Куџо

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Куџо је психолошки хорор роман о псу зараженом беснилом, који је 1981. године написао амерички писац Стивен Кинг. Он је 1982. године за овај роман добио награду Британског друштва за фантастику, а роман је 1983. године преточен у филм.

Позадина приче[уреди]

Куџово име потиче од псеудонима Вилија Вулфа, једног од људи одговорних за организовање киднаповања Пати Херст и за њену индоктринацију у Симбиотичку ослободилачку армију. Стивен Кинг пише о Куџоу у делу О писању, где за овај роман каже да се „једва сећа да га је уопште написао“. Књига је написана у време када је Кинг био зависан од кокаина. Кинг даље говори како му се књига допада и да му је криво што се не сећа уживања у добрим деловима док их је записивао на папир.

Радња[уреди]

Радња се дешава у окружењу у које су смештена многа друга Кингова дела: измишљеном граду Кесл Рок у Мејну. Прича се врти око две локалне породице, а наратив је прошаран вињетама из наизглед обичних живота разних других становника. Поглавља немају наслове, већ белине између одељака назначују када се приповедање пребацује на другу тачку гледишта.

Породица Трентон, која припада средњој класи, недавно се преселила у Кесл Рок из Њујорка, са собом повевши четворогодишњег сина Теда. Отац породице, Вик, открива да је његова жена Дона недавно окончала љубавну аферу. Усред ове напетости у кући, Викова агенција за оглашавање пропада, а он је приморан да путује ван града и да остави Теда и Дону код куће. Породица Кемберс, која припада радничкој класи, већ дуго година живи у овом граду: Џо је механичар који контролише и злоставља своју жену Черити и њиховог десетогодишњег сина Брета. Черити осваја награду од 5000 долара на лотоу и користи приход како би наговорила Џоа да јој дозволи да одведе Брета на пут, у посету Черитиној сестри Холи у Конектикату. Џо прихвата и тајно планира да искористи време како би отишао у Бостон на мали излет.

Куџо, велики, доброћудни пас бернардинац породице Кемберс, јури дивљег зеца у пољима око њихове куће и увлачи главу у улаз мале кречњачке пећине, у којој га слепи миш заражен беснилом уједа за нос и инфицира тим вирусом. Док Черити и Брет напуштају град, Куџо убија њиховог суседа алкохоличара, Гарија Первијеа. Када Џо оде до Гарија да би попричао са њим о путовању у Бостон, Куџо убија и њега.

Дона, сама код куће са Тедом, вози њихов Форд Пинто, који не ради добро, код Кемберсових на поправку. У дворишту Кемберсових ауто се поквари и док Дона покушава да нађе Џоа, појављује се Куџо и напада је. Она бежи назад у ауто када Куџо започне напад. Дона и Тед су заробљени у возилу, у коме постаје све топлије због сунца. Током једног покушаја бекства, Куџо уједа Дону за стомак и ногу али она успева да преживи и побегне натраг у ауто. Планира да отрчи до куће Кемберсових, али одустаје од те идеје због страха да ће врата бити закључана и да је затим Куџо убити, чиме ће њен син остати сам.

Вик се враћа у Кесл Рок после неколико неуспелих покушаја да контактира Дону и сазнаје од полиције да је Стив Кемп, човек са којим је Дона имала љубавну аферу, осумњичен за пљачку његове куће и могућу отмицу Доне и Теда. Како би истражила све трагове, државна полиција шаље шерифа Кесл Рока, Џорџа Банермана, до куће Кемберсових, али га Куџо напада и убија. Дона се, након што је била сведок напада и схватила да је Тед у опасности да умре од дехидратације, бори са Куџом и убија га. Вик стиже на место збивања, а убрзо потом стижу и власти, али је Тед већ умро од дехидратације и топлотног удара. Дону воде хитно у болницу, а Куџову главу узимају ради биопсије, како би се проверило да ли је имао беснило пре него што се кремира.

Роман се завршава неколико месеци касније тако што обе породице, и Трентонови и Кемберсови, покушавају да наставе са својим животима: Дона је завршила лечење од беснила, њен брак са Виком је опстао, а Черити поклања Брету ново вакцинисано штене по имену Вили. Постскриптум на крају књиге подсећа читаоца да је Куџо био добар пас који се увек трудио да учини своје власнике срећним, али га је беснило натерало на насиље.

Референце[уреди]

  1. "1982 Award Winners & Nominees". Worlds Without End. Приступљено 2009-07-22.[1]
  2. March 1, 1976. Patty's Long Ordeal on the Stand [1] Time.com[2]
  3. August 14, 1981. Cujo: New York Times Book Review [2] New York Times.com[3]
  4. King, Stephen. On Writing. pp. 110, Hodder & Stoughton, 2000. ISBN 978-0-340-82046-9.[4]
  5. "StephenKing.com - Cujo Inspiration". stephenking.com. Приступљено 2018-05-02.[5]
  1. Rich, Interviewed by Christopher Lehmann-Haupt and Nathaniel (2006). "Stephen King, The Art of Fiction No. 189". The Paris Review. Fall 2006 (178). ISSN 0031-2037. Приступљено 2018-05-02.[7]
  2. McDowell, Edwin (September 27, 1981). "Behind the Best Sellers". New York Times. Archived from the original on 1997.[8]
  3. Lehmann-Haupt, Christopher (August 14, 1981). "Cujo: New York Times Book Review". New York Times.[3]
  1. Smythe, James (2012-11-02). "Rereading Stephen King: week 11 – Cujo". the Guardian. Приступљено 2018-05-02.[11]
  2. "StephenKing.com - Needful Things Characters". www.stephenking.com. Приступљено 2018-05-02.[12]
  3. "StephenKing.com - The Dark Half Characters". www.stephenking.com. Приступљено 2018-05-02.[12]
  4. "StephenKing.com - Pet Sematary Characters". www.stephenking.com. Приступљено 2018-05-02.[12]

Спољашње везе[уреди]

Stephen King.com: Cujo[1]

  1. ^ Kapinski, Elizabeth (1982). „BPA seeks award nominees”. PsycEXTRA Dataset. 
  2. ^ Üngör, Uğur Ümit (18. 01. 2018). „Becoming and unbecoming refugees: the long ordeal of Balkan Muslims, 1912–34”. Manchester University Press. doi:10.7228/manchester/9781784994419.003.0015. 
  3. 3,0 3,1 „New York Times New York City Poll, August 2004”. ICPSR Data Holdings. 18. 02. 2005. 
  4. ^ 1947-, King, Stephen (2001). On writing : a memoir of the craft. London: New English Library. OCLC 45484860. 034076998X. 
  5. ^ Lemes, Rodrigo Cristian. Análise experimental do desempenho aerodinâmico de uma asa com flape, cujo elemento principal possui bordo de fuga serrilhado (Теза). Universidade de Sao Paulo Sistema Integrado de Bibliotecas - SIBiUSP. 
  6. ^ Albert, Rolls (2009). Stephen King : a biography. Westport, Conn.: Greenwood Press. стр. 34. ISBN 978-0-313-34573-9. OCLC 298460995. 
  7. ^ York, Steve (2006). „Fall and Resurrection (review)”. Notes. 63 (1): 178—179. ISSN 1534-150X. doi:10.1353/not.2006.0129. 
  8. ^ Löfflmann, Georg (18. 01. 2018). „Competing Visions for America – Popular Discourses of Grand Strategy on the New York Times Best-Sellers List”. Edinburgh University Press. doi:10.3366/edinburgh/9781474419765.003.0004. 
  9. ^ 1962-, Rogak, Lisa. Haunted heart : the life and times of Stephen King (First St. Martin's Griffin edition изд.). New York. ISBN 9781429987974. OCLC 862069016. 
  10. ^ 1947-, King, Stephen. Cujo : a novel (First Gallery Books trade paperback edition изд.). New York, NY. ISBN 9781501192241. OCLC 1023593318. 
  11. ^ Hegland, Kenney F. (2003). „If Stephen King Discovers Cujo, Can Judges Discover Law?”. SSRN Electronic Journal. ISSN 1556-5068. doi:10.2139/ssrn.401560. 
  12. 12,0 12,1 12,2 „LAS VEGAS SANDS CORP., a Nevada corporation, Plaintiff, v. UKNOWN REGISTRANTS OF www.wn0000.com, www.wn1111.com, www.wn2222.com, www.wn3333.com, www.wn4444.com, www.wn5555.com, www.wn6666.com, www.wn7777.com, www.wn8888.com, www.wn9999.com, www.112211.com, www.4456888.com, www.4489888.com, www.001148.com, and www.2289888.com, Defendants.”. Gaming Law Review and Economics. 20 (10): 859—868. 2016-12. ISSN 1097-5349. doi:10.1089/glre.2016.201011.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)