Мазива

Из Википедије, слободне енциклопедије

Мазива су материје посебних својстава које се користе за смањење трења измђу покретних дијелова машина који су у контакту. Уз ову основну намјену имају и друга својства: апсорпција топлине (топлоте), прикупљање нечистоће, заштита од корозије, и заптивање зазора између тарних површина.

Користе се и за конзервацију и чишћење мотора, машина, оружја, и металних и других материјала.

Развој[уреди]

У старо доба су коришћена природна мазива као масти и уља, кад је уочено да се њиховом употребом смањује трење додорних површина. Средином 19. вијека је дошло до знатног развоја индустрије и почело је стварање мазива бољих особина од природних. Данас се нафта користи као основни састојак за израду већине синтетичких мазива.

Карактеристике[уреди]

У важније карактеристике се убрајају специфична тежина, вискозност, тачка паљења, тачка стињавања, отпорност на старење, састав (боја, пепео, вода), тачка капања, мазивност, пенетрација.

Подјела[уреди]

По поријеклу сировина могу бити синтетичка, и биљна, животињска, минерална и замашћена. По агрегатном стању могу бити текућа (течна), получврста и чврста.

Уља за подмазивање која су најважнија група мазива, дијеле се по намјени на: моторна уља, уља за трансмисије, турбине, компресоре, вентилаторе и расхладне уређаје, за индустрију, инструменте, парне машине и специјалне намјене.

Види још[уреди]

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]