Мексички питон

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Loxocemidae
Loxocemus bicolor.jpg
Научна класификација
Царство:
Тип:
Подтип:
Класа:
Ред:
Подред:
Инфраред:
Породица:
Loxocemidae

Cope, 1861
Род:
Loxocemus

Cope, 1861
Врста:
L. bicolor
Биномијално име
Loxocemus bicolor
Cope, 1861
Синоними
  • Loxocemi - Cope, 1861
  • Loxocemina - Boulenger, 1879
  • Loxoceminae - Romer, 1956
  • Loxocemidae - McDowell, 1975[1]

  • Loxocemus - Cope, 1861
  • Plastoseryx - Jan, 1862[1]

  • L[oxocemus]. bicolor - Cope, 1861
  • Plastoseryx Bronni - Jan, 1862
  • Loxocemus Sumichrasti - Bocourt, 1876
  • Loxocemus Sumichrasti - Bocourt, 1876
  • Loxocemus bicolor - Boulenger, 1896
  • Loxocemus bicolor bicolor - Woodbury & Woodbury, 1944
  • Loxocemus bicolor sumichrasti - Woodbury & Woodbury, 1944[1]

Мексички питон (лат. Loxocemidae) је монотипска породица змија са једним родом Loxocemus који има само једну врсту Loxocemus bicolor што је јединствено међу змијама. Тренутно нема признатих подврста ове једине врсте.

Опис[уреди]

Одрасле јединке достижу дужину максимално до 1,57 м, а у просеку су дугачке око 91 цм. Тело им је снажно и веома мишићаво. Глава је уска са зашиљеном њушком и ситним очима што им олакшава укопавање у земљу. Сматрају се терестичним (земљишним) и полуфосоријалним организмима што отежава њихово посматрање и изучавање. Обично су тамне боје са неким светлијим крљуштима. Повремено, после пресвлачења (одбацивања змијске кошуљице) нестаје пигментације па су змије беле са малим тамним флекама на главеном делу.

Размножавање[уреди]

Размножавају се јајима, овипарни су организми. Посматрана женка у заробљеништву полаже 2 до 4 јаја. Јаја су дужине 78, 8 мм, 37 мм ширине, а тешка су 61,5 г. У природном окружењу се, наводно, младунци легу из јаја у мају и за 4-5 година постижу полну зрелост.

Распрострањеност и станиште[уреди]

Насељавају југозападни Мексико, делове Централне Америке укључујући Гватемалу, Ел Салвадор, Хондурас, Никарагву и северозападни део Костарике. Њихова природна станишта су у топлим пределима под шумом (али не у планинама), понекад дуж морских обала. Веома су тајанствене животиње које већи део времена проводе кријући се међу стенама, под лишћем, у рупама под земљом па чак и у мравињацима.

Исхрана[уреди]

Верује се да се хране гуштерима и глодарима, а примећено је и да једу и јаја игуана као и морских корњача.

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 McDiarmid RW, Campbell JA, Touré T. 1999. Snake Species of the World: A Taxonomic and Geographic Reference, vol. 1. Herpetologists' League. 511 pp. ISBN 978-1-893777-00-2 (series). ISBN 978-1-893777-01-9 (volume).