Морска воденица
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/53/%D0%A8%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%84%D0%B8%D0%BB_%D0%BC%D0%BE%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B5.png/220px-%D0%A8%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%84%D0%B8%D0%BB_%D0%BC%D0%BE%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B5.png)
Морска вода (1)
Слатка вода (2)
Заслањена вода (3)
Морска воденица је посебан тип крашког извора – понор морске воде. Морска вода понире али се она увек мора негде појавити и због тога су морске воденице веома сличне вруљама.
Шематски профил[уреди | уреди извор]
Морске воденице настају тако што морска вода понире у пукотину и у дубини се меша са слатком водом, тако помешане слана и слатка вода избијају испод морске површине (попут вруље).[1]
Распрострањеност[уреди | уреди извор]
Највише морских воденица налази су на острву Кефалонија код града Аргостолија, где их на мањем полуострву на дужини од 1 км има укупно 11. Вода која ту понире се појављује 15 км даље, на супротном крају острва.
1835. године становници овог острва искористили су овај природни феномен и саградили воденицу чије је вртло покретала морска вода. Касније су саграђене још две овакве воденице па је стога у науку уведен термин „морска воденица“ да означи сваку појаву понирања морске воде у пукотинама на обали.[1]