Леонора Карингтон

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Леонора Карингтон
Датум рођења(1917-04-06)6. април 1917.
Место рођењаКлејтон-ле-Вудс, Ланкашир
Енглеска
Датум смрти25. мај 2011.(2011-05-25) (94 год.)
Место смртиМексико Сити
Мексико
Правац/традицијанадреализам
Утицаји одМакс Ернст
“Cocodrilo”, скулптура Леоноре Карингтон

Леонора Карингтон (Клејтон-ле-Вудс, 6. април 1917 - Мексико Сити, 25. мај 2011) била је мексичка надреалистичка сликарка и књижевница родом из Британије. Највећи део живота провела је у Мексико Ситију. Одрасла је у породици текстилног магната, а на њен опус значајно је утицао Макс Ернст, са којим је имала љубавну везу и живела у Паризу. Током Другог светског рата склонила се у неутралну Шпанију, али је тамо неко време била затворена у психијатријској болници. Одатле је успела да побегне и нађе уточиште у Мексику, где је провела остатак живота. Позната је као једна од последњих “оригиналних” надреалиста.

Биографија[уреди]

Леонора Карингтон је рођена у Клејтон-ле-Вудсу, 6. априла 1917. године. Образовање је стекла од својих дадиља, наставника и монахиња. Често је била искључивана из многих школа због своје несташне природе док није послата породици у Фиренци, где је почела да похађа Пенрос Академију уметности. Њен отац је био против њене уметничке каријере, али ју је мајка безусловно подржавала. Након повратка у Лондон, почела је да похађа уметничку школу у Челсију и придружила се Озанфан академији, на чијем челу је био Амеде Озанфан.

Леонора се тада први пут срела са Озанфаном и упознала се с његовим надреалистичким делима у Лефт Банк галерији, 1927. године. Тамо је упознала и друге уметнике, укључујући и Пола Елијара.

Прва изложба Леонориних дела била је у галерији Блумсбери 1933. године. Била је позвана и да излаже 1936. на међународној изложби у Лондону, где је била једина жена учесник - професионални сликар. Постала је звезда преко ноћи.

Леонора је Макса Ернста упознала на једној лондонској забави 1937. Ово двоје се заљубило и везало, али само на кратко. Ернст је, након пресељења у Париз, морао да напусти своју супругу. Леонора и Макс су сарађивали и напредовали док Немци нису напали француско село у ком су они живели и одвели Макса у концентрациони логор 1940. Скрхана, Леонора је отишла у Шпанију. Тензија што је преживела кулминирала је нервним сломом у британској амбасади у Мадриду. Њени родитељи су је одмах сместили у психијатријску болницу. Тамо је била под сталном терапијом кардиазолом - моћним леком који изазива стање шока. После неког времена била је пуштена на кућну негу и о њој се старала медицинска сестра у Лисабону, а потом је Леонора успела да побегне и организује превоз до Њујорка уз помоћ јендог мексичког дипломате, који ју је упознао и с Пикасом. Леонора се потом удала за дипломату, јер је то и био услов да јој помогне.

Ернст је у међувремену био пуштен из логора, заједно са Пеги Гугенхајм, али су и он и Леонора патили што нису више могли да буду заједно. Овакав развој догађаја је имао кључну улогу у њеном даљем стваралаштву. Наставила је да живи и ради у Мексику и Њујорку.

„Нисам имала времена да будем ничија муза... Била сам презаузета побуном против своје породице и учењем да будем уметник”

Дела[уреди]

Проза[уреди]

  • La Maison de la Peur (1938)
  • La dame ovale (1939)
  • The Debutante (1939)
  • El Mundo Magico de Los Mayas (1964)
  • The Hearing Trumpet (1976)
  • En bas. Autobiographie (1940)

Драме[уреди]

  • Une chemise de nuit de flanelle (1951)
  • La invención del mole (1960)

Слике[уреди]

  • Retrato de Max Ernst
  • The Temptation of Saint Anthony
  • Baby Giant
  • Arca de Noé
  • El mundo mágico de los mayas
  • Temple of the world
  • El baño de los pájaros
  • Autorretrato en el albergue del caballo de Alba
  • Torre de la memoria

Литература[уреди]

  • Chadwick, Whitney. Women Artists and the Surrealist Movement (Thames and Hudson, New York, 1985).
  • Sills, Leslie & Whitman. A. "Visions: stories of women artists (Morton Grove, Illinois, 1993).
  • Aberth, Susan L. Leonora Carrington - Surrealism, Alchemy and Art (Lund Humphries, 2004).
  • Moorhead, Joanna. Another world (article about Carrington from the Daily Telegraph magazine, 24 Apr 2010).
  • Raay, Stefan van; Moorhead, Joanna; Arcq, Teresa. "Surreal Friends: Leonora Carrington, Remedios Varo and Kati Horna" (Lund Humphries in association with Pallant House Gallery, 2010).
  • Chadwick, Whitney. “Leonora Carrington: Evolution of a Feminist Consciousness.” Woman’s Art Journal Vol. 7, no. 1: (1986). JSTOR 1358235 (accessed February 21, 2012). pp. 38.
  • Hertz, Erich. "Disruptive Testimonies: The Stakes of Surrealist Experience in Breton and Carrington." Symposium Vol. 64, no. 2: (2010). Academic Search Premier, EBSCOhost. (accessed March 29, 2012).
  • Aberth, Susan. “Leonora Carrington: The Mexican years, 1943-1985.” Art Journal Vol. 51, no. 3: (Autumn 1992). JSTOR 777352 (accessed April 1, 2012). p. 83-85

Спољашње везе[уреди]