Латинофалиски језици
 |
| латинофалиски | |
|---|---|
| Географска распрострањеност | Првобитно Лациј у Италији, затим широм Римског царства, нарочито у западном дијелу |
| Језичка класификација | индоевропски
|
| Прајезик | пралатинофалиски (Пренестинска фибула) |
| Подподела | |
| Глотолог | lati1262[1] |
 Латинофалиски језици и дијалекти у различитим нијансама плаве. | |
Латинофалиски језици чине групу италских језика унутар индоевропске језичке породице. Говорили су их латинофалиски народи на подручју Италије од 1200. године прије н. е.
Латински и фалиски припадају групи, као и још два дијалекта која се често сматрају архаичним латинским: ланувијски и пренестински.
Како је моћ античког Рима расла, латински је апсорбовао елементе других језика и замијенио фалиски. Остали варијетети су изумрли како је латински постајао доминантнији. Латински се заузврат преко вулгарног латинског развио у романске језике, којима сада говори више од 800 милиона људи. То је у великој мјери био резултат утицаја француске, шпанске и португалске колонијалне империје.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Hammarström, Harald; Forkel, Robert; Haspelmath, Martin; Bank, Sebastian, ур. (2016). „Latino-Faliscan”. Glottolog 2.7. Jena: Max Planck Institute for the Science of Human History.
