Мориц Саксонски

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Мориц Саксонски
Maurice de Saxe (1696-1750).PNG
Датум рођења (1696-10-28)28. октобар 1696.
Место рођења Гослар
Датум смрти 30. новембар 1750.(1750-11-30) (54 год.)
Место смрти Дворац Шамбор
Отац Август II Јаки
Мајка Maria Aurora von Königsmarck
Потомство Marie-Aurore de Saxe
Мориц Саксонски
Jean-Étienne Liotard - Portret van graaf Herman Maurits van Saksen.jpg
Мориц Саксонски
Датум рођења (1696-10-28)28. октобар 1696.
Место рођења Гослар
Саксонија
Датум смрти 30. новембар 1750.(1750-11-30) (54 год.)
Место смрти Дворац Шамбор
 Краљевина Француска
Војска  Француска
Године службе 1727-1748
Чин маршал
Битке/ратови Рат за шпанско наслеђе, Аустријско-турски рат (1716—1718), Рат за пољско наслеђе, Рат за аустријско наслеђе

Мориц Саксонски (франц. Maurice de Saxe; 28. октобар 1696 - 30. новембар 1750) је био француски маршал и војни писац.

Биографија[уреди]

Рођен је 1696. године у Гослару као незаконити син Августа II Јаког, пољског краља и саксонског кнеза. Године 1698. послат је код оца у Варшаву. Август је годину дана раније проглашен за пољског краља. Као тринаестогодишњи дечак прикључио је саксонској војсци Еугена Савојског. Истакао се у опсади Штралзунда током Рата за шпанско наслеђе. Учествовао је и у Аустријско-турском рату. Након завршетка рата одлази у Париз где студира математику. Учествовао је и у Рату за пољско наслеђе. Узео је учешћа у Рату за аустријско наслеђе. Истакао се при заузимању Прага и Хеба. Године 1744. постао је француски маршал и главнокомандујући француске војске. Извео је четири похода у Аустријску Низоземску. Године 1745. остварио је значајну победу над савезницима (Низоземска, Британија, Хановер, Свето римско царство) у бици код Фонтноа. Следеће године поново односи победу код Рокуа, а 1748. године код Мастрихта.

Мориц је као војсковођа био изнад многих команданата своје епохе. Избегавао је одсудне битке и ратовао је изузетно методично и смишљено. У тактици се није опредељивао ни за линијски поредак ни за колоне већ за лако покретљиве формације типа легије. У свом најпознатијем делу "Mes Rêveries" (Амстердам, 1757). уопштио је искуства стечена у бројним ратовима које је водио. Покушавао је указати на основне проблеме теорије ратне вештине своје епохе. Залагао се за општу војну обавезу. Сматра да коњица треба бити лако наоружана и опремљена. Предлаже употребу малих група стрелаца испред борбеног поретка који ватром треба да сломе елан непријатеља. Препоручује отварање ватре по вољи.

Породично стабло[уреди]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Јохан Георг I, изборник Саксоније
 
 
 
 
 
 
 
8. Јохан Георг II, изборник Саксоније
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Magdalene Sibylle of Prussia (1586–1659)
 
 
 
 
 
 
 
4. Јохан Георг III, изборник Саксоније
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Christian, Margrave of Brandenburg-Bayreuth (1581–1655)
 
 
 
 
 
 
 
9. Magdalene Sibylle of Brandenburg-Bayreuth (1612–1687)
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Марија од Пруске (1579—1649)
 
 
 
 
 
 
 
2. Август II Јаки
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Кристијан IV Дански (1577–1648)
 
 
 
 
 
 
 
10. Фредерик III Дански
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Ана Катарина од Бранденбурга (1575–1612)
 
 
 
 
 
 
 
5. Ана Софија од Данске (1647–1717)
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Jürgen, Duke of Braunschweig-Lüneburg (1582–1641)
 
 
 
 
 
 
 
11. Софија Амалија од Брауншвајг-Линебурга (1628–1685)
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Anne Eleonore of Hesse-Darmstadt (1601–1659)
 
 
 
 
 
 
 
1. Мориц Саксонски
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Conrad Königsmarck
 
 
 
 
 
 
 
12. Count Hans Christoff von Königsmarck (1600–1663)
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Beatrix Elisabeth von Blumenthal
 
 
 
 
 
 
 
6. Count Kurt Christoph von Königsmarck (1634–1673)
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Christoffer von Leesten
 
 
 
 
 
 
 
13. Barbara Maria Agata von Leesten (1608–1671)
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Anna Elisabeth von Seelen
 
 
 
 
 
 
 
3. Maria Aurora von Königsmarck
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Hans von Wrangell (died 1593)
 
 
 
 
 
 
 
14. Herman Wrangel (1584–1643)
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Barbara von Anrep (died 1628)
 
 
 
 
 
 
 
7. Maria Kristina Wrangel (1628–1691)
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Count Johann VII of Nassau-Siegen (1561–1623)
 
 
 
 
 
 
 
15. Countess Amalie Magdalena of Nassau-Siegen (1613–1669)
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Duchess Margaret of Schleswig-Holstein-Sonderburg (1583–1638)
 
 
 
 
 
 

Види још[уреди]

Литература[уреди]