Економски факултет Универзитета у Београду
Бивше име | Економско-комерцијална висока школа (1937—1947) |
---|---|
Тип | државни |
Оснивање | 31. март 1937. |
Афилијација | Универзитет у Београду |
Декан | Жаклина Стојановић |
Број студената | 8.033 (2018/2019)[1] |
Додипломци | 6.650 (2018/19)[1] |
Постдипломци | 1.311 (2018/19)[1] |
Докторанди | 72 (2018/19)[1] |
Локација | Београд, Србија 44° 48′ 42″ С; 20° 27′ 18″ И / 44.811740° С; 20.455058° И |
Веб-сајт | www |
Економски факултет Универзитета у Београду (скраћено ЕКОФ) је високошколска установа у склопу Универзитета у Београду. Основан је 31. марта 1937. под називом Економско-комерцијална висока школа. Актуелна деканка је Жаклина Стојановић.
Почеци
[уреди | уреди извор]Основан је као Висока школа за економију и трговину 31. марта 1937. године, као водећи високошколски образовни центар у области економије у тадашњој Краљевини Југославији. Висока школа била је, приликом оснивања, смештена у једном делу стамбене зграде у Балканској улици бр. 4, у чијем се приземљу у сутерену налазио биоскоп. Школа је имала 5 слушаоница, од којих су две биле веће, и то са 400 и 250 слушалаца, а три мање за 50-100 слушалаца. У осталим, мањим, просторијама налазила се студентска читаоница и Привредни институт, док су наставници располагали за свој рад са две канцеларијске просторије. Поред тога, степеништем које је водило у школу служила се и публика биоскопа.
Крајем 1952. године факултет се уселио у зграду у Каменичкој улици бр. 6 у зграду Савезне (планске) контролне комисије. Године 1960. основано је одељење у Крагујевцу које је 1975. постало независно и прерасло у Економски факултет Универзитета у Крагујевцу. Године 2003. уведене студије на даљину. Научно-наставно веће доноси одлуку о прихватању Европског система трансферних бодова (ЕСПБ/ЕЦТС), одговарајуће усклађивање наставних планова и програма Факултет је домаћин Друге међународне конференције ASECU (Association of Southeast European Economic Universities), такође је организован међународни последипломски мастер програм у сарадњи са HEC (Hautes étudescommerciales) из Париза. Године 2006. Магистарски курсеви су трансформисани у једногодишње мастер програме (60 ЕСПБ/ЕСТС). Такође одржани су први избори за Студентски парламент Економског факултета. Организован је и међународни мастер програм у сарадњи са Универзитетом у Ници (ТЕМПУС). Године 2008. уведени су нови програми на докторским студијама: Економија, Менаџмент и Статистика (180 ЕСПБ). Факултет је 2009. године акредитован (у складу са новим стандардима) као високошколска институција у области економије.
Структура
[уреди | уреди извор]Факултет запошљава око 130 наставника и сарадника од чега 55 редовних професора. На Факултету је до сада дипломирало преко 46000 студената, преко 3500 је наставило последипломске студије и стекло назив магистра наука или мастера док је око 760 стекло титулу доктора наука.
Факултет има свој научно-истраживачки центар (НИЦЕФ) који на бројним пројектима ангажује већи број наставника и сарадника као и један број истакнутих експерата изван Факултета. Од оснивања, у НИЦЕФ-у је урађено преко 800 пројеката за предузећа и друге кориснике у областима реструктурисања, процене вредности, приватизације, инвестиција итд. као и близу 100 макроекономских пројеката за владе, поједина министарства, фондове и др.
Посебну целину чини Центар за издавачку делатност који је прерастао у највећег домаћег издавача економске литературе са просеком од око 60 наслова годишње. Између осталог он издаје и часопис „Економске идеје и пракса”. Економски факултет има сопствену, врло богату библиотеку са преко 120.000 наслова, претежно у области економске литературе од почетка 20. века до данас.
Један од важних ангажмана Факултета је и организовање научних конференција самостално или у сарадњи са Научним друштвом економиста Србије (селективном научном организацијом) као и скупова и семинара са предузећима, банкама итд. Прилози и реферати са ових скупова и други научни чланци наших наставника и сарадника али и аутора изван Факултета објављују се у часопису ‘Economic Annals’, који је категоризован у групу часописа од међународног значаја.
Факултет има врло развијену сарадњу са већим бројем страних универзитета и института (САД, Велика Британија, Русија, Француска, Италија, Грчка итд). Међународна сарадња Факултета се интензивира последњих година и Факултет улази у нове међународне пројекте.
Многи наставници и сарадници Факултета ангажовани су од стране домаћих института, факултета, консултантских фирми и др. доприносећи њиховом угледу и јачању њихове стручне основе у пословима које обављају. Такође, један број наших наставника индивидуално је ангажован на појединим међународним пројектима сто потврђује њихов лични научни углед и академски значај читавог Факултета.
Руководство
[уреди | уреди извор]Декан: проф. др Жаклина Стојановић
Продекан за наставу и сарадњу са привредом: проф. др Драган Лончар
Продекан за научно-истраживачки рад: др Младен Стаменковић
Продекан за развој: проф. др Бранислав Боричић
Продекан за финансије и међународну сарадњу: др Саша Ранђеловић[2]
Декани факултета
[уреди | уреди извор]- Радивој Увалић (1946-1950)
- Никола Вучо (1950-1952), (1959-1960)
- Љубомир Бајаловић (1952-1954)
- Драгослав Тодоровић (1954—1956)
- Гојко Грђић (1956-1957)
- Михаило Вучковић (1957—1958)
- Радивој Давидовић (1958-1959)
- Димитрије Мишић (1960—1962)
- Радмила Стојановић (1962—1963)
- Миладин Кораћ (1963-1964)
- Бранислав Шошкић (1964-1967)
- Владимир Рашковић (1967—1969)
- Мирослав Поповић (1969—1971)
- Стојан Новаковић (1971—1973)
- Драгутин Радуновић (1973—1975)
- Радмила Његић (1975—1977)
- Слободан Унковић (1977-1979)
- Стојан Јанков (1979—1981)
- Војислав Коларић (1981—1983)
- Оскар Ковач (1983-1985)
- Лазар Пејић (1985-1987)
- Драгослав Младеновић (1987—1989)
- Стипе Ловрета (1989—1991)
- Предраг Јовановић Гавриловић (1991—1994)
- Милева Жижић (1994-1996)
- Миомир Јакшић (1996-1997)
- Бранко Медојевић (1997—1998), (2000-2002)
- Влајко Петковић (1998—2000)
- Божидар Церовић (2002—2004)
- Бранислав Пелевић (2004—2006)
- Марко Бацковић (2006—2012)
- Бранислав Боричић (2012-2021)
- Жаклина Стојановић (2021-)
Катедре
[уреди | уреди извор]- Економска теорија и анализа
- Економска политика и развој
- Међународни економски односи
- Пословна економија и менаџмент
- Рачуноводство и пословне финансије
- Статистика и математика
Модули
[уреди | уреди извор]Студијски програм основних студија на Факултету обухватају дванаест усмерења и то:
- Економска анализа и политика
- Маркетинг
- Рачуноводство, ревизија и финансијско управљање
- Трговински менаџмент и маркетинг
- Финансије, банкарство и осигурање
- Туризам и хотелијерство
- Статистика, информатика и квантитативна економија
- Менаџмент
- Међународна економија и спољна трговина
- Пословна информатика
- Пословна анализа и консалтинг
- Економија и финансије
Сенат Универзитета у Београду је на седници одржаној 18.04.2018. усвојио измене студијског програма Економског факултета, у делу који се односи на увођење три нова смера – Пословна информатика, Пословна анализа и консалтинг и Економија и финансије. Тиме су нови смерови постали и званично усвојени. Поред овога, на мастер студијама на Факултету постоји 10 студијских програма и 3 студијска програма докторских студија. Мастер студијски програми:
- Међународни економски односи
- Рачуноводство, ревизија и пословне финансије
- Банкарски и финансијски менаџмент
- Пословно управљање
- Економска анализа и политика
- IMQF
- Макроекономија привреда у транзицији
- Економија и менаџмент енергетике
- Економска политика и развој
- Квантитативна анализа
Студијски програми докторских студија:
- Економија
- Статистика
- Пословно управљање
Галерија
[уреди | уреди извор]Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г „Високо образовање 2018/2019.” (PDF). stat.gov.rs (на језику: српски). Statistical Office of Serbia. Приступљено 21. 12. 2019.
- ^ „Руководство | Економски факултет”. www.ekof.bg.ac.rs. Приступљено 2021-10-20.
Литература
[уреди | уреди извор]- 50 година Економског факултета у Београду, 1937-1987, Београд 1987