Манојло Раул
 | Овај чланак можда захтева чишћење и/или прерађивање како би се задовољили стандарди квалитета Википедије. Проблем: Код референцирања књига, користити Харвард стил цитирања. |
Манојло Раул (Грчки: Μανουήλ Ῥαούλ or Ῥάλης, 1355 - 1369) био је византијски званичник познат по својој преживелој преписци са значајним византијским личностима свог времена.
Члан млађег огранка ариИстократске породице Раул, Манојло је рођен вероватно у Мистри, али је одрастао и школовао се у Солуну. Затим је служио као чиновник (грамматикос) у управи Деспотовине Мореје под деспотом Манојлом Кантакузином, све док га слаб вид није приморао да поднесе оставку око. 1362.[1][2] Имао је сина по имену Нићифор.[3]
Сачувано је дванаест његових писама, од којих су три упућена цару Јовану VI Кантакузину, а остала другим званичницима, литератима и игуману. Према Оксфордском речнику Византије, „[већина] писама је прилично конвенционална по теми, али она пружају неке просопографске податке и занимљиве детаље свакодневног живота на Пелопонезу 14. века, укључујући кугу из 1361– 62, хватање пријатеља од стране разбојника, и пад са коња због којег је постао хром што га је спречило да се поклони цару“.[4]
Референце[уреди | уреди извор]
Литература[уреди | уреди извор]
- Kazhdan, Alexander, ур. (1991). The Oxford Dictionary of Byzantium. Oxford and New York: Oxford University Press. ISBN 0-19-504652-8.
- Trapp, Erich; Beyer, Hans-Veit; Walther, Rainer; Sturm-Schnabl, Katja; Kislinger, Ewald; Leontiadis, Ioannis; Kaplaneres, Sokrates (1976–1996). Prosopographisches Lexikon der Palaiologenzeit (in German). Vienna: Verlag der Österreichischen Akademie der Wissenschaften. ISBN 3-7001-3003-1.