времену у употреби, јер ако би се рекло српско и црногорско испало би да Црногорци нису Срби, што би за тадашње стање ствари био скандал. Чак када је династички сукоб био на врхунцу 1918, у црногорској емиграцији настаје књига о злочинима Карађорђевића гдје се најпогрдније говори о Србијанцима, али ни на једном месту се ружно не пише о Србима.)

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 Въчков 2005, стране 138–141

Литература[уреди]

  • Въчков, Александър (2005). Балканската война 1912—1913. Анжела. pp. 138-141. 

Спољашње везе[уреди]