Манасија (Јаломица)

С Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Манасија
рум. Manasia
Насеље
RO
RO
Манасија
Локација у Румунији
Координате: 44°42′0″N 26°40′0″E / 44.70000° СГШ; 26.66667° ИГД / 44.70000; 26.66667Координате: 44°42′0″N 26°40′0″E / 44.70000° СГШ; 26.66667° ИГД / 44.70000; 26.66667
Земља Румунија
ОкругЈаломица
ОпштинаМанасија
Надморска висина51 m (167 ft)
Становништво (2002)[1]
 • Укупно4.673
Временска зонаИсточноевропско време (UTC+2)
 • Лети (ДСТ)Источноевропско летње време (UTC+3)
Геокод673948

Манасија (рум. Manasia) насеље је у Румунији у округу Јаломица у општини Манасија.[2][3] Oпштина се налази на надморској висини од 51 m.

Историја[уреди | уреди извор]

У месту је у 19. веку био спахилук Јеврема Обреновића (1790-1856), брата српског кнеза Милоша. Јеврем је Манасију купио 1839. године, од претходног власника, породице Вода Ипсиланти.[4] Ту се налази добро очуван и лусузно опремљен дворац, са више салона, од којих је један назван по господару Јеврему.[5]

Манасија је прво била посед великашке породице Кантакузин. Први пут се помиње 1650. године у документима. Од 1775. године поседом је господарио рођак Кантакузиних, влашки владар Александар Вода Ипсиланти (1725-1805).

У насељу је парохијска православна црква посвећена Вазнесењу Господњем, на брду Бараган. Ктитор храма био је спахија Јеврем Обреновић, 1838-1842. године. У наосу са десне стране налази се гроб Јевремов, покривен плочом од црвеног ("вишња") мермера. На плочи је уклесан текст на српском и румунском језику, који говори да ту почивају посмртни остаци Јефрема Обреновића. Најмлађи брат кнеза Србије Милоша Обреновића, рођен је у Суботу Св. Тодора, 1790. године, а умро 10. септембра 1856. године. Споменик су му подигли, супруга Томанија, са својим сином Милошем и кћерком Аницом. На крову гробнице је био урезан грб древне Србије.

Прву икону је богомоља добила 1850. године, од непознатог иконописца. Од 24. априла 1853. године у њој се служи света литургија. У црквеној ризници је највредније јеванђеље из 1697. године, поклон месне властелинке Пауне Кантакузин.

Јевремови наследници су имање продали бившем бугарском министру спољних послова Јовану Хаџианову. Јован и његов син Никола су развили имање, изградивши у Манасији више грађевина, између којих и поменути дворац у еклектичком стилу са елементима сецесије 1899-1900. године.

Становништво[уреди | уреди извор]

Према подацима из 2002. године у насељу је живело 4673 становника.[1]

Попис 2002.[уреди | уреди извор]

Расподела становништва по националности 2002.[1]
Румуни
  
4.563 97,6 %
Роми
  
110 2,4 %

Референце[уреди | уреди извор]

  1. 1,0 1,1 1,2 „Recensământul Populaţiei şi al Locuinţelor”. Архивирано из оригинала на датум 2012-09-18. Приступљено 2011-12-08. 
  2. ^ „The GeoNames geographical database”. 2012. 
  3. ^ „Communes of Romania”. Statoids. Gwillim Law. 2010-07-27. Приступљено 4. 7. 2015. 
  4. ^ https://domeniulmanasia.ro/istoric/
  5. ^ https://domeniulmanasia.ro/salonul-efrem-obrenovici/

Спољашње везе[уреди | уреди извор]