Пређи на садржај

Мориц Саксонски

С Википедије, слободне енциклопедије
Мориц Саксонски
Мориц Саксонски
Лични подаци
Датум рођења(1696-10-28)28. октобар 1696.
Место рођењаГослар, Саксонија
Датум смрти30. новембар 1750.(1750-11-30) (54 год.)
Место смртиДворац Шамбор, Краљевина Француска
Војна каријера
Служба1727–1748
Војска Француска
Чинмаршал
Учешће у ратовимаРат за шпанско наслеђе, Аустријско-турски рат (1716—1718), Рат за пољско наслеђе, Рат за аустријско наслеђе

Мориц Саксонски (фр. Maurice de Saxe; 28. октобар 1696 – 30. новембар 1750) је био француски маршал и војни писац.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођен је 1696. године у Гослару као незаконити син Августа II Јаког, пољског краља и саксонског кнеза. Године 1698. послат је код оца у Варшаву. Август је годину дана раније проглашен за пољског краља. Као тринаестогодишњи дечак прикључио је саксонској војсци Еугена Савојског. Истакао се у опсади Штралзунда током Рата за шпанско наслеђе. Учествовао је и у Аустријско-турском рату. Након завршетка рата одлази у Париз где студира математику. Учествовао је и у Рату за пољско наслеђе. Узео је учешћа у Рату за аустријско наслеђе. Истакао се при заузимању Прага и Хеба. Године 1744. постао је француски маршал и главнокомандујући француске војске. Извео је четири похода у Аустријску Низоземску. Године 1745. остварио је значајну победу над савезницима (Низоземска, Британија, Хановер, Свето римско царство) у бици код Фонтноа. Следеће године поново односи победу код Рокуа, а 1748. године код Мастрихта.

Мориц је као војсковођа био изнад многих команданата своје епохе. Избегавао је одсудне битке и ратовао је изузетно методично и смишљено. У тактици се није опредељивао ни за линијски поредак ни за колоне већ за лако покретљиве формације типа легије. У свом најпознатијем делу "Mes Rêveries" (Амстердам, 1757). уопштио је искуства стечена у бројним ратовима које је водио. Покушавао је указати на основне проблеме теорије ратне вештине своје епохе. Залагао се за општу војну обавезу. Сматра да коњица треба бити лако наоружана и опремљена. Предлаже употребу малих група стрелаца испред борбеног поретка који ватром треба да сломе елан непријатеља. Препоручује отварање ватре по вољи.

Породично стабло

[уреди | уреди извор]
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Јохан Георг I, изборник Саксоније
 
 
 
 
 
 
 
8. Јохан Георг II, изборник Саксоније
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Магдалена Сибила од Пруске (1586–1659)
 
 
 
 
 
 
 
4. Јохан Георг III, изборник Саксоније
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Christian, Margrave of Brandenburg-Bayreuth (1581–1655)
 
 
 
 
 
 
 
9. Magdalene Sibylle of Brandenburg-Bayreuth (1612–1687)
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Марија од Пруске (1579—1649)
 
 
 
 
 
 
 
2. Август II Јаки
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Кристијан IV Дански (1577–1648)
 
 
 
 
 
 
 
10. Фредерик III Дански
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Ана Катарина од Бранденбурга (1575–1612)
 
 
 
 
 
 
 
5. Ана Софија од Данске (1647–1717)
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Jürgen, Duke of Braunschweig-Lüneburg (1582–1641)
 
 
 
 
 
 
 
11. Софија Амалија од Брауншвајг-Линебурга (1628–1685)
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Anne Eleonore of Hesse-Darmstadt (1601–1659)
 
 
 
 
 
 
 
1. Мориц Саксонски
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Conrad Königsmarck
 
 
 
 
 
 
 
12. Count Hans Christoff von Königsmarck (1600–1663)
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Beatrix Elisabeth von Blumenthal
 
 
 
 
 
 
 
6. Count Kurt Christoph von Königsmarck (1634–1673)
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Christoffer von Leesten
 
 
 
 
 
 
 
13. Barbara Maria Agata von Leesten (1608–1671)
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Anna Elisabeth von Seelen
 
 
 
 
 
 
 
3. Maria Aurora von Königsmarck
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Hans von Wrangell (died 1593)
 
 
 
 
 
 
 
14. Herman Wrangel (1584–1643)
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Barbara von Anrep (died 1628)
 
 
 
 
 
 
 
7. Maria Kristina Wrangel (1628–1691)
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Count Johann VII of Nassau-Siegen (1561–1623)
 
 
 
 
 
 
 
15. Countess Amalie Magdalena of Nassau-Siegen (1613–1669)
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Duchess Margaret of Schleswig-Holstein-Sonderburg (1583–1638)
 
 
 
 
 
 

Литература

[уреди | уреди извор]