Лариса Шепитко

С Википедије, слободне енциклопедије
Лариса Шепитко
Слика Ларисе Шепитко.
Лични подаци
Пуно имеЛариса Јефимовна Шепитко
Датум рођења(1938-07-01)1. јул 1938.
Место рођењаАртјомовск, Украјинска ССР, Совјетски Савез
Датум смрти2. јул 1979.(1979-07-02) (41 год.)
Место смртиТверска област, Руска СФСР, Совјетски Савез
Занимањережисерка, сценаристкиња, глумица
Породица
ПартнерЕлем Климов
Деца1
Рад
Активни период1956–1979.
Битна делаУспон
Веза до IMDb-а

Лариса Јефимовна Шепитко (рус. Лари́са Ефи́мовна Шепи́тько; укр. Лариса Юхимівна Шепітько; 6. јануар 1938 – 2. јул 1979) је била украјинска совјетска филмска режисерка, сценаристкиња и глумица. Сматра се једном од најбољих женских режисера свих времена. Њен филм Успон је други филм који је освојио Златног медведа[1][2] и трећи филм који је освојио награду на Канском филмском фестивал у женској режији.

Шепитко је такође важила за једног од најистакнутијих совјетских филмских стваралаца и током Хрушчовљевског одмрзавања и ере стагнације. Хрушчовљево одмрзавање било је директан одговор на ограничења која су била наметнута совјетским грађанима током Стаљинове владавине, и у суштини је означила почетак иновативног повратка кинематографској уметности.[3][4] Њена каријера прекинута је 1979. када је погинула у саобраћајној несрећи док је извиђала локације за филм Збогом. Њен супруг Елем Климов направио је 20-минутни документарац о Лариси у част њеног наслеђа.

Филмографија[уреди | уреди извор]

Шепитко је снимила укупно седам дугометражних филмова ако се урачуна омнибус филм Почетак непознате ере и Збогом, филм који је њен супруг Елем Климов завршио за њу након њене смрти.

# Година Наслов Улога Белешке
1 1963 Топлота Режисер [5]
2 1966 Крила Режисер [6][7][5]
3 1967 Почетак непознате ере Режисер
4 1969 13 часова Режисер
5 1971 Ти и ја Режисер [5]
6 1977 Успон Режисер [8][5]
7 1983 Збогом Режисер Филм завршио Елем Климов након њене смрти.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „| Berlinale | Archive | Yearbooks | Yearbooks”. 2023-01-11. Архивирано из оригинала 11. 01. 2023. г. Приступљено 2023-09-15. 
  2. ^ Arnett, George (2015-02-06). „Which directors have won at the Berlin film festival?”. The Guardian (на језику: енглески). ISSN 0261-3077. Приступљено 2023-09-15. 
  3. ^ Oukaderova, Lida (2015). The Cinema of the Soviet Thaw : Space, Materiality, Movement. Bloomington: Indiana University Press. p. 2.
  4. ^ Salys, Rimgaila (2013). The Russian Cinema Reader : Volume II, the Thaw to the Presen. Boston: MA: Academic Studies Press. pp. 14–15.
  5. ^ а б в г Lawton, Anna (2010-09-09). Before the Fall: Soviet Cinema in the Gorbachev Years (на језику: енглески). New Acdemia+ORM. ISBN 978-1-122-84850-3. 
  6. ^ Gillespie, David C. (2014-09-25). Russian Cinema (на језику: енглески). Routledge. ISBN 978-1-317-87412-6. 
  7. ^ Baumgartner, Michael; Boczkowska, Ewelina (2019-09-23). Music, Collective Memory, Trauma, and Nostalgia in European Cinema after the Second World War (на језику: енглески). Routledge. ISBN 978-1-315-29843-6. 
  8. ^ Paietta, Ann C. (2014-11-18). Teachers in the Movies: A Filmography of Depictions of Grade School, Preschool and Day Care Educators, 1890s to the Present (на језику: енглески). McFarland. стр. 211. ISBN 978-1-4766-2034-3. 

Додатна литература[уреди | уреди извор]

  • Michael Koresky, Eclipse Series 11: Larisa Shepitko, The Criterion Collection, 2008
  • Peter Wilshire, A Harrowing Exploration of War and the Meaning of Human Existence: The Ascent (Voskhozhdeniye, Larisa Shepitko, 1977), Off Screen, Volume 20, Issue 3/March 2016
  • Quart, Barbara (1988). Women Directors: The Emergence of a New Cinema. New York: Bloomsbury Academic. ISBN 0-275-92962-0. OCLC 17385039. .
  • Vronskaya, Jeanne. 1972. Young Soviet Film Makers. London: George Allen and Unwin

Спољашње везе[уреди | уреди извор]