Марко С. Поповић

С Википедије, слободне енциклопедије
Марко С. Поповић
Лични подаци
НадимакРодољуб
Датум рођења(1869{{month}}{{{day}}})1869.
Место рођењаПљевља, Османско царство
Датум смрти1936.(1936-Недостаје неопходни параметар 1, месец!-00) (66/67 год.)
Занимањекњижевник учитељ свештеник
Књижевни рад
Жанрприповетке, драма, еп

Марко С. Поповић (Пљевља, 18691936), познат и под надимком Родољуб, је био српски књижевник и учитељ и свештеник из Црне Горе, а његов рад је прилично везан и за Босну и Херцеговину где је радио као учитељ. У Сарајеву је завршио богословију.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је у Пљевљама у сиромашној породици, радио је као учитељ у Фочи. Писао је поучне чланке[1] за Голуб и Малу Србадију. Сарађивао је са часописом Босанска вила и сакупљао народне умотворине (објавио је на пример епску народну песму Бој на Романији). Постао је ђакон 1893, а као свештеник је службовао у Невесињу и Коњицу.

Књижевни рад[2][уреди | уреди извор]

  • Књижевни радови Мар. С.Поповића - Родољуба (1893)
  • Све за народ (1894)
  • Два предавања (1911)
  • Крсна имена - славе православних српских породица у Мостару (1923)
  • Невесињска пушка или крв за слободу (1925)[3]
  • Крвава драма у седам призора (1933)
  • Српске севдалинке (народне пјесме)
  • Сузе на гробу Ђорђа Николајевића (спев)

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Digitalna biblioteka”. www.uzzpro.gov.rs. Приступљено 2023-09-03. 
  2. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Резултати претраживања au=Поповић, Марко С. NBS :: COBISS+”. plus.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2023-09-03. 
  3. ^ „Nevesinjska puška — Pretraživa digitalna biblioteka”. pretraziva.rs (на језику: српски). Приступљено 2023-09-03.