Ахбар Велики
| Џелалудин Мухамед Ахбар | |
|---|---|
Ахбар Велики
|
|
| Датум рођења | 24. јануар 1542. |
| Место рођења | Агра |
| Датум смрти | 27. октобар 1605. (63 год.) |
| Место смрти | Агра |
| Отац | Хумајун |
| Мајка | Хамида Бану Бегум |
| Супружник | Маријам уз-Замани, Рукваја Султан Бегум, Салима Султан Бегум[1][2][3] |
| Потомство | Џахангир, Мурад, Данијал |
| могулски владар[4] | |
| Период | 11. фебруар 1556 – 27. октобар 1605.[5][6][7] |
| Претходник | Хумајун |
| Наследник | Џахангир |
Џелалудин Мухамед Ахбар, познатији као Ахбар Велики (арап. جلال الدین محمد اکبر; Умаркот, 15. октобар 1542 — Агра, 27. октобар 1605[8][9]) је био могулски владар који се сматра једним од највећих владара у историји Индије.[10] Након доласка на престо 1556. године започео је серију успешних освајачких похода које су Могулско царство прошириле на већи део Индије. Иако неписмен, био је познат по подстицању науке и уметности, а посебно је настојао да установи верску толеранцију међу својим поданицима.
Акбар је наследио свог оца Хумајуна, са регентом Бајрам Каном, који је помогао младом цару да прошири и консолидује Могулско царство у Индији. Акбар је био јака личност и успешан генерал. Постепено је повећао Могулско царство по Индијском потконтиненту, проширивши га до реке Годавари. Међутим, његова моћ и утицај се протезала кроз целу земљу због његове војне, политичке, културне и економске доминације. Да би се ујединила огромна Могулска држава, Акбар је успоставио централизовани систем администрације широм царства и усвојио политику помирења владара кроз брак и дипломатију. У циљу очувања реда и мира у верски и културно различитом царству, он је усвојио политику која је добила подршку од немуслимана. Избегавајући племенске везе и идентитет исламске државе, Акбар је настојао да уједини далеке земље свог царства кроз оданост, изражену кроз персијску културу, тако да је цар имао готово божански статус.
Могулско царство је развило јаку и стабилну екомомију, што је довело до комерцијалне експанзије и већег патроната културе. Акбар је сам промовисао уметност и културу. Он је придавао значај и књижевности, па је направио и библиотеку са више од 24.000 књига написаних на санскриту, хиндском, перзијском, грчком, латинском и арапском језику. У библиотеци су такође радили многи научници, преводиоци, уметници, калиграфи, архитекти и занатлије. Такође су створени судови у Делхију, Агри, Фатехпур Сикри који су постали центри уметности, писма и учења. Персијско-исламска култура је почела да се спаја и стапа са аутохтоним индијским елементима, а посебно је настала индо-персијска култура која се одликовала могулским стилом уметности, сликарства и архитектуре. У нади да ће донијети верско јединство унутар царства, Акбар је прогласио Дин-и Илахи, синкретичку веру изведену из ислама, хиндуизма, зороастризма и хришћанства. Једноставан монотеистички култ је био центриран на Акбара као пророка, чиме је привукао гнев улема и муслимана.
Акбарова владавина је значајно утицала на ток индијске историје. За време његове владавине, Могулско царство се утростручило у величини и богатству. Он је створио моћан војни систем и покренуо ефикасне политичке и социјалне реформе. Укидањем секташког пореза за немуслимане и именовањима на високе цивилне и војне дужности, постао је први Могулски владар који је задобио поверење и оданост. Учествовао је на разним фестивалима, схвативши да је стабилно царство зависило од сарадње и добре воље његових поданика. Темељи за мултикултурално Могулско царство су постављени за вријеме његове владавине. Акбара је наследио његов син Јахангир.
Младост[уреди]
Поражен у борбама на Чауса и Канаужа од 1539. до 1540. године од стране снага Шер Шах Сурија, Могулски цар Хумајуна је побегао према западу до Синда.[11] Тамо је упознао и оженио тада 14-годишњу Хамиду Бану Бегум, кћерку шеика Али Акбара Џамија, учитеља његовог млађег брата Хиндала Мирзе. Џелалудин Мухамед Ахбар је рођен у наредних годину дана, 15. октобра 1542. године[12] (четвртог дана реџеба 949. х. г.) у тврђави Раџпут Умеркот у Синду (данашњем Пакистану), где су његови родитељи пронашли уточиште код локалног хиндуистичког владара Рана Прасада.[13]
Током дужег периода Хумајуновог изгнанства, Акбар је одрастао у Кабулу код очевих стричева Камрана Мирзе и Аскари Мирзе. Он је ту провео своју младост учећи да лови, трчи и да се бори, поставши одважан, храбар и снажан ратник који никада није научио да чита и пише. Ово, међутим, није спречавало његову потрагу за знањем, јер је увек налазио неког ко би му читао.[14][15] У новембру 1551. године, Акбар је оженио своју рођаку Руквају Султан Бегум у Кабулу.[16] Принцеза Рукваја је била једина кћерка његовог стрица Хиндала Мирзе и била је његова прва и главна супруга.[17] Брак је био договорен од стране Акбаровог оца и Руквајиног стрица, цара Хумајуна,[18] She was his first wife and chief consort.[19][1] а свадба је одржана након изненадне смрти његовог брата Хиндал Мирзе, који је погинуо у борби.[20]
Након хаоса који је изазвао син Шер Шаха Сурија Ислам Шах, Хумајун поново осваја Делхи 1555. године, тако што му је савезник постао персијски шах Тахмасп I. Након неколико месеци, Хумајун умире. Акбаров регент, Бајрам Кан, прикрива његову смрт, како би се припремили за Акбарово устоличење. Акбар је наследио Хумајуна 14. фебруара 1556. године, док је у току био рат против Сикандар Шаха за Могулско престоље. У Каланауру, у Панџабу, 13-годишњи Акбар је устоличен од стране Бајрама Кана на новосаграђено престоље.[21][22] Он је био проглашен Шаханшахом (персијски: Краљ краљева).[23] Бајрам Кан је владао у његово име све док није постао пунолетан.[24]
Види још[уреди]
Референце[уреди]
- ↑ 1,0 1,1 Jahangir, Emperor of Hindustan (1999). The Jahangirnama: Memoirs of Jahangir, Emperor of India. Превод: Thackston, Wheeler M. Oxford University Press. стр. 437. ISBN 978-0-19-512718-8.
- ↑ Lal, Ruby (2005). Domesticity and power in the early Mughal world. Cambridge University Press. стр. 205. ISBN 978-0-521-85022-3.
- ↑ Burke, S. M. (1989). Akbar, the greatest Mogul. Munshiram Manoharlal Publishers. стр. 142.
- ↑ „Akbar”. The South Asian. Приступљено 23. 5. 2008.
- ↑ Eraly, Abraham (2004). The Mughal Throne: The Saga of India's Great Emperors. Phoenix. стр. 115, 116. ISBN 978-0-7538-1758-2.
- ↑ „Akbar (Mughal emperor)”. Encyclopedia Britannica Online. Приступљено 18. 1. 2013.
- ↑ Brown, Rebecca M.; Hutton, Deborah S. (22. 6. 2015). A Companion to Asian Art and Architecture (на језику: енглески). John Wiley & Sons. стр. 211. ISBN 9781119019534.
- ↑ „Akbar I”. Encyclopaedia Iranica. 29. 7. 2011. Приступљено 18. 1. 2014.
- ↑ „Akbar I”. Oxford Reference. 17. 2. 2012. doi:10.1093/acref/9780199546091.001.0001/acref-9780199546091-e-209. Приступљено 18. 1. 2014.
- ↑ Eraly, Abraham (2000). Emperors of the Peacock Throne : The Saga of the Great Mughals. Penguin books. стр. 189. ISBN 978-0-14-100143-2.
- ↑ Banjerji, S.K. (1938). Humayun Badshah. Oxford University Press.
- ↑ Smith (1917). стр. 18–19.
- ↑ Smith (1917). стр. 12–19.
- ↑ Fazl, Abul. Akbarnama Volume I.
- ↑ Smith (1917). стр. 22.
- ↑ Mehta, Jaswant Lal (1986). Advanced Study in the History of Medieval India. Sterling Publishers Pvt. Ltd. стр. 189. ISBN 81-207-1015-0.
- ↑ Ferishta, Mahomed Kasim (2013). History of the Rise of the Mahomedan Power in India, Till the Year AD 1612. Cambridge University Press. стр. 169. ISBN 978-1-108-05555-0.
- ↑ Eraly, Abraham (2000). Emperors of the Peacock Throne : the saga of the great Mughals. Penguin books. стр. 123,272. ISBN 9780141001432.
- ↑ Robinson, Annemarie Schimmel ; translated by Corinne Attwood ; edited by Burzine K. Waghmar ; with a foreword by Francis (2005). The empire of the Great Mughals : history, art and culture (Revised изд.). Lahore: Sang-E-Meel Pub. стр. 149. ISBN 9781861891853.
- ↑ Erskine, William (1854). A History of India Under the Two First Sovereigns of the House of Taimur, Báber and Humáyun, Volume 2. Longman, Brown, Green, and Longmans. стр. 403,404. ISBN 9781108046206.
- ↑ „Gurdas”. Government of Punjab. Архивирано из оригинала на датум 27. 5. 2008. Приступљено 30. 5. 2008.
- ↑ History Gurdaspur district website.
- ↑ Smith (2002). стр. 337.
- ↑ Chandra, Satish (2005). Medieval India : from Sultanat to the Mughals (Revised изд.). New Delhi: Har-Anand Publications. стр. 95. ISBN 9788124110669.
Литература[уреди]
- Eraly, Abraham (2004). The Mughal Throne: The Saga of India's Great Emperors. Phoenix. стр. 115, 116. ISBN 978-0-7538-1758-2.
- Ali, M. Athar (2006). Mughal India: Studies in Polity, Ideas, Society and Culture. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-569661-5.
- Chandra, Satish (2007). History of Medieval India. New Delhi: Orient Longman. ISBN 978-81-250-3226-7.
- Chua, Amy (2007). Day of Empire: How Hyperpowers Rise to Global Dominance--and Why They Fall. Doubleday. ISBN 978-0-385-51284-8.
- Collingham, Lizzie (2006). Curry: A Tale of Cooks and Conquerors. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-532001-5.
- Habib, Irfan (1997). Akbar and His India. New Delhi: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-563791-5.
- Hasan, Nurul (2007). Religion, State and Society in Medieval India. New Delhi: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-569660-8.
- Moosvi, Shireen (2008). People, Taxation and Trade in Mughal India. New Delhi: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-569315-7.
- Nath, R. (1982). History of Mughal Architecture. Abhinav Publications. ISBN 978-81-7017-159-1.
- Sangari, Kumkum (2007). „Akbar: The Name of a Conjuncture”. Ур.: Grewal, J.S. The State and Society in Medieval India. New Delhi: Oxford University Press. стр. 475—501. ISBN 978-0-19-566720-2.
- Sarkar, Jadunath (1984). A History of Jaipur. New Delhi: Orient Longman. ISBN 81-250-0333-9.
- Smith, Vincent Arthur (1917). Akbar the Great Mogul, 1542–1605. Oxford at The Clarendon Press.
- Smith, Vincent A. (2002). The Oxford History of India. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-561297-4.
- Beveridge, Henry (1907). Akbarnama of Abu'l-Fazl ibn Mubarak - Volume II. Asiatic Society, Calcuta.
- Beveridge, Henry (1907). Akbarnama of Abu'l-Fazl ibn Mubarak - Volume III. Asiatic Society, Calcuta.
- Jahangir, Emperor; Thackston, Wheeler McIntosh (1999). The Jahangirnama : memoirs of Jahangir, Emperor of India. Washington, D. C.: Freer Gallery of Art, Arthur M. Sackler Gallery, Smithsonian Institution; New York: Oxford University Press. стр. 168,316.
- Abu'l-Fazl ibn Mubarak Akbar-namah Edited with commentary by Muhammad Sadiq Ali (Kanpur-Lucknow: Nawal Kishore) 1881–3 Three Vols. (Persian)
- Abu al-Fazl ibn Mubarak Akbarnamah Edited by Maulavi Abd al-Rahim. Bibliotheca Indica Series (Calcutta: Asiatic Society of Bengal) 1877–1887 Three Vols. (Persian)
- Henry Beveridge (Trans.) The Akbarnama of Ab-ul-Fazl Bibliotheca Indica Series (Calcutta: Asiatic Society of Bengal) 1897 Three Vols.
- Haji Muhammad 'Arif Qandahari Tarikh-i-Akbari (Better known as Tarikh-i-Qandahari) edited & Annotated by Haji Mu'in'd-Din Nadwi, Dr. Azhar 'Ali Dihlawi & Imtiyaz 'Ali 'Arshi (Rampur Raza Library) 1962 (Persian)
- Martí Escayol, Maria Antònia. "Antoni de Montserrat in the Mughal Garden of good government European construction of Indian nature", Word, Image, Text: Studies in Literary and Visual Culture, ed. Shormistha Panja et al., Orient Blackswan, New Delhi, 2009. ISBN 978-81-250-3735-4
- Satyananda Giri, Akbar, Trafford Publishing, 2009, ISBN 978-1-4269-1561-1
- John Correia-Afonso, Letters from the Mughal court, Bombay, 1980.
- Augustus, Frederick (1890). The Emperor Akbar, a contribution towards the history of India in the 16th century (Vol. 1). Превод: Annette Susannah Beveridge. Thacker, Spink and Co., Calcutta.
- Augustus, Frederick (1890). Gustav von Buchwald, ур. The Emperor Akbar, a contribution towards the history of India in the 16th century (Vol. 2). Превод: Annette Susannah Beveridge. Thacker, Spink and Co., Calcutta.
- Malleson, Colonel G. B. (1899). Akbar And The Rise Of The Mughal Empire. Rulers of India series. Oxford at the Clarendon Press.
- Garbe, Dr. Richard von (1909). Akbar - Emperor of India. A Picture of Life and Customs from the Sixteenth Century. The Opencourt Publishing Company, Chicago.
- The Adventures of Akbar by Flora Annie Steel, 1847–1929 -(ebook)
- Havell, E. B. (1918). The History of Aryan Rule In India from the earliest times to the death of Akbar. Frederick A. Stokes Co., New York.
- Moreland, W. H. (1920). India at the death of Akbar: An economic study. Macmillan & Co., London.
- Monserrate, Father Antonio (1922). The commentary of Father Monserrate, S.J., on his journey to the court of Akbar. Oxford University Press.
Спољашње везе[уреди]
 |
Ахбар Велики на Викимедијиној остави. |
 |
Викизворник има текст из Енциклопедије Британике (1911), чланак Akbar, Jellaladin Mahommed. |
