Лука Примојевић
Лука Паскалис Примојевић[1] | |
|---|---|
| Занимање | писар |
| Деловање | Покушај осниварања штампарије у Дубровнику 1514. године |
Лука Паскалис Примојевић[2] био је канцелар и писар из Дубровачке републике. Живео је и радио у 16. веку, а потиче из познате српске породице Примојевић. Његов отац Паскоје Примојевић, браћа Трајан и Нико, такође су били писари.
Породица[уреди | уреди извор]
Лука је рођен у српској породици Примојевић из Дубровачке републике. Његов отац Паскоје Примојевић био је писар за словенске језике, радио у периоду од 1482. до 1527. године.[3][2][4] Лукина браћа Трајан и Нико такође су радили као писари, Трајан од 1527. до 1537. године, а Нико у периоду од 1536. до 1566. године.[5]
Покушај оснивања штампарије[уреди | уреди извор]
У свом писму Сенату Дубровачке републике, Лука је нагласио да је имао намеру да штампа књиге, користећи иста писма као српски свештеници у њиховим црквама, иста писма која су коришћена у Цетињској штампарији, а у својим списима нагласио како су те књиге биле хваљене и поштоване.[6] У писму Сенату објаснио је да има намеру да доведе два штампара из Италије, како би они подучили локалне штампаре.[7] Примојевић је такође од Сената Дубровачке републике тражио да му дозволе да увози папир без икаквих пореза, да има кућу и продавницу на главном тргу, које ће користити, као и да се не дозволи ниједном другом штампару да отвара штампарију у Дубровнику наредних 15 година.[7] Сенат Дубровачке републике прихватио је Примојевићеве захтеве, под условом да у року од годину дана оснује штампарију.[7] Годину дана касније, Примојевић је тражио да се његов рок одложи на још осам месеци, што је Сенат прихватио, 13. марта 1517. године.[7] Иако његова намера да оснује штампарију у Дубровнику и штампа ћириличне књиге није успела, његове писане изјаве оставиле су значајна сведочења о висoком угледу књига штампаних у штампарији Црнојевић.[8][9]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Летопис Матице српске. У Српској народној задружној штампарији. 1903. стр. 105.
- ^ а б Tamaro, Attilio; Alighieri, Società nazionale Dante (1919). La Vénétie Julienne et la Dalmatie: histoire de la nation italienne sur ses frontières orientales ... Imprimerie du Sénat. стр. 3.
- ^ umetnosti, Srpska akademija nauka i (1936). Glas. стр. 155.
- ^ Đorđić, Petar (1971). Istorija srpske ćirilice: paleografsko-filološki prilozi. Zavod za izdavanje udžbenika Sodžijalistichke Republike Srbije. стр. 148.
- ^ Đorđić, Petar (1987). Istorija srpske ćirilice. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. стр. 150.
- ^ Marković, Božidar; Furunović, Dragutin; Radić, Radiša (2000). Zbornik radova: kultura štampe--pouzdan vidik prošlog, sadašnjeg i budućeg : Prosveta-Niš 1925-2000. Prosveta. стр. 42.
- ^ а б в г Dubrovački zabavnik. Jadran. 1928. стр. 51.
- ^ Зборник Матице српске за ликовне уметности. Матица. 1990. стр. 186.
- ^ Glas. Naučno delo. 1951. стр. 11.