Италски језици

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Италски језици
Географска распострањеност Првобитно Италија, данас Јужна Европа, Западна Европа, Источна Европа, Јужна Америка и Средња Америка
Језичка класификација Индоевропски језици
  • Италски језици
Прајезик Праиталски језик
Подподела
ISO 639-2 / 5 itc
Glottolog ital1284[1]
{{{mapalt}}}
Италски језици у 6. веку пре нове ере:      латински (од кога потичу романски језици)     фалишћански     пиценски (јужни)     умбријски     осачки

Италски језици су група индоевропских језика која је део Кентум гране. Ова група укључује и романске језике (италијански, шпански, португалски, каталонски, провансалски, француски и румунски), а такође и многе изумрле језике.

Класификација[уреди]

Италска група језика има две познате гране:

Могуће италски језици[уреди]

На северу Италије постојало је племе које је говорило венетским језиком сличним латинском, па се и овај језик некад убраја у италске језике. Међутим, он има неке карактеристике германских језика тако да се данас сматра да је посебан језик у оквиру индоевропских језика.

Још један језик који можда припада италским језицима је сикулски језик, којим је говорило племе Сикули са Сицилије.

Најстарији натписи[уреди]

Први натписи који су нађени из ове групе језика су написани на умбријском и фалишћанском и датирају из VII века п. н. е. Писмо које се тада користило назива се Старо италско писмо и настало је од старогрчког. Сами италски језици показују утицај етрурског и нешто више старогрчког.

Порекло Италика[уреди]

Италици нису први становници Италије, већ су ту мигрирали током другог миленијума п. н. е. и били су највероватније у сродству са Келтима који су заузимали велике просторе западне Европе. Пре доласка Италских племена Италија је била насељена групама које нису припадале Индоевропљанима, а међу њима су били можда и Етрурци.

Ширење латинског[уреди]

Како се Рим ширио целим Апенинским полуострвом, тако је и латински језик постајао доминантнији на том простору и коначно су остали језици Италије изумрли до краја I века наше ере.

Извори[уреди]

  1. ^ Hammarström, Harald; Forkel, Robert; Haspelmath, Martin; Bank, Sebastian, ур. (2016). „Italic”. Glottolog 2.7. Jena: Max Planck Institute for the Science of Human History.