Пређи на садржај

Мотивација при учењу другог страног језика

С Википедије, слободне енциклопедије

Други језик се односи на језик који појединац учи, поред свог матерњег језика.То није исто што и страни језик, који представља језик који се учи иако се не говори у области појединца. Према истраживању мотивација представља унутрашњи процес који даје енергију, правац и упорност у истраживању.[1] Учење новог језика захтева време и посвећеност. Међутим, једном када течно научите неки језик то нуди разне прилике и отвара многа врата. Такође, учење другог страног језика је пријемчиво и корисно за све узрасте. Оно нуди практичне, интелектуалне и многе аспирационе предности. У учењу језика, може бити један или више циљева - као што су овладавање језика или комуникацијске вештине - које се разликују од особе до особе. Постоји велики број мотивационих модела језика који су се развили у областима лингвистике и социолингвистике.

Различите мотивације при учењу другог страног језика могу се поделити у три фазе: социјално психолошка фаза, когнитивна фаза и фаза процеса оријентисања.

Социјално-психолошка фаза

[уреди | уреди извор]

Социјално-психолошка фаза наглашава улогу друштвеног контекста појединца и друштвене интеракције.

Когнитивна фаза

[уреди | уреди извор]

Когнитивна фаза фокусирана је на то како утичу ментални процеси на мотивацију.

Фаза процеса оријентисања

[уреди | уреди извор]

Фаза процеса оријентисања фокусирана је на динамички карактер мотивације. Истражују се краткорочне и дугорочне промене у мотивацији у току учења језика.

Оквир мотивације у учењу другог страног језика

[уреди | уреди извор]

Користећи друштвени конструктивистички модел оптерећења Марион Вилијамс и Роберт Бурден су развили оквир мотивације за учење језика. То је представљао покушај да се сумирају мотивациони фактори који су значајни за учење другог страног језика у учионици. Овај оквир ставља нагласак на контекстуални утицај, и категорише мотивационе факторе у односу на учење унутрашњих и спољашњих фактора.[2] Оквир је приказан испод:

УНУТРАШЊИ ФАКТОРИ СПОЉАШЊИ ФАКТОРИ
Унутрашњи интерес при активности:

радозналост

степен изазова

Значај других:

родитељи

наставници

вршњаци

Перцепција вредности активности:

лични значај

предвиђена вредност резултата

суштинска вредност приписана активности

Природа интеракције са другима:

искуства при учењу

природа и сврха повратних информација

награде

природа и сврха неке похвале

казне, санкције

Сврха активности:

узрок

процеса контроле и исхода

могућност подешавања одговарајућих циљевева

Окружење за учење:

удобност

средства

доба дана, недеље, године

величина одељења и школе

Самосвест

свест о личним предностима и манама у одређеним вештинама

лична оцењивања и пресуде успеха и неуспеха

Ставови

за учење језика уопште

за циљни језик

за циљни језик заједнице и културе

Остали утицаји

самопоуздање

анксиозност, страх

Развојно доба и фаза
Пол

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Motivation”. Архивирано из оригинала 20. 12. 2014. г. Приступљено 31. 5. 2017. 
  2. ^ „Framework of motivation”. Приступљено 31. 5. 2017.