Лајош Сич

С Википедије, слободне енциклопедије
Лајош Сич
(Szűcs Lajos)
Сич 2011.
Лични подаци
Датум рођења (1943-12-10)10. децембар 1943.
Место рођења Апатин, Југославија
Датум смрти 12. јул 2020.(2020-07-12) (76 год.)
Место смрти Будимпешта, Мађарска
Држављанство Мађарска мађарско
Висина 179 m (587 ft 3 in)
Маса 74 kg
Позиција Одбрана
Јуниорска каријера
1957 — 1962. Ујпешт Дожа
Сениорска каријера
Године Клуб Наст. (Гол)
1963 — 1966. Бањас Дорог 61 (7)
1966 — 1969. Ференцварош 102 (7)
1971 — 1977. Хонвед 180 (18)
1977 — 1980. Вашаш 34 (0)
1982. Хевиз
Репрезентативна каријера**
1967 — 1973. Мађарска 37 (2)
Тренерска каријера
1980 — 1995. Ференцварош (помоћни)
Награде
Представљајући  Мађарска
фудбал
Златна медаља — прво место Мексико Сити 1968. Екипно
Сребрна медаља — друго место Минхен 1972. Екипно
** Датум актуелизовања: 26. септембар 2023.

Лајош Сич (мађ. Szűcs Lajos), (Апатин, 10. децембар 1943 — Будимпешта, 12. јул 2020[1]) био је професионални фудбалер који играо на позицији одбрамбеног играча за мађарске прволигашке клубове Бањас Дорог, Ференцварош, Хонвед, Вашаш и фудбалску репрезентацију Мађарске. Освајач је златне олимпијске медаље, фудбалер, тренер, спортски радник. Био је фудбалер године (1968, 1971) и учесник Светског првенства 1968. године.

Сич је рођен је у Апатину, Краљевина Мађарска (данас у Србији).[2][3] Био је ожењен са Илдико Печи, једном од најпознатијих и најпопуларнијих мађарских глумица која је такође била социјалистички посланик у мађарском парламенту од 1994. до 1998. Умро је 12. јула 2020. у Будимпешти у 76. години.[4]

Каријера[уреди | уреди извор]

Репрезентација Мађарске 1968. Сич пети са лева

Клуб[уреди | уреди извор]

Каријеру је започео у омладинском тиму Ујпешти Доже, а потом постао стандардни члан прве једанаесторице ФК Дорога. Између 1966. и 1969. био је фудбалер Ференцвароша. Са Ференцварошом је био двоструки шампион Мађарске (1967, 1968) и финалиста ВВК (купа УЕФА). Године 1971. прешао је у Хонвед. Провео је шест сезона у Хонведу. Године 1977, са 34 године, потписао је уговор са друголигашем Вашаш Изом и борио се за НБ I наступ са тимом. Овде је завршио активан спорт 1980. године, али је 1982. кратко играо у тиму Хевиза. У својој каријери постигао је 30 голова на укупно 377 првенствених утакмица у првој лиги. Био је мађарски фудбалер године 1968. и 1971. године.

Репрезентација[уреди | уреди извор]

Освојио је златну медаљу у фудбалу на Летњим олимпијским играма 1968. и сребрну медаљу у фудбалу на Летњим олимпијским играма 1972.[5] а такође је учествовао на УЕФА Еуру 1972. као члан екипе фудбалске репрезентације Мађарске.

Године 1968. био је члан тима светса на утакмици против Бразила у Рио де Жанеиру, заједно са Дежеом Новаком, Албертом Флоријаном и Јаношом Фаркашом. Исте године је био на 17. месту у гласању за Златну лопту.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Gyász: elhunyt Szűcs Lajos olimpiai bajnok labdarúgó”. Nemzeti Sport Online. 2020-07-12. Приступљено 2020-07-12. 
  2. ^ Lajos Szűcs at magyarfutball.hu
  3. ^ Lajos Szűcs at National-Football-Teams.com
  4. ^ „Gyászol a Fradi család, elhunyt Szűcs Lajos” [The Ferencváros family mourns, Lajos Szűcs died]. Ferencvárosi TC (на језику: мађарски). 12. 7. 2020. Приступљено 12. 7. 2020. 
  5. ^ „Lajos Szűcs Biography and Statistics”. Sports Reference. Архивирано из оригинала 18. 4. 2020. г. Приступљено 27. 10. 2009. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Лајош Сич на Викимедијиној остави.
  • Ki kicsoda a magyar sportéletben?, III. kötet (S–Z). Szekszárd, Babits Kiadó, 1995, 181. o., ISBN 963-495-014-0
  • Rejtő László–Lukács László–Szepesi György: Felejthetetlen 90 percek (Sportkiadó, 1977) ISBN 963-253-501-4
  • Rózsaligeti László: Magyar olimpiai lexikon. Budapest: Datus. 2000. ISBN 963-00-5577-5
  • Bocsák Miklós: Hogyan élnek olimpiai bajnokaink? (Budapest, 1998)
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Лајош_Сич&oldid=27686386”