Пређи на садржај

Купјанск

Координате: 49° 42′ 47″ С; 37° 36′ 50″ И / 49.712921° С; 37.613802° И / 49.712921; 37.613802
С Википедије, слободне енциклопедије
Купјанск
укр. Куп'янськ
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Украјина
ОбластХарковска област
Основан1655.
Становништво
Становништво‍
 — 2012.29.686 (процена)
Географске карактеристике
Координате49° 42′ 47″ С; 37° 36′ 50″ И / 49.712921° С; 37.613802° И / 49.712921; 37.613802
Временска зонаUTC+2 (EET), лети UTC+3 (EEST)
Апс. висина79 m
Површина33,4 km2
Купјанск на карти Украјине
Купјанск
Купјанск
Купјанск на карти Украјине
Поштански број63700-63709
Веб-сајт
kupyansk-rada.gov.ua

Купјанск (укр. Куп'янськ) је град у Украјини, у Харковској области. Према процени из 2022. у граду је живело 26.627 становника.

Географија

[уреди | уреди извор]

Купјанск се налази 116 km од Харкова, на обе обале реке Оскол, на ушћу реке Купјанке (десне притоке) у источном делу Харковске области. Село Голубовка се налази 1,5 км узводно. Даље узводно од реке Купјанке налази се село Московка. Села Кучеровка, Подољ и Радковка се такође граниче са градом. Кроз град пролазе аутопутеви Т-2109 и Р-07.

Град је велики железнички чвор, са следећим станицама: Купјанск, Естакадни, Перон 523 км, Заоскоље, Оливино, Бригадни, Купјанск-Сортировочни, Купјанск-Узловаја.

Историја

[уреди | уреди извор]

Други светски рат

[уреди | уреди извор]

Купјанск је био окупиран током Другог светског рата од стране Немачке од 24. јула 1942. до 3. фебруара 1943. године.

Руско-украјински рат

[уреди | уреди извор]

Купјанск су руске снаге окупирале од 27. фебруара 2022. до 10. септембра 2022. године.[1] Иако је украјинска војска три дана раније уништила железнички мост како би успорила руско напредовање, градоначелник Купјанска Генадиј Мацехора, члан странке Опозициона платформа — За живот, предао је град руској војсци у замену за прекид непријатељстава, јер су Руси претили да ће град заузети силом. Као резултат тога, украјинска влада је следећег дана оптужила Мацехору за издају. Дана 28. фебруара 2022. године, Мацехору су ухапсиле украјинске власти. Касније је Купјанск постао де факто седиште руске војно-цивилне администрације Харкова и важна логистичка рута снабдевања. У градској кући Купјанска, украјинска застава се вијорила 6 недеља, а на медицинском факултету 3 месеца. Мештани су били приморани да раде за окупационе снаге, фарбају мостове у боје руске заставе и поправљају железничке пруге.

Дана 8. септембра 2022. године, представник Генералштаба Оружаних снага Украјине објавио је да су украјинске снаге повратиле више од 20 насеља у Харковској области и „у неким областима продрле у руске одбрамбене положаје до 50 км“. Истог дана, руске окупационе власти тврдиле су да је „руска војска почела да брани град“ и да су „додатна појачања ушла у регион из Русије“, што указује да се украјинске снаге поново приближавају граду са запада, након што су раније тог дана повратиле градић Шевченково.[2] Дана 9. септембра 2022. године, украјинске снаге су поново ушле у предграђе Купјанска и његове административне границе, започињући битку за град. До јутра 10. септембра 2022. године, украјинске снаге су повратиле зграду градског већа. Касније тог дана, украјински званичник потврдио је да су украјинске оружане снаге ослободиле град.[3] До 26. септембра, украјинске снаге су ослободиле Купјанск-Вузловој, град-близанац Купјанска, који се налази на левој обали реке Оскол.

Након повлачења из града, руске трупе су га више пута гранатирале.[4] Посебно су оштећени централна градска болница, солитери и лицеј, железничка станица Купјанск-Вузловој и други. Први напади на град били су 13. септембра, у којима су погинула два цивила.[5] Следећег дана, једна особа је рањена у ваздушним нападима. Дана 18. септембра, пет људи је повређено у гранатирању Купјанска. Два дана касније, два цивила су погинула, а пет је повређено након руског гранатирања града. Дана 22. септембра, жена и двоје деце су повређени у гранатирању. Дана 26. септембра, руске снаге су гранатирале конвој цивила који су бежали из села Куриловка и Пишчане код Купјанска, убивши 26 цивила. Дана 27. септембра, пет цивила је повређено након руског напада на цркву у Купјанску.[6] Дана 3. октобра, руско гранатирање болнице у Купјанску убило је једног лекара и ранило једну медицинску сестру.[7] Једна жена је повређена 5. октобра у ваздушном нападу. Руске снаге су бомбардовале и локалну фабрику меса у Купјанску, убивши око хиљаду свиња. Дана 3. марта 2023. године, украјинске власти су наредиле евакуацију цивила из града због напредовања руских оружаних снага око Купјанска и Бахмута.[8] Дана 14. новембра 2024. године, две руске оклопне колоне су напредовале у град са североистока, иако су наводно имале слабу контролу над тим подручјем.[9] Руске снаге су следећег дана даље напредовале у граду, а борбе су се наводно наставиле у индустријској зони и наводно су постављале линије снабдевања како би помогле у даљим офанзивним напорима. Након што су се суочиле са логистичким проблемима, руске снаге су се крајем новембра повукле из Купјанска. Крајем новембра 2024. године, украјински званичник је потврдио да су руске трупе недавно прешле на западну обалу реке Оскол северно од Купјанска, близу висећег моста јужно од Новомлинска.[10] Истовремено, украјински Генералштаб је признао да су руске снаге покренуле нападе на западну обалу у близини Фиголовке, Голубовке и Киндрашивке. Борбе су се наставиле и у децембру 2024. године, када су украјинске трупе известиле да руске снаге покушавају да пређу реку Оскол неколико километара северно од града Купјанска.

Крајем јануара 2025. године, Институт за проучавање рата проценио је да руске снаге покушавају да искористе своје мостобране преко реке Оскол како би подржале свој напредак и опколиле Купјанск са северозапада, као и да поставе терен за будући напредак и офанзиве у Харковској области.[11] Дана 24. маја 2025. године, Украјинска правда је известила да је преко 90% Купјанска уништено или оштећено у бомбардовању.[12]

Током Купјанске офанзиве, дезинформације и лажни обавештајни извештаји изазвали су инциденте са пријатељском ватром међу украјинским трупама. Почетком октобра 2025. град је поново био делимично окупиран од стране Русије.[13] Дана 20. новембра 2025. године, руско Министарство одбране је објавило потпуно заузимање Купјанска, иако је украјинска војска то негирала.[14] Председник Зеленски је 12. децембра својом посетом потврдио да град није заузет.[15][16] Војни портал извештава да је „операција ослобођења Купјанска још увек далеко од завршетка“ и да се „чишћење наставља кућу по кућу“, што је компликовано присуством цивила „које Руси користе као људске штитове“.[17]

Становништво

[уреди | уреди извор]

Према процени, у граду је 2012. живело 29.686 становника. За време рата, већина становника се иселила, оставивши око 560 становника у граду.[18]

Демографија
1979.1989.2001.2012.
33.860[19]35.001[19]32.449[19]29.686[19]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „In Kharkiv region, mayor admits to handing over city to occupiers”. Pravda. 27. 2. 2022. Приступљено 28. 2. 2022. 
  2. ^ „Armed Forces of Ukraine advance on Kramatorsk front, killing up to 100 occupiers near Kupiansk General Staff”. Yahoo! News. 5. 9. 2022. 
  3. ^ „'Everybody was running away.' Ukrainians in Kharkiv villages describe Russia's retreat”. CNN. 12. 9. 2022. 
  4. ^ Loveluck, Louisa; Korolchuk, Serhii; Grzedzinski, Wojciech (15. 10. 2022). „In Kupiansk, in northeast Ukraine, liberation came at a steep cost”. The Washington Post (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 16. 11. 2022. г. Приступљено 5. 12. 2022. 
  5. ^ „Three civilians killed in Russia's shelling of Kharkiv region” (на језику: енглески). Ukrinform. 13. 9. 2022. Архивирано из оригинала 9. 12. 2022. г. Приступљено 9. 12. 2022. 
  6. ^ „Missile strike on Kupiansk: President's Office shows consequences of attack” (на језику: енглески). Ukrinform. 27. 9. 2022. Архивирано из оригинала 9. 12. 2022. г. Приступљено 9. 12. 2022. 
  7. ^ „Zelensky: invaders shell hospital in Kupyansk, killing doctor, injuring nurse” (на језику: енглески). Ukrinform. 3. 10. 2022. Архивирано из оригинала 9. 12. 2022. г. Приступљено 9. 12. 2022. 
  8. ^ „"Ukraine orders evacuation of city it recaptured (BBC)"”. BBC News. 3. 3. 2023. 
  9. ^ Diakonov, Ivan (14. 11. 2024). „Russians occupy Illinka in Donetsk Oblast and enter Kupiansk in Kharkiv Oblast – DeepState”. Ukrainska Pravda. 
  10. ^ „Russia could encircle Kupyansk if they secure right bank of Oskil”. global.espreso.tv (на језику: енглески). Приступљено 1. 2. 2025. 
  11. ^ „Russian Offensive Campaign Assessment, January 31, 2025”. Institute for the Study of War. 31. 1. 2025. 
  12. ^ „Kupiansk in Kharkiv Oblast 90% destroyed or damaged, situation is critical”. Ukrainska Pravda (на језику: енглески). Приступљено 26. 5. 2025. 
  13. ^ Frontline report: Russian false reports trigger friendly fire chaos in Kupiansk
  14. ^ „Russian forces captured Ukraine's Kupiansk, top military official tells Putin”. Reuters. 20. 11. 2025. Приступљено 20. 11. 2025. 
  15. ^ „'Reality speaks for itself' — From war-torn Kupiansk, Zelensky praises troops after reports of successful Ukrainian counterattack”. The Kyiv Independent (на језику: енглески). 12. 12. 2025. 
  16. ^ „Rusija je rekla da je zauzela Kupjansk, a danas se Zelenski pojavio u gradu: "Naši vojnici ovde postižu rezultate za Ukrajinu"”. Blic.rs. 12. decembar 2025. Приступљено 11. 2. 2026. 
  17. ^ „Khartia Brigade counterattack near Kupyansk disrupts Putin's plans”. www.uawire.org (на језику: енглески). 2025-12-15. Приступљено 15. 12. 2025. 
  18. ^ Левченко, Дар'я (2025-11-24). „У Куп’янську залишаються понад 500 мешканців”. Ґвара Медіа (на језику: украјински). Приступљено 25. 11. 2025. 
  19. ^ а б в г „UKRAINE: Major Cities”. City Population. Приступљено 10. 11. 2012. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Икона за клице

Овај чланак везан за градове у Украјини је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити.

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Купјанск&oldid=30764032”