НПО Лавочкин

Из Википедије, слободне енциклопедије
Авион Лавочкин Ла-9.

Лавочкин или „научно-производни институт са именом С. А Лавочкина“ (рус. Научно-производственное объединение им. С. А. Лавочкина) је руско државно предузеће ракетне и свемирске индустрије и једно је од главних играча у развоју руског свемирског програма, како као пројектант, тако и као произвођач. Предузеће је основано априла 1937. као фабрика авиона, тј. конструкциони биро ОКБ-301 (рус. опытно-конструкторское бюро). У овом бироу су авионе пројектовала три млада инжењера, Семјон Алексејевич Лавочкин, Владимир Петрович Горбунов и Михаил Иванович Гудков, те су први типови произведених авиона носили ознаке ЛаГГ (Лавочкин - Горбунов - Гудков). Познат је по израђеној породици борбених авиона са клипним моторима за време Другог светског рата, а касније по раду на ракетним системима. Биро је затворен 1960. након смрти главног конструктора и оснивача С. А Лавочкина, али је касније поново отворен под именом НПО Лавочкин како би радио на међупланетарним летелицама (свемирским сондама) за прикупљање узорака са површине месеца „Луноход“, серија Луна усмерен ка Месецу, Вега ка Венери и др. Данас је ова компанија усмерена углавном на свемирску технологију, па су и главни производи - космичке летелице и уређаји. Фирма се налази у граду Химки у Московкој области, понекад излази под именима „Истраживачко и производно удружење Лавочкин“ или само „Удружење Лавочкин“. Тренутни директор компаније је Валериј Н. Полетски.[тражи се извор од 01. 2014.]

Конструктори[уреди]

  • Алексеј Алексејевич Дубровин - (1937. — 1938.) главни конструктор
  • В. П. Горбунов, С. А. Лавочкин и М. И. Гудков - (1939. — 1940.) главни конструктори
  • Семјон Лавочкин - (од краја 1940. — јун 1960.) главни (од 1956 генерални) конструктор
  • Георгиј Николајевич Бабакин - (1965. — август 1971.) главни пројектант
  • А. П. Милованов - (1970. — 1987.) Директор
  • Сергеј Сергејевич Кјуков - (1971. — 1977.) главни пројектант
  • Вјачеслав Михајлович Ковтунченко - (1977. — јул 1995.) главни (од 1987 генерални) конструктор, 1987. - јул 1995. Генерални директор
  • Станислав Данилович Куликов - (крај 1997.) Главни конструктор и директор
  • Константин Михајлович Пичхадзе - (септембар 2003. — јануар 2005), главни конструктор и извршни директор
  • Георгиј Максимович Полишчук - (јануар 2005), Главни конструктор и директор

Авиони[уреди]

ЛаГГ-3.

Порекло серије ловачких авиона Лавочкин лежи у захтеву из 1938. године за једнокрилним ловцем с високим перформансама који ће у саставу совјетског ваздухопловства заменити двокрилне и једнокрилне ловце старије конструкције. Неколико државних пројектних бироа израдило је прототипове, од којих је прототп Лавочкина носио био са ознаком И-22 и полетио у марту 1939. године (ознака И од „истребитељ“ тј. ловац (рус. Истребитель). Кад су ознаке промењене у форму којом би се назначили пројектанти овај ловац је назван ЛаГГ-1 (у јесен 1940. у Совјетском Савезу авиони су названи према иницијалима имена конструктора).[1] Дрвени првенац тројице инжењера је много обећавао и одмах је ЛаГГ-1 почео серијски да се израђује још пре окончаних тестирања која су иначе показала да је његов највећи недостатак премали долет. Зато су конструктори брзо морали да прераде авион и да у његова крила уграде додатне резервоаре за гориво. Тако је коначно кренула серија авиона ЛаГГ-3 и то у више фабрика одједном.

Списак авиона конструкционог бироа Лавочкин.[2]

Први лет Тип Пробни пилот Намена Производња
30.03.1940 ЛаГГ-1 (И-22) А. И. Никашин Ловачки авион експериментални
23.01.1941 ЛаГГ-3 (И-301) А. И. Никашин Ловачки авион серијски (6500)
1941 ЛаГГ-3 М-107 Г. А. Мищенко Ловачки авион експериментални
1941 ЛаГГ-3 тип 38 ЛаГГ-3 са митраљезом Ш-37 серијски (85)
1942 ЛаГГ-3 тип 33 ЛаГГ-3 са топом НС-37 серијски (15)
1942 ЛаГ-5 (ЛаГГ-5) Г. А. Мищенко ЛаГГ-3 са АШ-82
14.04.1942 Ла-5 (тип 37) Развој ЛаГГ-3 са АШ-82 серијски
11.1942 Ла-5Ф (тип 39) Ла-5 са АШ-82Ф серијски
Ла-5ФН Ла-5 са АШ-82ФН серијски (10.000)
Ла-5УТИ Тренажни авион
28.04.1943 Ла-5 М-71 Г. А. Мищенко експериментални
30.01.1944 Ла-7 (Ла-120, Fin) Г. М. Шиянов серијски (5.753)
Ла-7УТИ
Ла-7ТК тип са турбокомпресором експериментални
11.1944 Ла-7Р А. В. Давыдов са мотором на течно ракетно гориво експериментални
1944-45 Ла-ВРД Млазни мотор Ц-18 Пројекат
1946 Ла-120Р са мотором на течно ракетно гориво експериментални
6.1946 Ла-126 Набојно-млазни мотор експериментални
1.1946 Ла-9 (Ла-130, Fritz) А. А. Попов развојни пројекат Ла-126 серијски (16)
130Р Пројекат
позна 1944. Ла-9УТИ
Ла-138 Ла-9 са набојно-млазним мотором експериментални
5.1947 Ла-11 (Ла-134, Fang) А. Г. Кочетков Ловачки авион, варијанта Ла-9 са повећаним долетом серијски (1895)
11.09.1946 Ла-150 А. А. Попов ловац млазњак експериментални
24.07.1947 Ла-150М модификација типа 150 са могућношћу катапултирања седишта експериментални
25.07.1947 Ла-150Ф С. Ф. Машковский мотор са додатним сагоревањем експериментални
11.1946 Ла-152 И. Е. Федоров Ловачки авион са РД-10 експериментални
1947 Ла-154 Ловачки авион са ТП-1 Пројекат
01.03.1947 Ла-156 С. Ф. Машковский Ловачки авион, мотор са додатним сагоревањем експериментални
1945 160 пресретач са 2 Jumo-004 повешеним под крилом Пројекат
01.06.1947 Ла-160 (рус. Стрелка) И. Е. Федоров развојни пројекат ла-152 са стреластим крилом експериментални
1946 162 пресретач са мотором на течно ракетно гориво Пројекат
1948 Ла-168 И. Е. Федоров Ловачки авион са стреластим крилом и Витлеовим мотором експериментални
1948 Ла-172 Ловачки авион са РД-500 експериментални
08.01.1948 Ла-174 И. Е. Федоров Ловачки авион са РД-500, развој типа 172 експериментални
7.1948 Ла-174Д Ловачки авион „дублер“ 174 експериментални
1949 Ла-15 Fantail фронтовски борац, серијска верзија 174Д Серија (500)
1948 Ла-174ТК И. Е. Федоров са „танким“ (правим) крилом експериментални
9.1948 Ла-176 И. Е. Федоров Први борбени авион у Совјетском Савезу који је пробио звучни зид, развој типа 168 експериментални
178 168 са ВК-1
9.1949 Ла-15УТИ (180) А. Ф. Косырев Тренажни авион серијски
10.02.1951 190 А. Г. Кочетков суперсонични ловац-пресретач експериментални
16.09.1949 200 С. Ф. Машковский двосед, вишенаменски борбени авион експериментални
03.07.1952 Ла-200Б А. Г. Кочетков двосед, вишенаменски борбени авион експериментални
200БФ са ВК-1Ф Пројекат
13.05.1953 Ла-17 (201) серијски
1956 Ла-17М (202) беспилотна летелица серијски
1964 Ла-17ММ (203) серијски
1959 Ла-17Р (204, ТБР-1) тактички шпијунски авион без посаде серијски
1965 Ла-17РМ (204М) тактички шпијунски авион без посаде серијски
250 вишенаменски борбени авион Пројекат
16.07.1956 Ла-250А А. Г. Кочетков двосед, вишенаменски борбени авион експериментални
325 суперсонични бомбардер Пројекат

Ракете и ракетни системи[уреди]

Ракета система С-25 „Беркут“, у Капустин Јару.

Лавочкин је био пионир у Совјетском Савезу у конструкцији авиона на млазни погон. Након Другог светског рата пројектовали су и израдили први совјетски авион који је имао стреласта крила Ла-160, а потом су успели са авионом Ла-176 да буду први у СССР-у који су пробили звучни зид. Конструисали су и ловац-пресретач за све временске услове Ла-200 (1951), а 1957. Ла-250 „Анаконда“ борбени авион који је био опремљен ракетама ваздух-земља. Ове ракете за војне сврхе и њихов развој су биле друга област рада конструкционог бироа Лавочкин.

Лавочкин је добио одговоран посао од владе да створи најновији ракетни систем противваздушне одбране како би заштитили велике индустријске центре и изнад свега град Москву. Ове задатке су испунили у најкраћем року, спроведена су истраживања, развој, конструкција, тестирање рада. И 1955. град је добио заштитни „Московски прстен“ противваздушне одбране, односно ракетни систем С-25 „Беркут“ са противавионски вођеним ракетама „ЗУР-205“. Више од 20 година, рађене су различите модификације ове ракете која је чувала небо изнад Москве. За рад на ракетној одбрани, тиму из Москвског конструкционог бироа су додељени „Ордени црвене заставе за рад“ 1956.[3]

Године 1957. израђена је и извршена су успешна испитивања прве светске суперсоничне крстареће ракете „Олуја“ (рус. Буря), опремљена системом небеске навигације, а могла је да носи нуклеарне бомбе на интерконтиненталним удаљеностима (до 8 хиљада километара). Идеје, конструкциона решења, технологија, тада напредни нови материјали и својеврсна конструкција „Бурје“ су биле неколико деценија испред свог времена ...

Деветог јуна 1960. умро је Семјон Лаволкин од срчаног удара, а одлуком владе фирма је постала огранак бироа ОКБ-52 те су у том периоду били преусмерени да раде на стварању ракете за морнарицу (против-бродске ракете и ракетног система „Аметист“).

Датум Тип Намена Производња
25.07.1951 B-300 (205) Ракета земља-ваздух средњег домета серијски
1950 Г-300 (210) Ракета Пројекат
1958 217 развој ракете земља-ваздух "205" Експериментална
217М Ракета земља-ваздух за С-25М серијски
1958 К-15 (275) Ракета за авион Експериментална
1957 350 (рус. Буря) стратешка крстарећа ракета земља - земља
1955-1957 КАР (375) стратешких крстарећа ракета на нуклерни пулсни погон Пројекат
1958 400 Ракета земља-ваздух дугог домета Експериментална

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Christopher Chant:II svijetski rat, Avioni, Alfa - Zagreb, 1977.
  2. ^ „{Самолеты ОКБ С. А. Лавочкина}“. Sergib.agava.ru Приступљено 7. 3. 2013.. 
  3. ^ -{„Историјат Лавочкина на страни laspace.ru}“. Laspace.ru Приступљено 7. 3. 2013.. 

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: НПО Лавочкин