Мајка Украјина — Википедија

Мајка Украјина (укр. Україна-Мати), позната и као Мајка Отаџбина и Мајка Домовина, јесте монументална статуа унутар националног музеја Украјине у Другом светском рату код Кијева, у Украјини. Начињена је од нерђајућег челика, а дизајнирао ју је истакнути руски вајар и уметник Јевгениј Вучетич и архитекта Василиј Бородај. Изграђена је и отворена на Дан победе, 9. маја 1981. године. Висока је 62 метра, а надограђена је на највиши спрат музеја. Када је направљена статуа је симболисала мајку отаџбину (родина-мать) и њену победу над нацизмом у Великом отаџбинском рату (Други светски рат), која је у десној руци држала мач висок 16 метара, а у левој штит са грбом Совјетског Савеза. Споменик Родина матја (рус:Родина-мать) је био чест симбол који је подизан широм Совјетског савеза. До 2023, споменик је био познатији као Мајка Отаџбина, да би 30. јула 2023. почело уклањање грба.^[1]^[2] Дана 6. августа, украјински грб (са трозубцем) је званично постављен.^[3] Статуа се сада званично назива Мајка Украјина.

Око статуе се нижу мермерне плоче с уклесаним именима више од 11.600 војника и 200 радника проглашених за хероје Совјетског Савеза и хероје социјалистичког рада.

Види још

[уреди | уреди извор]

Мајка отаџбина зове!

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]

Мајка Украјина на Викимедијиној остави.

п р у Скулптура
Врсте скулптуре	Архитектонска скулптура Асамблаж Барељеф Биста Резбарење креде Ефиџи Гасна скулптура Ленд-арт Еколошка скулптура Фигурина Инсталација Кинетичка скулптура Мобил Монументална Скулптура на забату Рељеф у стени Резбарење сапуна Мека скулптура Статуа Стела Камена скулптура
Стилови скулптуре	Барок Класична Детонографија Ђаинистичка скулптура Модерна скулптура Рељеф Ренесанса
Елементи у скулптури	Маса Негативни простор Постамент Простор Волумен
Традиционални материјали	Дрво Мермер Кречњак Гранит Порфир Диорит Жад Слоновача Глина Теракота Бронза Злато Сребро Путер Стеатит
Модерни материјали	Челик Лед Jesmonite Акрил Бетон Пластика Фиберглас Стакло Алуминијум Тканина Папир Пронађени објекат (Found object)
Значајне скулптуре	Венера из Холе фелса (око 40–42.000 год. п.н.е.) Човек-лав (око 35–41.000 год. п.н.е.) Вилендорфска Венера ( око 24–26.000 год. п.н.е.) Велика сфинга у Гизи (око 2558–2532. год. п.н.е.) Биста Нефертити (око 1345. год. п.н.е.) Тутанкамонова маска (око 1323. год. п.н.е.) Храмови Абу Симбела (око 1264. год. п.н.е.) Дискоболос (око 450. год. п.н.е.) Забати, метопе и фриз Партенона (438. год. п.н.е.) Колос са Родоса (око 292. год. п.н.е.) Лављи капител Ашоке (око 250. год. п.н.е.) Ратници од теракоте (246–210. год. п.н.е.) Ника са Самотраке (око 2. век п.н.е.) Лаокон и његови синови (око 200. год. п.н.е. – 70. год. н.е.) Милоска Венера (130–100. год. п.н.е.) Аугуст из Прима Порте (око 1. век н.е.) Коњаничка статуа Марка Аурелија (175. год. н.е.) Буде из Бамијана (507–554. год. н.е.) Велики Буда из Наре (752. год. н.е.) Боробудур (око 780–833. год. н.е.) Бајон (око 12. или 13. век н.е.) Ангкор Ват (1150. год. н.е.) Катедрала у Шартру (око 1194–1250. год. н.е.) Храм Сунца у Конарку (1250. год. н.е.) Моаи, Ускршње острво (1250–1500. год. н.е.) Пијета (1498–1499) Давид (1501–1504) Астечки календар (1502–1520) Занос свете Терезе (1647–1652) Прекривени Христ (1753) Жадеитски купус (19. век) Нелсонов стуб (1843) Лав из Белфора (1880) Пољубац (1882) Слобода осветљава свет, Кип слободе (1886) Врата пакла (1890–1917) Мислилац (1904) Абрахам Линколн (1920) Маунт Рашмор Светилиште демократије (1927–1941) Христос Спаситељ (1927–1931) Мајка отаџбина зове! (1967) Пали астронаут (1971) Мајка Украјина (1981) Коњаничка статуа Џингис-кана (2008) Статуа јединства (2018)
Категорија Преглед

50° 25′ 35″ С; 30° 33′ 47″ И / 50.4265° С; 30.56311111° И / 50.4265; 30.56311111

^ , Vox Pop: Ukrainians On Changing Symbols On Iconic Kyiv Statue (на језику: енглески), 2023-07-28, Приступљено 2023-07-30
^ , Visegrand 24, 2023-07-31
^ Lister, Tim; Voitovych, Olga; Kottasová, Ivana; Noor Haq, Sana (7. 8. 2023). „Ukraine replaces Soviet-era hammer and sickle symbol with a trident on Kyiv statue”. CNN. Приступљено 7. 8. 2023.