Јован VI Кантакузин

Из Википедије, слободне енциклопедије
Јован VI Кантакузин
John VI Kantakouzenos.jpg
Датум рођења 1292.
Место рођења Цариград
Византијско царство
Датум смрти 15. јун 1383.(1383-06-15) (90/91 год.)
Место смрти Мистра
Династија Кантакузин
Отац Михаило Кантакузин
Мајка Ирина Асен
Супружник Ирина Асен
Потомство Матија Кантакузин, Манојло Кантакузин, Helena Kantakouzene, Theodora Hatun
Цар Византије
Период 1347. - 1354.
Претходник Андроник III
Наследник Јован V Палеолог

Јован VI Кантакузин (129215. јун 1383) је био византијски цар (1347—1354) и историчар. Био је ожењен Ирином Асен са којом је имао шесторо деце, а његова праунука (унука његовог сина Матије и ћерка његовог унука Димитрија (1383) била је супруга Ђурђа Бранковића (1427—1456) Ирина Кантакузин, позната као Проклета Јерина.

Биографија[уреди]

Јован Кантакузин је рођен у Цариграду у имућној породици Кантакузина. Као најбољи пријатељ и сарадник Андроника III (1328—1341) у грађанском рату два Андроника бива 1328. године за заслуге у победи награђен титулом великог доместика, одбивши том приликом да постане савладар новом цару.

Андроник III га 1330. године одређује за регента свог будућег сина Јована (V) (рођен 1332, владао 1341—1376) и он ту дужност преузима по Андрониковој смрти 1341. године. Током једног његовог одсуства из престонице царица мајка Ана Савојска и Алексије Апокавк уз подршку васељенског патријарха Јована, Кантакузина проглашавају издајником и развлашћују, а за новог регента именују самог патријарха. У баштини Кантакузина Димотици, Јован се 26. октобра1341. године прогласио за цара и тако је у Византији отпочео нови грађански рат два имењака у коме се Кантакузин представио као бранилац Византије против Латина (оличених у царици мајци).

Године 1347. Кантакузин је заузео Цариград и наметнуо себе за владара. Владао је све до 1354. Његова владавина је била испуњена унутрашњим борбама. У тим борбама Кантакузин се напослетку у великој невољи ослонио на помоћ Османлија, који су се тада први пут учврстили у Европи, на Балканском полуоству.

У новом грађанском рату који је избио 1352. године, Турци су као његови најамници у бици код Дидимотике потукли удружену српску, бугарску и војску Кантакузиновог противника Јована (V).

Своју ћерку је удао за Султана Орхана. Борба између два цара још више се распламсала 1352. када је почео нови грађански рат у Византији. Победа је на крају припала Јовану V Палеологу.

Пошто је 1354. године приморан да се одрекне престола, закалуђерио се у манастиру Мангани у Цариграду, а касније отишао на Атос (калуђерско име Јоасаф). Тамо је под псеудонимом Христодулос написао четири књиге историје (Ίστορίαι) лат. „Historia libri IV“ (Историја у четири књиге) у којима је, у намери да оправда своју владавину, дао у лепим бојама, али углавном ипак поуздане податке и опис времена између 1320. и 1356. године, и при томе се с времена на време позивао и на касније догађаје - све до 1362. године.

За време боравка у манастиру, Кантакузин је наставио своју политичку делатност и учествовао је у свим значајним догађајима у Византији.

Умро је 1383.

Књижевни рад[уреди]

Дело је нарочито важно и за период српске државе за време цара Душана Немањића, јер се Кантакузин неколико пута обраћао цару Душану за помоћ у грађанском рату, да би на крају, кад је Душан подржао Јована V, заједно са Турцима ратовао против српске државе.

Јован VI Кантакузин, приказан као цар и као монах Јоасаф.

Осим тога, док је био цар, написао је парафразу првих пет књига Аристотелове Никомахове етике, као и низ теолошких списа, од којих је најважнији обимно побијање дела Παλαμιτικαί παφαβάσεις Јована Кипарисиота. Написао је још и списе у одбрану паламизма против Прохора Кидона, Исака Аргира, латинског патријарха у Цариграду Павла и др. Треба споменути и обимно замишљену апологију хришћанства у поређењу с исламом, као и спис против Јевреја.

Породица[уреди]

У браку са Ирином Асен, Јован је имао шесторо деце:

  1. Матија, савладар 13531357. и морејски деспот
  2. Манојло, морејски деспот
  3. Андроник,
  4. Марија, супруга епирског деспота Нићифора II Орсинија (1335—1337, 13561359)
  5. Теодора, супруга султана Орхана (1326—1362)
  6. Јелена, супруга Јована V

Спољашње везе[уреди]

Претходник:
Јован V Палеолог
Византијски цареви
1347-1354

Наследник:
Јован V Палеолог