Миодраг Вујовић

С Википедије, слободне енциклопедије
Уколико сте тражили власника бивше ТВ Палма, погледајте чланак Мики Вујовић.
Миодраг Вујовић
Пуно имеМиодраг Вујовић
Датум рођења1964
Место рођењаНикшић
СФР Југославија

Миодраг Мишо Вујовић (Никшић, 1964) српски је писац, новинар, публициста, издавач и продуцент. Вишеструко је награђиван за медијски и културни рад, укључујући и Орден светог деспота српског Стефана Лазаревића Српске православне цркве.[1]

Оснивач је Мисије, сада Задужбине Манастира Хиландара у Београду, као и издавачке куће „Принцип Прес“ и магазина Србиjа – Национална ревија.

Медијски рад[уреди | уреди извор]

Објавио је више хиљада чланака, огледа, репортажа, путописа и других текстова. Извештавао са ратом захваћених простора некадашње Југославије 1990–их, од Републике Српске Крајине до Косова и Метохије. Први је ратни извештач са ових простора који је, уласком у Мостар, успео да пређе на другу страну фронта.

Аутор је више стотина емисија, репортажа и прилога за Други програм Радио Београда.

Аутор је документарног филма Чувар светих хумки о Ђорђу Михаиловићу, чувару Српског ратничког гробља у Солуну. Уредник је и коаутор телевизијске емисије Од злата јабука.

Издавачки и културни рад[уреди | уреди извор]

Оснивач је Мисије, сада Задужбине Манастира Хиландара у Београду, којом је руководио три године. Такође је оснивач Издавачке куће „Принцип Прес“ и престижног магазина Србиjа – Национална ревија.

Приређивач је капиталних монографија на више светских језика: Туристичка библија Србије, Србија – од злата јабука, Бој изнад векова – стогодишњица Кумановске битке, Србија – друмовима, пругама, рекама и др.

Руководилац је више пројеката из области културе, међу којима су значајнији „Србија на међународним сајмовима књига – Лајпциг, Пекинг, Москва, Франкфурт 2019“ као и подухват дигитализације културног наслеђа и савременог стваралаштва „Србија национална ревија — пут у дигитализовани свет културне баштине Србије“.

Награде и признања[уреди | уреди извор]

  • Специјална повеља Удружења новинара Србије за 1994. — годишња награда за ратно извештавање (1995).
  • Златнa значкa Културно-просветне заједнице Србије, за „несебичан, предан и дуготрајан допринос ширењу културних вредности“ (2009).[2]
  • Издавачки подухват године „Моштаница“ Сајма књига у Баљалуци, као издавач и аутор монографије Чувар светих хумки (2009).
  • Орден светог деспота српског Стефана Лазаревића Српске православне цркве, „за делатну љубав према Светој Мајци Цркви, нарочито показану њиховим радом и великим доприносом у очувању и неговању националних и духовних вредности српског народа“ (2012). Први носилац новоустановљеног ордена, заједно са књижевником Милованом Витезовићем.[3]
  • Годишња награда Удружења новинара Црне Горе, за изразит допринос новинарству Црне Горе, 2020.

Ауторске књиге[уреди | уреди извор]

  • Осам векова српске душе (публикација о манастиру Хиландару, два издања, 1997. и 1998).
  • Масакрирање истине (четири издања, 2002. два, 2003, 2005).
  • Massacre of truth (2002).
  • Црња и Гора (два издања, 2003. и 2004).
  • Господар глади (2006).
  • Чувар светих хумки (2009).
  • Расправа над истиной (2017).
  • Дневник посртања (два издања 2018. и 2019).
  • Час истине (2020).

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Портрети савременика: Миодраг Мишо Вујовић, Пројекат Растко, 22. јул 2021.
  2. ^ „Добитници признања „Златна значка“ Културно-просветне заједнице Србије за 2009. годину” (PDF). Влада Републике Србије: Министарство вера и дијаспоре Републике Србије. Приступљено 23. 2. 2012. [мртва веза]
  3. ^ „Орден Светог деспота Стефана Миловану Витезовићу и Миодрагу Вујовићу”. Српска православна црква. 23. фебруар 2012. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]