Пређи на садржај

Латинофалиски језици

С Википедије, слободне енциклопедије
латинофалиски
Географска распрострањеностПрвобитно Лациј у Италији, затим широм Римског царства, нарочито у западном дијелу
Језичка класификацијаиндоевропски
Прајезикпралатинофалиски (Пренестинска фибула)
Подподела
Глотологlati1262[1]
{{{mapalt}}}
Латинофалиски језици и дијалекти у различитим нијансама плаве.

Латинофалиски језици чине групу италских језика унутар индоевропске језичке породице. Говорили су их латинофалиски народи на подручју Италије од 1200. године прије н. е.

Латински и фалиски припадају групи, као и још два дијалекта која се често сматрају архаичним латинским: ланувијски и пренестински.

Како је моћ античког Рима расла, латински је апсорбовао елементе других језика и замијенио фалиски. Остали варијетети су изумрли како је латински постајао доминантнији. Латински се заузврат преко вулгарног латинског развио у романске језике, којима сада говори више од 800 милиона људи. То је у великој мјери био резултат утицаја француске, шпанске и португалске колонијалне империје.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Hammarström, Harald; Forkel, Robert; Haspelmath, Martin; Bank, Sebastian, ур. (2016). „Latino-Faliscan”. Glottolog 2.7. Jena: Max Planck Institute for the Science of Human History.