Мориц Саксонски
Мориц Саксонски | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 28. октобар 1696. |
Место рођења | Гослар, Саксонија |
Датум смрти | 30. новембар 1750.54 год.) ( |
Место смрти | Дворац Шамбор, Краљевина Француска |
Војна каријера | |
Служба | 1727–1748 |
Војска | Француска |
Чин | маршал |
Учешће у ратовима | Рат за шпанско наслеђе, Аустријско-турски рат (1716—1718), Рат за пољско наслеђе, Рат за аустријско наслеђе |
Мориц Саксонски (фр. Maurice de Saxe; 28. октобар 1696 – 30. новембар 1750) је био француски маршал и војни писац.
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођен је 1696. године у Гослару као незаконити син Августа II Јаког, пољског краља и саксонског кнеза. Године 1698. послат је код оца у Варшаву. Август је годину дана раније проглашен за пољског краља. Као тринаестогодишњи дечак прикључио је саксонској војсци Еугена Савојског. Истакао се у опсади Штралзунда током Рата за шпанско наслеђе. Учествовао је и у Аустријско-турском рату. Након завршетка рата одлази у Париз где студира математику. Учествовао је и у Рату за пољско наслеђе. Узео је учешћа у Рату за аустријско наслеђе. Истакао се при заузимању Прага и Хеба. Године 1744. постао је француски маршал и главнокомандујући француске војске. Извео је четири похода у Аустријску Низоземску. Године 1745. остварио је значајну победу над савезницима (Низоземска, Британија, Хановер, Свето римско царство) у бици код Фонтноа. Следеће године поново односи победу код Рокуа, а 1748. године код Мастрихта.
Мориц је као војсковођа био изнад многих команданата своје епохе. Избегавао је одсудне битке и ратовао је изузетно методично и смишљено. У тактици се није опредељивао ни за линијски поредак ни за колоне већ за лако покретљиве формације типа легије. У свом најпознатијем делу "Mes Rêveries" (Амстердам, 1757). уопштио је искуства стечена у бројним ратовима које је водио. Покушавао је указати на основне проблеме теорије ратне вештине своје епохе. Залагао се за општу војну обавезу. Сматра да коњица треба бити лако наоружана и опремљена. Предлаже употребу малих група стрелаца испред борбеног поретка који ватром треба да сломе елан непријатеља. Препоручује отварање ватре по вољи.
Породично стабло
[уреди | уреди извор]16. Јохан Георг I, изборник Саксоније | ||||||||||||||||
8. Јохан Георг II, изборник Саксоније | ||||||||||||||||
17. Магдалена Сибила од Пруске (1586–1659) | ||||||||||||||||
4. Јохан Георг III, изборник Саксоније | ||||||||||||||||
18. Christian, Margrave of Brandenburg-Bayreuth (1581–1655) | ||||||||||||||||
9. Magdalene Sibylle of Brandenburg-Bayreuth (1612–1687) | ||||||||||||||||
19. Марија од Пруске (1579—1649) | ||||||||||||||||
2. Август II Јаки | ||||||||||||||||
20. Кристијан IV Дански (1577–1648) | ||||||||||||||||
10. Фредерик III Дански | ||||||||||||||||
21. Ана Катарина од Бранденбурга (1575–1612) | ||||||||||||||||
5. Ана Софија од Данске (1647–1717) | ||||||||||||||||
22. Jürgen, Duke of Braunschweig-Lüneburg (1582–1641) | ||||||||||||||||
11. Софија Амалија од Брауншвајг-Линебурга (1628–1685) | ||||||||||||||||
23. Anne Eleonore of Hesse-Darmstadt (1601–1659) | ||||||||||||||||
1. Мориц Саксонски | ||||||||||||||||
24. Conrad Königsmarck | ||||||||||||||||
12. Count Hans Christoff von Königsmarck (1600–1663) | ||||||||||||||||
25. Beatrix Elisabeth von Blumenthal | ||||||||||||||||
6. Count Kurt Christoph von Königsmarck (1634–1673) | ||||||||||||||||
26. Christoffer von Leesten | ||||||||||||||||
13. Barbara Maria Agata von Leesten (1608–1671) | ||||||||||||||||
27. Anna Elisabeth von Seelen | ||||||||||||||||
3. Maria Aurora von Königsmarck | ||||||||||||||||
28. Hans von Wrangell (died 1593) | ||||||||||||||||
14. Herman Wrangel (1584–1643) | ||||||||||||||||
29. Barbara von Anrep (died 1628) | ||||||||||||||||
7. Maria Kristina Wrangel (1628–1691) | ||||||||||||||||
30. Count Johann VII of Nassau-Siegen (1561–1623) | ||||||||||||||||
15. Countess Amalie Magdalena of Nassau-Siegen (1613–1669) | ||||||||||||||||
31. Duchess Margaret of Schleswig-Holstein-Sonderburg (1583–1638) | ||||||||||||||||
Види још
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- Војна енциклопедија, том 5 (591)