Леон Аскин

С Википедије, слободне енциклопедије
Леон Аскин
Леон Аскин у лето 2001.
Име по рођењуЛеон Ашкенази
Датум рођења(1907-09-18)18. септембар 1907.
Место рођењаБеч, Аустроугарска
Датум смрти3. јун 2005.(2005-06-03) (97 год.)
Место смртиБеч, Аустрија
ЗанимањеГлумац
Активни период1930-те до 2001.
СупружникМими (развод), Анели Ерлих (развод), Анита Аскин-Вихер
РодитељиМалвине (девојачко Сусман) и Самјуел Ашкенази
Веб-сајтwww.askin.at

Леон Аскин (рођен као Леон Ашкенази (Leon Aschkenasy), Беч, 18. септембар 1907 — Беч, 3. јун 2005) био је аустријски јеврејски глумац и режисер. Најпознатији је у Северној Америци по улози генерала Буркхалтера у ТВ ситуационој комедији Хоганови хероји.

Живот и каријера[уреди | уреди извор]

Аскин је рођен у јеврејској породици у Бечу, као син родитеља који су касније убијени у Холокаусту. Према његовој аутобиографији, његово прво искуство у шоу бизнису догодило се током Првог светског рата када је рецитовао песму пред царем Францом Јосифом. Током 1920-их студирао је глуму код Луиз Думон и Макса Рајнхарта. Док је 1930-их радио у бечком кабаре позоришту „АБЦ“, често је режирао дела политичког писца дисидента Јуре Сојфера.

Аскин је побегао из Аустрије у Сједињене Државе 1940.[1] након што су га нацистички СА и СС тукли и мучили. Његови родитељи су убијени у логору смрти Треблинка. У Другом светском рату служио је као штабни наредник у ваздушним снагама америчке војске. После рата, отишао је у Холивуд да започне каријеру у филмовима, увек глумећи стране ликове који говоре енглески са јаким акцентом.

Аскин је стекао широко признање и популарност због своје понављајуће улоге строгог генерала Алберта Буркхалтера у ситкому Хоганови хероји, појавивши се у 67 епизода (укључујући пилот) серије која је трајала од 1965. до 1971. године. Буркхалтер је био груби и храбри командант пуковника Клинка, напаћеног команданта немачког логора за ратне заробљенике из Другог светског рата, којим је манипулисао амерички пуковник Хоган како би се затвореници извукли са својим тајним активностима.

Аскин је умро природном смрћу у Бечу 3. јуна 2005. у 97. години и сахрањен је у Средишњем бечком гробљу.

Филмографија[уреди | уреди извор]

Година Наслов Улога
1952 Assignment – Paris! (Задатак - Париз!) Франц
1952 Road to Bali (Пут за Бали) Краљ Рамајана
1953 Desert Legion (Пустињски Легион) Мајор Васил
1953 South Sea Woman (Жена са Јужних мора) Пјер Маршан
1953 China Venture (Кинески подухват) Ву Кинг
1953 The Robe (Огртач) Абидор
1953 The Veils of Bagdad (Велови Багдада) Паша Хамам
1954 Knock on Wood (Куцати о дрво) Ласло Громек
1954 Secret of the Incas (Тајна Инка) Антон Марку
1954 Valley of the Kings (Долина краљева) Валентин Арко
1955 Carolina Cannonball (Ђуле Каролине) Ото
1955 Son of Sinbad (Синбадов син) Калиф
1955 Spy Chasers (Ловци на шпијуне) Пуковник Алекс Баксис
1958 Der Schinderhannes (Шиндерханес) Рохус Епелсхајмер
1959 The Last Blitzkrieg (Задњи блицкриг) Наредник Штајнер
1959 Abschied von den Wolken (Растанак са облацима) Генерал Кордобас
1960 Mistress of the World (Љубимица света) Фернандо
1960 Pension Schöller (Пенсион Шелер) Фринц Бернарди
1960 Until Money Departs You (Док те новац не напусти) Доктор Плауерт
1960 Weit ist der Weg (Дугачак је пут) Луиз
1961 Immer Ärger mit dem Bett (Сталне муке са креветом) Луиђи Папагало
1961 Blind Justice (Слепа правда) Бранилац др. Леополд
1961 One, Two, Three (Један, два, три) Перипечков
1962 Lulu (Лулу) Др. Гол
1962 The Testament of Dr. Mabuse (Тестамент др. Мабусеа) Флоке
1962 Sherlock Holmes and the Deadly Necklace (Шерлок Холмс и смртоносна огрлица) Чарлс
1965 John Goldfarb, Please Come Home! (Џон Голдфарб, молим те врати се кући! Самир
1965 Do Not Disturb (Не узнемиравај) Лангсдорф
1966 What Did You Do in the War, Daddy? (Шта си радио у рату тата?) Пуковник Касторп
1967 Double Trouble (Дупла невоља) Инспектор де Грот
1967 The Caper of the Golden Bulls (Бег златног бика) Морчек
1967 The Perils of Pauline (Невоље Паулине) Комесар
1968 The Wicked Dreams of Paula Schultz (Чудни снови Пауле Шулц) Оскар
1968 Guns for San Sebastian (Топови Сан Себастијана) Врховни свештеник
1968 A Fine Pair (Леп пар) Шеф Велман
1968 Die Funkstreife Gottes (Божја радио патрола) Феликс
1968 Lucrezia (Лукреција) Алесандро VI
1969 The Maltese Bippy (Малтешка задњица) Аксел Кронштат
1969 Death Knocks Twice (Смрт куца двапут) Пепе Мангано
1972 Hammersmith Is Out (Хамерсмит је готов) Др. Крот
1973 Doctor Death: Seeker of Souls (Доктор смрт: Трагач за душама) Тор
1973 Genesis II (Књига постања II) Надзорник
1973 The World's Greatest Athlete (Најбољи спориста на свету) Др. Готлиб
1974 Young Frankenstein (Млади Франкенштајн) Господин Валдман
1974 Karl May (Карл Мај) Клоц-Село
1974 Perahim – die zweite Chance (Перахим - друга прилика)
1975 Parapsycho – Spektrum der Angst (Парапсихо - распон страха)
1981 Going Ape! (Замајмуњивање) Зебревски
1982 Airplane II: The Sequel (Авион II: Наставак) ТВ водитељ из Москве
1983 Frightmare (Фрајтмер) Волфганг
1983 Kottan ermittelt (Котанова одлука) Рудолф Васерфогел
1984 A Stroke of Genius (Потез генија)
1985 Diff'rent Strokes (Различити потези) Дошенко
1985 Savage Island (Острво дивљака) Лукер
1985 Stiffs (Лешеви) Директор мртвачнице
1985 First Strike (Први налет)
1986 Odd Jobs (Чудни послови) Дон Карлући
1987 Deshima (Дешима) Франк Нифергелт
1994 OcchioPinocchio (Окијо Пинокијо) Психијатар
1994 Höhenangst (Страх од висине) Валтер Гузенлајтер
1994 Adolf Lanz – Mein Krampf (Адолф Ланц - Моја борба) Јозеф Ланц из Либенсфелда
1995 Tödliche Liebe (Смртоносна љубав)
1998 Black Flamingos – Sie lieben euch zu Tode (Црни фламингоси - воле те до смрти)
1999 Kubanisch rauchen (Пушити кубански) Варановски
2001 Ene mene muh – und tot bist du (Ен-ден-ду - мртав си)

Одликовања и награде[уреди | уреди извор]

  • 1988: Аустријски крст части за науку и уметност[2]
  • 1994: Сребрна медаља за заслуге у граду Бечу
  • 1996: Додела звања "професор"
  • 2001: Аустријски крст части за науку и уметност 1. класе[3]
  • 2002: Златна медаља части за заслуге у граду Бечу
  • 2003: Голденер Ратхаусман из Беча поводом обележавања 75. годишњице
  • 2007: Именовање Леон-Аскин-Плаца у Бечу-Пенцингу
  • 2007: Биста Леона Аскина у Туркеншанцпарку (Беч)
  • 2007: Откривена плоча на Хителдорферштрасе 349 у Бечу-Пенцинг, поводом 100. годишњице Аскиновог рођења
  • 2009: На адреси Зехсхимелгасе 19 у Бечу-Алзергрунд јавна стамбена зграда је добила његово име
  • 2010: Леон-Аскин-Парк у Грундштајнгасе у Отакрингу (16. бечки округ) назван по Аскину

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Leon Askin Biography (1907-)”. Filmreference.com. Advameg. Приступљено 2011-07-09. 
  2. ^ „Reply to a parliamentary question” (PDF) (на језику: немачки). стр. 811. Приступљено 14. 1. 2013. 
  3. ^ „Reply to a parliamentary question” (PDF) (на језику: немачки). стр. 1383. Приступљено 14. 1. 2013. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Леон_Аскин&oldid=27374619”