Пређи на садржај

Мони Ковачић

С Википедије, слободне енциклопедије
Мони Ковачић
Лични подаци
Датум рођења(1960-06-21)21. јун 1960. (64 год.)
Место рођењаФранкфурт, Западна Немачка
Музички рад
Жанровипоп
Издавачке кућеЈуготон, РТВ Љуљана

Мони Ковачић (рођена Моник Де Хавиленд, данас Моник Хавиленд-Фулстон;[1] Франкфурт, 21. јун 1960) је америчко-словеначка певачица.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Њена мајка Бригита Ковачич била је врхничка глумица, а отац пилот и џез трубач из америчког Висконсина, Бил Де Хавиленд.[2] Рођена је у Франкфурту. Првих неколико година одрастала је у Сједињеним Државама,[3] тачније у држави Конектикат, а породица се касније преселила у Салцбург, где је почела да похађа балетску школу и уписала музичку школу Моцартеум. Почела је да наступа са 12 година. Пре него што је кренула на самостални музички пут, била је чланица бенда Dr Pepper у Аустрији, који је победио на омладинском фестивалу у Бељаку. Са 15 година открио ју је продуцент Петер Краус, у сарадњи са којим је снимила своје прве композиције за аустријско и немачко тржиште, нпр. "Ich such' einen Boyfriend" (1976).

После очеве смрти и завршетка средње школе у Салцбургу - тада је имала 17 година - преселила се са мајком у Љубљану (где је већ 1971. похађала основну школу и тако научила словеначки језик).[4] Тамо је потписала уговор са РТВ Љубљана код продуцента Душана Велкаверха и уз подршку Тадеја Хрушовара, Андреја Велкаверха и Јожета Прившека. Након три године рада у Љубљани, преселила се у Загреб и прешла у издавачку кућу Југотон. За РТВ Љубљана објавила је два албума Мони и Утрип младости и два албума Загонетка и Може и јаче са Југотоном. У Словенији је позната пре свега као победница првих Мелодија мора и сунца, где је прославила песмом „Насмех полетних дни“. Популаран је био и њен наступ на Опатијском фестивалу исте године са "Брез љубезни ми живети ни/Love Is Life" сматра се првим синглом у бившој Југославији који је имао енглеску верзију песме на Б страни,[5] што раније није било дозвољено. Године 1978. у дуету са Ивом Мојзером снимила је обраду песме „Срчек дела тика така“ Франета Милчинског - Јежка.

Године 1981. похађала је престижан Беркли у Бостону, где је научила да компонује, изводи и аранжира. Потом се вратила у Југославију и једно време живела у Загребу. У овом периоду објавила је 60 песама које су резултат рада са тадашњим продуцентом и приватним партнером Веселом Оршолићем.

Након успеха у бившој Југославији, 1985. године наставља свој музички пут у Америци, где је са својим бендом провела 6 година на турнеји. Тамо се настанила и основала породицу. У Америци је написала и снимила неколико соло албума и била је део разних музичких пројеката. Данас поседује неколико клиника за физиотерапију, масажу и акупунктуру и још увек је музички активна.

Дискографија

[уреди | уреди извор]

Синлови

[уреди | уреди извор]
  • У дане игара / Насмех полетних дни (1978)
  • Ти си моја маврица /Осмијех који значи да (1978)
  • Брез љубезни ми живети ни/Love Is Life (1978)
  • Љубавна песма /Љуби ме нежно (1979)
  • Мала бјонда /Све о теби у мени пише (1979)
  • Мистер универзум /Крива сам (1980)

Албуми

[уреди | уреди извор]
  • Загонетка (1980)
  • Може и јаче (1982)
  • Мони (1983) - сребрни тираж
  • Утрип младости

Фестивали

[уреди | уреди извор]

Мелодије мора и сунца

[уреди | уреди извор]
  • 1978: Насмех полетних дни (Милан Ферлеж - Елза Будау - Милан Ферлеж) - 1. награда публике
  • 1979: Шепетање морја (Милан Ферлеж - Иван Сивец - Милан Ферлеж)
  • 1980: Кот мртва обала (Кебер - Оршолић)
  • 1982: Оток сањ (Мони Ковачич - Дарја Кебер - Силво Стингл) - награда жирија за најбољи аранжман
  • 2017: Добер пар (Игор Миколич - Игор Миколич - Алеш Лаврич) (з Игорјем Миколичем) - 10. место (8 точк)

Словенска попевка

[уреди | уреди извор]
  • 1978: Ти си моја маврца (Милан Ферлеж - Елза Будау - Милан Ферлеж)
  • 1979: Огњемет (Мојмир Сепе - Игор Торкар - Мојмир Сепе) - 2. награда међународног стручног жирија
  • 1980: Утрип младости (Веселин Оршолић - Дарја Кебер - Веселин Оршолић, Јани Голоб)

Југовизија

[уреди | уреди извор]
  • 1982: Ромео и Јулија са групом Сребрна крила - 4. место (53 бода)
  • 1988: Лахко је речи љубим те (са Симоном Вајс и Уршком Дриновец) - 13. место (7 бодова) (оригинални извођачи за песму су били Обвезна смер и Хелена Благне), освојили су Сребрна крила.

Опатијски фестивал

[уреди | уреди извор]
  • 1978 (поп): Брез љубезни ми живети ни (Хрушовар / Велкаврх / Жгур) 5. место
  • 1981 (поп): Мој дом је какор твој

Сплитски фестивал

[уреди | уреди извор]
  • 1978 (Медитеранске игре): У дане игара (А. Илић/С. Бензон)
  • 1979 (забавна): Мала бјонда (М. Ферлеж/Велкаверх)

Загребачки фестивал

[уреди | уреди извор]
  • 1978 (забавна): Осмијех који значи да

Београдско пролеће

[уреди | уреди извор]
  • 1979: Љубавна песма
  • 1982: На десетом кату су моји Хаваји

Ваш шлагер сезоне

[уреди | уреди извор]
  • 1980: Мистер универзум
  • 1982: Буди мој друг
  • 1983: Не окрећи се

Скопје Фест

[уреди | уреди извор]
  • 1978: Сакам да сум детелинка

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Nekoč so bili zvezdniki: Moni Kovačič, slovenska Kim Wilde”. Dnevnik. Приступљено 2023-03-23. 
  2. ^ „Moni Kovačič, zvezda u usponu: Rođena sam u Americi, ali se osećam Jugoslovenkom (1978)” (на језику: енглески). Приступљено 2023-03-23. 
  3. ^ Росић, Бранко (2014-02-02). „Drkanje na zvezde”. Leksikon YU mitologije (на језику: енглески). Приступљено 2023-03-21. „Moni Kovačić — slovenačka pevačica i foto-model, ustvari najpoznatija kao super riba. Pojavila se niotkuda, možda iz Amerike, negde 1970-ih.” 
  4. ^ „Moni Kovačič: "Nikoli nisem bila tako dobro plačana kot Lepa Brena"”. rtvslo.si (на језику: словеначки). Приступљено 2023-03-23. 
  5. ^ „Moni Kovačič iz Amerike v Lenart”. Radio Tomi. 7. 3. 2016. Архивирано из оригинала 2016-04-12. г. Приступљено 24. 3. 2016. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мони_Ковачић&oldid=28353393”