Михаило Витковић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Михаило Витковић
Vitkovicsmihaly.jpg
Датум рођења (1778-08-25)25. август 1778.
Место рођења Егер
Хабзбуршка монархија
Датум смрти 9. септембар 1829.(1829-09-09) (51 год.)
Место смрти Пешта
Аустријско царство

Михаило Витковић (мађ. Vitkovics Mihály, Јегра /Егер/, 25. август 1778Пешта, 9. септембар 1829) био је српско-мађарски песник и уважени адвокат.

Биографија[уреди]

Михаило Витковић је рођен у Јегри (мађ. Eger), граду у Угарској у свештеничкој породици. Имао је браћу Гаврила и Јована и сестру Јекатерину. Отац Петар Витковић (1754—1808) је био парох месне српске цркве. Мајка му се звала Марија Глишић. Породица Витковића пореклом је из Требиња о чему сведочи и епска песма „Новљанин Алија и девет Витковића“.

После завршетка гимназије у Јегри, одлази у Пешту да студира права. Године 1801. завршивши права постао је „заклети краљевске табуле нотарем“, а 1803. постаје адвокат. Године 1807. биран је за посланика у мађарском Сабору. Био је веома цењена личност у мађарским књижевним круговима. Михаило Витковић је у своме дому у данашњој улици Вереш Палне, у близини пештанске српске цркве Светог Георгија, формирао „тријас“ најуваженијих мађарских књижевника: Ференца Казинција (1759—1831), Иштвана Хорвата(1784—1846) и Пала Семере (1785—1861). Његов дом постао је прави литерарни салон.

Одржавао је пријатељску везу са архимандритом и песником Лукијаном Мушицким (1777—1837) који је у његову част написао и издао „Ода мојему пријатељу Михаилу Витковичу“ (Будим, 1811).

Михаило Витковић је био сарадник Летописа Матице српске.

Михаило Витковић је писао углавном песме на српском и на мађарском језику. Писао је и оригиналне класицистичке песме (оде, епиграме, епистоле), али се бавио и превођењем. Целога свога века повезивао је своју српску народност са мађарским родољубљем.

Живео је у ванбрачној вези са удовицом Теодором Поповић.

Дела на српском[уреди]

  • Милица - превод дела Жан-Францоа Мармонтела, остао је у рукопису
  • Лукијану Мушицком кад је на степен архимандриства ступио (1812) - посланица у сафијској строфи
  • Гробниј надпис Васе Чарапића сербског јунака - епиграм
  • Љубови (1817) - грађанска сентиментална песма која је својевремено радо певана
  • Песми о берби - сентиментална песма

Српска издања[уреди]

  • Спомен Милице (Будим, 1816) - сентиментални посрбљени роман на основу мађарске приповетке Јожефа Кармана.
  • На смерт Јоана Белановича (Будим, 1819) - ода
  • Жертва на смерт (Будим, 1830) - превод позоришне игре А. Коцебуа
  • Одела из Триеста (Будим, 1830) - превод позоришне игре Ј. Фр. Јингера

Литература[уреди]

  • Сербскиј народниј лист (бр. 14, бр. 15, Пешта, 1838.)
  • Стојан Вујичић,Vujicsics Sztoján: Vitkovics Mihály magyar és szerb írásai (Budapest, 1978)
  • Јован Скерлић: Историја нове српске књижевности (Београд, 1967)