Младен Стилиновић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Младен Стилиновић
Датум рођења 1947.
Место рођења Београд
Датум смрти (2016-07-18)18. јул 2016.
Место смрти Пула

Младен Стилиновић (Београд, 10. април 1947 – Загреб, 18. јул 2016)[1] био је хрватски концептуални уметник, један од водећих личности такозване "нове уметничке праксе" у Хрватској. Живео је  и радио у Загребу, Хрватска.[2] Његов отац био је револуционар и политичар Маријан Стилиновић.[3]

Каријера[уреди]

Стилиновићеви радови су засновани на идеји друштвене и уметничке критике.[4] Често духовити,са дозом ироније и цинизма,  као на пример, радуови, новац-новац, уметност је уметност. Био је један од оснивача неформалне групе Нео-Авангарда, група од шест уметника (група šestorice autora), заједно са Владимиром Мартек, Борисом Демуром, Жељком Джерманом, Свеном Стилиновићем и Федомиром Вучемиловићем. Група је била активна у Загребз од 1975. до 1979. године. Поред свог уметничког стваралаштва, такође ј е водио Галерију  Проширених  Медија (1981-1991), и био један од оснивача галерије Podroom (1978-1980). Од 1969. до 1976. године био је посвећен експерименталном филму. Сарађивао је са групом Ирвин на пројекту Retroavangarde (1994). Посебно је познат његов рад мртвих серија (1984-1990), који је излаган на многим изложбама, као што су "документа" у Каселу (2007).[5][6]

Изложбе[уреди]

Пуно је излагао у Хрватској и иностранству, међу последњим су: цинизам сиромашних, музеј савремене уметности, Загреб, (2001-2002), у потрази за Balkania, нова галерија, Државни музеј Јоанеум у Грацу, 2002), крв и мед – Уметност на Балкану (Беч, 2003) и у кањонима Балкана , који је био приказан у Кунстхале Fridericianeum (Касел, 2003), Платформа garanti Центар савремене уметности (Истанбул, 2007) и Ван Абе (Ајндховен, 2008). Игор Забел, познати словеначки кустос, изабрао га је као гостујућег уметника на 50. Венецијанском Бијеналу (2003), где Стилиновић приказује свој рад речник – бол (2000-2003), у ком користи беле боје да избрише дефиниције термина у речнику замењујући их речју бол.[уреди]

Радови и публикације[уреди]

  • Стилиновић, Младен, Желим да идем кући – књига уметника 1927-2006 (Центар за женске студије, Загреб, 2008).
  • Beroš, нада, Milovac, Тихомир, Stipančić, Бранка & Цабель, Игор, Младен Стилиновић: бол ( каталог  са Венецијанског Бијенала, МГУ, Загреб, 2003).
  • Beroš, нада, Milovac, Тихомир & Драгоевич Даниель, Младен Стилиновић: експлоатација мртвих ( каталог; МГУ, Загреб, 2001).

Референце[уреди]

  1. ^ Perlson, Hili (19. 7. 2016). „Mladen Stilinović, Seminal Conceptual Artist from Croatia, Is Dead at 69”. Artnet. Приступљено 19. 7. 2016. 
  2. ^ Komunikacije, Neomedia (19. 7. 2016). „Umro je Mladen Stilinović, veliki hrvatski umjetnik!”. Novi list. Приступљено 19. 7. 2016. 
  3. ^ „Mladen Stilinović - biography” (на језику: енглески). Приступљено 23. 10. 2016. 
  4. ^ Ožegović, Nina (18. 2. 2008). „Mladen Stilinović - europski uspjeh hrvatskog umjetnika anarhista” [Mladen Stilinović - European success of a Croatian anarchist artist]. Nacional (на језику: Croatian). Архивирано из оригинала на датум 22. 7. 2012. Приступљено 22. 7. 2012. 
  5. ^ Beroš, Nada Highlights: Collection in Motion pp. 152 (Muzej Suvremene Umjetnosti, Zagreb 2010)
  6. ^ Official documenta Webpage Mladen Stilinović, accessed 16/02/2011