Милан Богојевић

Милан Богојевић
Милан Богојевић
Датум рођења	8. август 1981. (42 год.)
Место рођења	Земун, СФРЈ
Занимање	Директор Туристичке организације Инђије

Милан Богојевић (Земун, 8. август 1981) српски је писац и публициста. Члан Удружења књижевника Србије.

Биографија[уреди | уреди извор]

Милан Богојевић је рођен у Земуну 8. августа 1981. године. Одрастао је у Попинцима. Након завршене средње војне школе у Београду, као један од најбољих у рангу, почeo je да ради у репрезентативној јединици Војске Србије - Гарди, а затим у „Кобрама”, специјалној јединици Војске Србије, која се бави заштитом важних личности.

Крајем 2008. године, на позив престолонаследника Александра II Карађорђевића, напустиo je војску и почео да ради за краљевску породицу Карађорђевић у Београду. 2010. године Милан је стeкao академско звање дипломираног економисте и наставиo да ради на свом усавршавању. 2010. године Милан постаје секретар Њ.К.В. Принца Владимира Карађорђевића старешине дома Краљевића Андреја Карађорђевића, и ту ће дужност обављати до 2015. године. У периоду од 2013 до 2016. године Милан ради у области дипломатије а затим прелази у компанију која је светски лидер у области корпоративне безбедности, где је обављао функцију директора све до 2020. године. Од 2020. године Милан Богојевић обавља функцију директора Туристичке организације општине Инђија. У периоду од тада до данас постигао је велики низ успеха на пољу развоја туризма општине Инђија: Под окриљем Туристичке организације 2021. године отворен је тематски туристички комплекс „Келтско село“ у Инђији и 2022. године Галерија „Адлигат“ као први музеј у Инђији.

„Келтско село“ је постало велика туристичка атракција и у 2022. години добило две значајне награде, „Капија успеха“ Архивирано на сајту Wayback Machine (16. мај 2023) коју додељује привредна комора Војводине и „Најбоље из Војводине“ коју додељује Покрајински секретаријат за привреду и туризам. Туристичка организација општине Инђија проглашена је за једну од три најбоље туристичке организације у Србији на конкурсу за најпрестижнију награду у области туризма на националном нивоу „Туристички цвет“ две године за редом (2021. и 2022. године).

Захваљујући реализацији бројних инфраструктурних пројеката у области туризма и интензивних маркетиншких активности од стране туристичке организације, општина Инђија је за кратко време постала препознатљива дестинација на туристичкој мапи Србије.

Успеси у реализацији својих великих идеја и планова стављају Милана Богојевића на листу најкомпетентнијих учесника стручних скупова када је у питању тема успешног развоја туризма.

Дела[уреди | уреди извор]

Милан Богојевић своје текстове данас објављује у неколико српских листова и интернет портала: Недељник, Борба, Глас Србије, Краљевске новине, Гласу академске Србије, Водичу за живот и тд.

Редовни је саговорник у емисији "Тамо где смо били" у којој говори о личностима и догађајима са почетка ХХ века. Емисија се емитује на неколико телевизијских станица у Србији, Босни и Црној гори.

Богојевић пише и уређује свој блог под називом Б(л)оговање.

Писати је започео онога дана када је љубав према читању прерасла у жељу да и сам на неком парчету папира остави трага о својим размишљањима. Без обзира на прилично обиман и по мишљењу критичара вредан књижевни опус који углавном обухвата кратке приче и наративну поезију, читалачкој публици се представио 2011. године причом: „О жено! Велика је вјера твоја!”. Прича је, по мишљењу жирија, једно од најбољих и најзрелијих радова пристиглих конкурс за награду „Српско перо”, 2011. године.

Затим су уследиле следеће књиге:

- Атентат 1934, Еволута, Београд, 2014.

- Милунка Савић - ордење и ожиљци, Глас Србије, Краљево, 2017.

- Мале приче Великог рата, Чвор, Београд, 2018.

- Краљ Александар Карађорђевић - Жртва завере, Чвор, Београд, 2019.

- Заборављени јунаци Великог рата, Чувари, Београд, 2020.

- Заборављени догађаји Великог рата, Чувари, Београд, 2020.

Војсковође вечности, Самиздат, 2021.

Награде[уреди | уреди извор]

Пушкинова Златна медаља „За верност слову и делу”^[1] - Москва
Воља чини чуда „Бранко Радунковић”^[2]- Вршац
Српско перо - Јагодина
Видовданска награда - Топола
Церска споменица - Шабац
Златна повеља СКАНУ - Београд
Захвалница Прихватилишта за децу Београда за дугогодишњу сарадњу
Повеља хуманости Гласа Србије - Краљево
Захвалница Друштва српских домаћина - Параћин
Захвалница одбора за подизање споменика краљу Петру - Сремска Митровица
Одликовање за идејни допринос СКАНУ - Београд
Грамата Свебор Савеза Србије за хуманост^[3]
Захвалница за хуманост и помоћ у раду УКС - Београд

Референце[уреди | уреди извор]

^ Alo!. „Puškinova zlatna medalja za pisca Milana Bogojevića”. alo (на језику: српски). Приступљено 2019-06-26.
^ admin (2019-05-16). „Vršac, NAGRADA "BRANKO RADUNKOVIĆ - VOLJA ČINI ČUDA"”. Lokalni internet portal grada Vršca (на језику: српски). Архивирано из оригинала 26. 06. 2019. г. Приступљено 2019-06-26.
^ „Милан Богојевић”. milanbogojevic.in.rs. Архивирано из оригинала 19. 01. 2019. г. Приступљено 17. 1. 2019.

[1] Alo!. „Puškinova zlatna medalja za pisca Milana Bogojevića”. alo (на језику: српски). Приступљено 2019-06-26.

[2] (2019-05-16). „Vršac, NAGRADA "BRANKO RADUNKOVIĆ - VOLJA ČINI ČUDA"”. Lokalni internet portal grada Vršca (на језику: српски). Архивирано из оригинала 26. 06. 2019. г. Приступљено 2019-06-26.

[3] „Милан Богојевић”. milanbogojevic.in.rs. Архивирано из оригинала 19. 01. 2019. г. Приступљено 17. 1. 2019.

[1]

[2]

[3]