Миленко Митровић Спирта

С Википедије, слободне енциклопедије
Миленко Митровић
M.Mitrović Spirta 1935.JPG
Миленко Митровић Спирта 1935. год.
Пуно имеМитровић Д. Миленко Спирта
Датум рођења(1905-02-15)15. фебруар 1905.
Место рођењаНови Сад
  Аустроугарска
Датум смрти23. август 1986.(1986-08-23) (81 год.)
Место смртиПитерборо
  САД

Митровић Д. Миленко Спирта (Нови Сад, 15. фебруар 1905Питерборо, САД, 23. август 1986) је био ваздухопловни инжењер, резервни војни и цивилни пилот, конструктор летелица, технички директор "Аеропута" и један од оснивача "Утве".

Миленко Митровић Спирта поред свог авиона ММС-3 1941. год.

Биографија[уреди | уреди извор]

Основну и средњу школу Миленко је завршио у Новом Саду. Године 1930. дипломирао је на Високој школи за аеронаутику и машинске конструкције (ESACM) у Паризу, а диплому је нострификовао 22. јануара 1931. на Техничком факултету у Београду. Крајем 1931. завршио је пилотску школу резервних ваздухопловних официра у Новом Саду, а убрзо је стекао и дозволу туристичког пилота.

Прво запослење било му је у домаћем Друштву за ваздушни саобраћај „Аеропут“ у које је примљен 2. јануара 1932. године и у њему радио све до почетка рата априла 1941. године на месту техничког директора. За време рата ради у Утви чији је био сувласник а по ослобођењу наставља у Утви да ради на својим предратним пројектима туристичких авиона. Незадовољан стањем у земљи 1946. године емигрира у САД и запошљава се у Локиду. Умро је августа месеца 1986. године у својој 81. години живота у Питербороу држава Њу Хемшир[1].

Списак летелица на којима је радио[уреди | уреди извор]

  • Аеропут ММС-3 је први српски двомоторни лаки путнички авион тросед а кад се избаци седиште постаје карго авион. По плановима инж.Митровића произвела га је ваздухопловно техничка служба Аеропута за своје потребе 1935-те године. Први пут је летео 9. јуна 1936.[2] Коришћен је до априла месеца 1941. године када је запаљен да неби пао у руке непријатељу.
  • Рогожарски Бруцош - спортско тренажни авион за основну обуку конструисан у сарадњи проф. Ненадовића са М. Митровићем-Спирта 1940. године за рачун фабрике авиона "Рогожарски“ а према конкурсу Команде Ваздухопловства (КВ) (прототип је полетео 1940.). Носио је ознаку НМ према иницијалима конструктора Ненадовић-Митровић а погонио га је мотор Gipsy 135 KS. Авион је био једнокрилни нискокрилац дрвене конструкције.
  • Утва М/Ј 1 је једноседа високоспособна ваздухопловна једрилица направљена 1939. године према плановима инж. М.Митровића Спирте од дрвета и платна у фабрици УТВА, намењена спортским такмичењима и тренажи једриличара. Коришћена је до почетка 50-тих година двадесетог века.
  • НЕМИ – лаки двомоторни једнокрилни бомбардер са моторима Gnome-Rohne, стајни трап типа трицикл. Аеродинамичка испитивања извршена у Аеротехничким институтима Eiffel у Паризу, Saint Cyr-у и Варшави. Пројектован у сарадњи са М. Митровићем па је према иницијалима конструктора Ненадовић-Митровић добио назив НЕМИ. Авион је пројектован према конкурсу КВ 1940/41. године али је даљи развој заустављен избијањем Другог светског рата.
  • ММС-1 до ММС-9 је серија идејних пројеката лаких туристичких и саобраћајних авиона за које инж. М.Митровић није могао да нађе заинтересоване финансијере, па су пројекти остали нереализовани.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Јанић, Чедомир; Петровић Огњан (2017). Творци ваздухопловства Краљевине Југославије (на језику: (језик: српски)). Београд: Музеј науке и технике Београд. ISBN 978-86-82977-60-5. 
  2. ^ Нашим небом запловио је јуче први авион који је замислио и извео наш конструктор („Политика”, 10. јун 1936)

Библиографија[уреди | уреди извор]

  • Vazd. inženjer M. Mitrović-Spirta, Razvoj saobračajnih aviona, GJV, 1937;
  • Миленко Митровић-Спирта, Једрилица високих способности Утва М/Ј1, Аеро бр. 2, јули 1938, с. 37-39.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Јанић, Чедомир; Петровић Огњан (2017). Творци ваздухопловства Краљевине Југославије (на језику: (језик: српски)). Београд: Музеј науке и технике Београд. ISBN 978-86-82977-60-5. 
  • Krunić, Čedomir (2013). Civilno vazduhoplovstvo Kraljevine Jugoslavije -druga knjiga (на језику: (језик: српски)). Београд: Č.Krunić. ISBN 978-86-901623-4-5. 
  • Јанић, Чедомир; Петровић Огњан (2011). Кратка историја ваздухопловства у Србији (на језику: (језик: српски)). Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-1-9. 
  • Janić, Čedomir; Petrović Ognjan (2011). The Century of Sport Aviation in Serbia (на језику: (језик: енглески)). Београд: Aerokomunikacije. 
  • Јанић, Чедомир; Симишић, Јово (2007). Више од летења - Осам деценија Аеропута и ЈАТ-а. Београд. ISBN 978-86-7086-004-9. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]