Мирчета Ђуровић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Мирчета Ђуровић
Датум рођења(1924-08-05)5. август 1924.(94 год.)
Место рођењаДаниловград
Краљевина Југославија
Датум смрти2011.
Место смртиПодгорица
Црна Гора
Пољеекономија и историја
НаградеТринаестојулска награда, Награда Октоих

Мирчета Ђуровић (Даниловград, 5. август 1924 — Подгорица, 2011) био је црногорски академик, економиста, историчар, редовни члан Црногорске академије наука и умјетности, уредник више периодичних публикација, друштвени радник и носилац развојник пројеката. Добитник је више награда и признања.[1]

Живот и каријера[уреди]

Рођен је 5. август 1924, у Даниловграду у Црној Гори. Школовао се у Даниловграду, Подгорици и на Цетињу. Специјализацију је стекао на Институту друштвених наука у Београду а докторирао је 1956. године на Економском факултету у Београду.

Каријеру је почео радом у Научном друштву и Историјском институту Црне Горе између 1951. и 1960. године. Потом је радио као ванредни професор Економског факултета у Титограду од 1960. године а потом и као редовни професор од 1971. године. На овом факултету био је први декан факултета од 1960. до 1964. године.

Академске школске 1970/71. године боравио је на усавршавању у Сједињеним Америчким Државама.

Дужност ректора Универзитета Вељко Влаховић обављао је од 1974. до 1978. године.

Дописни члан Друштва за науку и умјетност Црне Горе постао је 1973. а редовни члан Црногорске академије наука и умјетности (ЦАНУ) 1981. године. Исте године изабран је за секретара Одјељења друштвених наука ЦАНУ а од 1985. до 1989. налазио се на дужности председника ЦАНУ.

Од осталих друштвено-политичких дужности обављао је:

  • Дужност потпредседник Председништва Заједнице Универзитета Југославије.
  • Члана Савета академија наука и уметности Југославије и председник Комисије за међународну сарадњу (1981—1985).
  • Народнг посланика у Скупштини СР Црне Горе (1967—1971)
  • Члана Централног комитета Савеза комуниста Црне Горе (1974—1978)
  • Члана Централног комитета Савеза комуниста Југославије (1979—1982).
  • Дужност уредника више периодичних публикација (Историјски записи, Гласник Одељења друштвених наука ЦАНУ, Универзитет данас, Годишњак Економског факултета у Титограду).
  • Уредника више зборника радова које су издавали ЦАНУ и Савез академија наука и уметности СФРЈ.
  • Руководиоца пројектом Развој производних снага Црне Горе који је реализован у оквиру програма ЦАНУ.

Признања[уреди]

Мирчета Ђуровић је за свој рад добио више награда и признања, од којих су значајније:

  • Тринаестојулска награда
  • Награда Октоих

Научни рад[уреди]

Мирчета Ђуровић у току своје богате каријере објављивао ке радове из различитих области економије и економске историје. Главне теме његовог интересовања биле су из привредне историје Црне Горе, социоекономске структуре, поједини макроекономски проблеми, процеси савременог капитализма и упоредни привредни системи.

Бројни Ђуроићеви радови могу се поделити у две веће групе, прву која се односи на савремену економску проблематику и другу која се бави економском историјом Црне Горе. У првој групи најзначајнији су му радови: Политичка економија (три дела), Савремени капитализам (1978) и други.[2]

Публикације[уреди]

Најзначајнија објављена Ђуровићева дела из економске историје су:

  • Основица и облици зеленашења у Црној Гори и развитак зеленашког капитала у другој половини XIX вијека (1953)
  • Трговачки капитал у Црној Гори у другој половини XIX и почетком XX вијека (1958)
  • Покушај стварања акционарских друштава у Црној Гори почетком XX вијека (1958)
  • Формирање акционарских друштава у Црној Гори почетком XX вијека (1959)
  • Црногорске финансије 1860—1915. (1960).

Извори[уреди]

  1. ^ Мирчета Ђуровић, Биографија на сајту ЦАНУ сајт ЦАНУ
  2. ^ Ђуровић, Мирчета (Раде Михаљчић. стр. 376), Енциклопедија српске историографије, Београд 1997.