Лахор
| Лахор لاور | |
|---|---|
 Колаж града | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Пакистан |
| Покрајина | Панџаб |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2017. | 11.126.285 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 31° 34′ 33″ СГШ; 74° 19′ 37″ ИГД / 31.575833° СГШ; 74.326944° ИГД |
| Временска зона | UTC+5 |
| Апс. висина | 217 m |
| Површина | 1,772[1] km2 |
  Лахор Лахор на мапи Пакистана | |
| Позивни број | 0423 |
| Веб-сајт | |
| www.lahore.gov.pk | |
Лахор (لاور) је главни град пакистанског дела Панџаба и други град по величини у Пакистану.[2] Према подацима из 2017. у граду је живело 11.126.285 становника. Лахор је један од најбогатијих градова у Пакистану, са процењеним БНП од $58,14 милијарди (PPP) према подацима из 2015.[3][4] Лахор је највећи град, и историјски културни центар панџабског региона,[5][6][7][8] и један од највише друштвено либералних,[9] прогресивних,[10] и космополитских градова Пакистана.[11] Историјски је био познат по богатом могулском наслеђу. Лахор се сматра културним центром Пакистана. Постоји и мала филмска индустрија у Лахору (локално се зове Лоливуд).
Географија[уреди | уреди извор]
| Лахор | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Климатограм | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Лахор лежи између 31°15′—31°45′ С и 74°01′—74°39′ И. Град је ограничен на северу и западу Шекхупура округом, на истоку Вагахом, и на југу Касурским округом. Река Рави протиче на северној страни Лахора. Укупна копнена површина града је 404 km².
Клима[уреди | уреди извор]
Лахор има полусушну климу (Кепенова класификација клима BSh). Најтоплији месец је јун, са просечном високом температуром која надмашује 40 °C (104,0 °F). Монсунска сезона почиње у касном јуну, и највлажнији месец је јул,[12] са тешким кишним падавинама, вечерњом грмљавином и могућим провалама облака. Најхладни месец је јануар са густом маглом.[13]
Градски рекорд високе температуре је био 48,3 °C (118,9 °F), која је забележена 30. маја 1944. године.[14] Температура од 48 °C (118 °F) је била забележена 10. јуна 2007. године.[15][16] У време када је метеоролошки центар забележио ову званичну температуру у хладу, пријављено је да је индекс топлоте на директно осунченом простору био 55 °C (131 °F). Рекордно ниска температура од −1 °C (30 °F), забележена је 13. фебруара 1967.[17] Највиши ниво кише током 24-часовног периода period је 221 mm (8,7 in), који је забележен 13. августа 2008.[18] Дана 26. фебруара 2011, у Лахору је пала тешка киша и град 45 mm (1,8 in), који је покрио путеве и тротоаре градом по први пут у записаној историји града.[19][20]
| Клима Лахора (1961–1990) | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
| Апсолутни максимум, °C (°F) | 27,8 (82) |
33,3 (91,9) |
37,8 (100) |
46,1 (115) |
48,3 (118,9) |
47,2 (117) |
46,1 (115) |
42,8 (109) |
41,7 (107,1) |
40,6 (105,1) |
35,0 (95) |
30,0 (86) |
48,3 (118,9) |
| Максимум, °C (°F) | 19,8 (67,6) |
22,0 (71,6) |
27,1 (80,8) |
33,9 (93) |
38,6 (101,5) |
40,4 (104,7) |
36,1 (97) |
35,0 (95) |
35,0 (95) |
32,9 (91,2) |
27,4 (81,3) |
21,6 (70,9) |
30,8 (87,4) |
| Просек, °C (°F) | 12,8 (55) |
15,4 (59,7) |
20,5 (68,9) |
26,8 (80,2) |
31,2 (88,2) |
33,9 (93) |
31,5 (88,7) |
30,7 (87,3) |
29,7 (85,5) |
25,6 (78,1) |
19,5 (67,1) |
14,2 (57,6) |
24,32 (75,78) |
| Минимум, °C (°F) | 5,9 (42,6) |
8,9 (48) |
14,0 (57,2) |
19,6 (67,3) |
23,7 (74,7) |
27,4 (81,3) |
26,9 (80,4) |
26,4 (79,5) |
24,4 (75,9) |
18,2 (64,8) |
11,6 (52,9) |
6,8 (44,2) |
17,8 (64) |
| Апсолутни минимум, °C (°F) | −2,2 (28) |
0,0 (32) |
2,8 (37) |
10,0 (50) |
14,0 (57,2) |
18,0 (64,4) |
20,0 (68) |
19,0 (66,2) |
16,7 (62,1) |
8,3 (46,9) |
1,7 (35,1) |
−1,1 (30) |
−2,2 (28) |
| Количина кише, mm (in) | 23,0 (0,906) |
28,6 (1,126) |
41,2 (1,622) |
19,7 (0,776) |
22,4 (0,882) |
36,3 (1,429) |
202,1 (7,957) |
163,9 (6,453) |
61,1 (2,406) |
12,4 (0,488) |
4,2 (0,165) |
13,9 (0,547) |
628,8 (24,757) |
| Сунчани сати — месечни просек | 218,8 | 215,0 | 245,8 | 276,6 | 308,3 | 269,0 | 227,5 | 234,9 | 265,6 | 290,0 | 259,6 | 222,9 | 3.034 |
| Извор #1: NOAA (1961—1990) [21] | |||||||||||||
| Извор #2: PMD[22] | |||||||||||||
Историја[уреди | уреди извор]
.jpg)
Махмуд Газни је 1021. поставио на трон Малика Ајаза. Тада је Лахор постао главни град Газнавидског царства. После пада Газнавидског царства разне муслиманске династије познате као Делхијски султанат владале су Лахором. Први султан Делхијског султаната крунисан је 1206. у Лахору. Лахор је био у саставу Могулског царства од 1524. до 1752. Ахбар Велики је одлучио 1584. да Лахор постане главни град Могулског царства. Тада је саграђена велика Лахорска тврђава на рушевинама старе тврђаве.
Шах Џахан је рођен у Лахору. Он и Џахангир су проширили тврђаву. Последњи могулски цар Аурангзеб је саградио познате грађевине: врата Алмагири и џамију Бадшахи. Сики су владали градом од 1799. до 1849., а Лахор је био главни град њиховог царства. После рата Сика и Енглеза Лахор долази под власт британске круне све до стварања Пакистана 1947. До 1947. Лахор је био главни град Панџаба. Нападом индијске авијације 1965. на Лахор почео је рат између Индије и Пакистана око Кашмира.
Становништво[уреди | уреди извор]
Према процени, у граду је 2006. живело 6.485.175 становника.
| 1981. | 1998. | 2006. |
|---|---|---|
| 2.952.689[23] | 5.063.499[23] | 6.485.175 |
Привреда[уреди | уреди извор]
Лахор је центар за организацију ручне производње ћилима, који се производе готово свуда око Лахора. Ти ћилими представљају један од главних извозних производа Пакистана. Занатлије у Лахору могу да произведу било који ћилим користећи популарне мотиве. Око 95% произведених ћилима се извози. Многе велике компаније из области информационих технологија створиле су своју базу у Лахору.
Саобраћај[уреди | уреди извор]
Због великог раста индустрије и саобраћаја Лахор има јако загађен ваздух. Смог је понекад такав да је видљивост само неколико метра. Саобраћајне гужве су изузетно велике, а саобраћајни удеси јако чести. Главно седиште пакистанске железнице је у Лахору. Крај града је 2003. изграђен нови аеродром.
Туризам[уреди | уреди извор]
У граду је очувана могулска и колонијална архитектура, која је сведочанство богате историје. Од могулске архитектуре истичу се:
- Лахорска тврђава
- џамија Бадшаи
- вртови Шаламар (подигао их је Шах Џахан)
- врата Алмагири
- маузолеји Џехангира и Нур Џахана.
Од колонијалне архитектуре вреди споменути:
- Лахорски врховни суд
- Лахорска главна пошта
Остали споменици:
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Punjab Portal”. Government of Punjab. Архивирано из оригинала на датум 25. 6. 2014. Приступљено 7. 7. 2014.
- ^ „Population of Major Cities Census – 2017 [pdf]” (PDF). Pakistan Bureau of Statistics. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 29. 8. 2017. Приступљено 30. 8. 2017.
- ^ „Lahore Fact Sheet”. Lloyd's. Архивирано из оригинала на датум 21. 8. 2016. Приступљено 19. 8. 2016.
- ^ „GaWC – The World According to GaWC 2016”. lboro.ac.uk. 24. 4. 2017. Приступљено 30. 4. 2017.
- ^ Lahore Cantonment, globalsecurity.org
- ^ „Internet Archive Wayback Machine”. Web.archive.org. 22. 4. 2008. Архивирано из оригинала на датум 29. 12. 2008. Приступљено 16. 9. 2011.
- ^ Shelley, Fred (16. 12. 2014). The World's Population: An Encyclopedia of Critical Issues, Crises, and Ever-Growing Countries. ABC-CLIO. стр. 356. ISBN 978-1-61069-506-0. »Lahore is the historic center of the Punjab region of the northwestern portion of the Indian subcontinent«
- ^ Usha Masson Luther (1990). Historical Routes of North West Indian Subcontinent, Lahore to Delhi, 1550s–1850s A.D.: Network Analysis Through DCNC-micro Methodology. Sagar Publications.
- ^ Diminishing Conflicts in Asia and the Pacific: Why Some Subside and Others Don't. Routledge. 2013. ISBN 978-0-415-67031-9. Приступљено 8. 4. 2017. »"Lahore, perhaps Pakistan's most liberal city..."«
- ^ Craig, Tim (9. 05. 2015). „The Taliban once ruled Pakistan's Swat Valley. Now peace has returned.”. Washington Post. ISSN 0190-8286. Приступљено 11. 2. 2018. »"We now want to dress like the people of Punjab," said Abid Ibrahim, 19, referring to the eastern province that includes Lahore, often referred to as Pakistan's most progressive city.«
- ^ „Lahore attack: Pakistan PM Sharif demands swift action on terror”. BBC. 28. 03. 2016. Приступљено 19. 8. 2016. »Lahore is one of Pakistan's most liberal and wealthy cities. It is Mr Sharif's political powerbase and has seen relatively few terror attacks in recent years.«
- ^ а б „Climatological Normals of Lahore”. Hong Kong Observatory. Архивирано из оригинала на датум 26. 12. 2018. Приступљено 6. 05. 2010.
- ^ „Smoke not smog”. 6. 11. 2016.
- ^ „Quetta”. Pakmet.com.pk. Архивирано из оригинала на датум 16. 7. 2011. Приступљено 15. 03. 2011.
- ^ „Highest temperature in 78 years: Four die as city sizzles at 48o C”. Daily Times. 10. 6. 2007. Приступљено 15. 03. 2011.
- ^ "Heatwave to persist for 4–5 days", The Dawn, 10 June 2007.
- ^ [1] Архивирано 2010-06-13 на сајту Wayback Machine
- ^ [2] Архивирано 2011-07-16 на сајту Wayback Machine
- ^ [3] Daily Times – Citizens cheer as hail turns city white
- ^ „Lahore becomes Murree!”. YouTube. Приступљено 15. 03. 2011.
- ^ „Lahore Climate Normals 1961-1990”. National Oceanic and Atmospheric Administration. Приступљено 16. 1. 2013.
- ^ „Extremes of Lahore”. Pakistan Meteorological Department. Приступљено 2. 2. 2015.
- ^ а б „PAKISTAN”. citypopulation.de.
Литература[уреди | уреди извор]
- Shelley, Fred (16. 12. 2014). The World's Population: An Encyclopedia of Critical Issues, Crises, and Ever-Growing Countries. ABC-CLIO. стр. 356. ISBN 978-1-61069-506-0. »Lahore is the historic center of the Punjab region of the northwestern portion of the Indian subcontinent«
- Syad Muhammad Latif (1892). Lahore: Its History, Architectural Remains and Antiquities, with an Account of Its Modern Institutions, Inhabitants, Their Trade, Customs Etc. New Imperial Press.
- Neville, Pran. Lahore : A Sentimental Journey. Penguin Books. ISBN 978-0-14-306197-7.
