Манасија (Јаломица)
| Манасија рум. Manasia | |
|---|---|
| Насеље | |
  Манасија Локација у Румунији | |
| Координате: 44° 42′ 0″ N 26° 40′ 0″ E / 44.70000° С; 26.66667° ИКоординате: 44° 42′ 0″ N 26° 40′ 0″ E / 44.70000° С; 26.66667° И | |
| Земља |  Румунија |
| Округ | Јаломица |
| Општина | Манасија |
| Надморска висина | 51 m (167 ft) |
| Становништво (2002)[1] | |
| • Укупно | 4.673 |
| Временска зона | Источноевропско време (UTC+2) |
| • Лети (ДСТ) | Источноевропско летње време (UTC+3) |
| Геокод | 673948 |
Манасија (рум. Manasia) насеље је у Румунији у округу Јаломица у општини Манасија.[2][3] Oпштина се налази на надморској висини од 51 m.
Историја[уреди | уреди извор]
У месту је у 19. веку био спахилук Јеврема Обреновића (1790-1856), брата српског кнеза Милоша. Јеврем је Манасију купио 1839. године, од претходног власника, породице Вода Ипсиланти.[4] Ту се налази добро очуван и лусузно опремљен дворац, са више салона, од којих је један назван по господару Јеврему.[5]
Манасија је прво била посед великашке породице Кантакузин. Први пут се помиње 1650. године у документима. Од 1775. године поседом је господарио рођак Кантакузиних, влашки владар Александар Вода Ипсиланти (1725-1805).
У насељу је парохијска православна црква посвећена Вазнесењу Господњем, на брду Бараган. Ктитор храма био је спахија Јеврем Обреновић, 1838-1842. године. У наосу са десне стране налази се гроб Јевремов, покривен плочом од црвеног ("вишња") мермера. На плочи је уклесан текст на српском и румунском језику, који говори да ту почивају посмртни остаци Јефрема Обреновића. Најмлађи брат кнеза Србије Милоша Обреновића, рођен је у Суботу Св. Тодора, 1790. године, а умро 10. септембра 1856. године. Споменик су му подигли, супруга Томанија, са својим сином Милошем и кћерком Аницом. На крову гробнице је био урезан грб древне Србије.
Прву икону је богомоља добила 1850. године, од непознатог иконописца. Од 24. априла 1853. године у њој се служи света литургија. У црквеној ризници је највредније јеванђеље из 1697. године, поклон месне властелинке Пауне Кантакузин.
Јевремови наследници су имање продали бившем бугарском министру спољних послова Јовану Хаџианову. Јован и његов син Никола су развили имање, изградивши у Манасији више грађевина, између којих и поменути дворац у еклектичком стилу са елементима сецесије 1899-1900. године.
Становништво[уреди | уреди извор]
Према подацима из 2002. године у насељу је живело 4673 становника.[1]
Попис 2002.[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в „Recensământul Populaţiei şi al Locuinţelor”. Архивирано из оригинала на датум 2012-09-18. Приступљено 2011-12-08.
- ^ „The GeoNames geographical database”. 2012.
- ^ „Communes of Romania”. Statoids. Gwillim Law. 2010-07-27. Приступљено 4. 7. 2015.
- ^ https://domeniulmanasia.ro/istoric/
- ^ https://domeniulmanasia.ro/salonul-efrem-obrenovici/
