Лујза од Лорене

Лујза од Лорена
Портрет из 1575. године, Франсоа Клуе
Лични подаци
Пуно име	Лујза
Датум рођења	(1553-04-30)30. април 1553.
Место рођења	Номен, Краљевство Француска
Датум смрти	29. јануар 1601.(1601-01-29) (47 год.)
Место смрти	Мулен, Краљевство Француска
Гроб	Базилика Сен Дени
Породица
Супружник	Анри III
Родитељи	Никола од Меркура Маргарета од Егмонта
Династија	Династија Лорена
Краљица Француске
Период	15. фебруар 1575—2. август 1589.
Претходник	Елизабета од Аустрије, краљица Француске
Наследник	Маргарета од Валоа

Лујза од Лорене (Номен, 30. април 1553—Мулен, 29. јануар 1601) је била француска краљица од 1575. до 1589. године као супруга Анрија III. Припадала је династији Лорен.

Младост

Рођена је у Номену, у војводству Бар. Лујзина мајка, Маргарета од Егмонта, умрла је док је она још била беба, те је будућа француска краљица одрастала уз оца и маћеху. Детињство јој није било срећно; маћеха и отац нису је волели и нису јој дозвољавали да напушта породични дом. Лујза је израсла у мирну и образовану особу. Била је веома побожна. Свога будућег мужа први пут је видела 1574. године. Анри је тада био војвода од Анжуја и пољски краљ. Недавно изабрани краљ Пољске посетио је свог рођака Шарла III, војводу од Лорена (ожењеног Анријевом сестром Клаудијом). На путу ка свом краљевству, он је видео Лујзу. Лујза је привукла Анрија јер је личила на Марију од Клева, кнегињу Кондеа, у коју је Анри био заљубљен. Остала му је у сећању дуго након што је напустио Француску.

Брак

Портрет Анрија III из 1570. године, Франсоа Клуе

Након смрти Шарла IX и доласка Анрија на француски престо (као Анри III), Лујза се није сматрала кандидатом за краљицу. Анри се намеравао оженити Маријом коју би најпре наговорио на развод од Анрија, кнеза Кондеа. Марија је, међутим, умрла од инфекције плућа. Анри је дуго патио за њеном смрћу. Упркос саветима своје мајке и њених саветника, Анри је одлучио да ожени Лујзу. Лујза је тада била на ходочашћу и веома се изненадила када је сазнала вест да француски краљ жели да је ожени.

Венчање је одржано 15. фебруара 1575. године, два дана након Анријевог крунисања, у катедрали у Ремсу. Венчао их је кардинал Шарл Бурбон. Лујзина свекрва, Катарина Медичи, првобитно није волела Анријеву супругу јер се плашила да ће Лујза деловати као агент своје породице. Међутим, убрзо се показало да Лујза то није, па је Катарина почела да је уважава. Иако је Лујза веома волела свог супруга, није му родила деце. Верује се да је Лујза претрпела побачај на пролеће 1576. године. Вероватно због тога касније није могла да рађа. Анри III је остао без наследника те је однос међу брачним паровима постао још гори. Краљица је запала у депресију. Предузима више ходочашћа између 1579. и 1586. године, нарочито према Шартру. Године 1584. пронеле су се гласине да ће се Анри развести, али се то показало као неистинито.

Лујза је са супругом често учествовала на церемонијама, забавама и пријемима. Није била политички активна, сем у церемонијалном аспекту. Присуствовала је седницама краљевског већа, пријемима амбасадора и преседавала је парламентом. Положила је камен темељац Понт Неуфу са Анријем 31. маја 1578. године.

Удовица

Лујзин муж је убијен августа 1589. године. Лујза је наследила дворац Шенонсо где је била у тренутку мужевљеве погибије (2. август). Лујза је пала у депресију и остатак живота провела је у жалости у дворцу Шенонсо. Традиционална боја жалости француских краљица била је бела. Лујза се од тада назива "бела краљица". Као удовица, добила је титулу војвоткиње од Берија. Покушавала је да одбрани част свога мужа који је након смрти екскомунициран због убиства кардинала Гиза (6. септембар 1589. године). Залагала се код Анрија IV да рехабилитује свог претходника на церемонији у Нанту. Лујза је умрла у Мулену 29. јануара 1601. године. Сахрањена је у капуцинском манастиру. Године 1817. њени посмртни остаци пренесени су поред Анрија у базилику Сен Дени.

Породично стабло

16. Frederick II of Vaudémont

8. René II, Duke of Lorraine

17. Yolande of Lorraine

4. Antoine, Duke of Lorraine

18. Адолф, војвода од Гелдерса

9. Филипа Гелдерландска

19. Catharine of Bourbon

2. Nicolas of Lorraine, Duke of Mercœur

20. Louis I, Count of Montpensier

10. Gilbert, Count of Montpensier

21. Gabrielle de La Tour d'Auvergne

5. Renée of Bourbon

22. Federico I Gonzaga

11. Clara Gonzaga

23. Маргарета од Баварске

1. Лујза од Лорене

24. William II of Egmont

12. John III of Egmont

25. Walpurgis of Mörs

6. John IV of Egmont

26. Georg II of Werdenberg

13. Magdalena of Werdenberg

27. Katharina of Baden

3. Маргарета од Егмонта

28. Jacques I of Luxembourg

14. Jacques II of Luxembourg

29. Marie de Berlaymont

7. Françoise of Luxembourg

30. Jean V of Bruges

15. Marguerite of Bruges

31. Marie d'Auxy

Литература

• Frieda, Leonie (2003). Catherine de Medici: Renaissance Queen of France. HarperCollins. ISBN 978-0-06-074492-2.