Награда Раде Томић
Књижевна награда „Раде Томић“, која се у знак сећања на књажевачког и новосадског песника Радета Томића[1] додељује аутору за најбољу књигу поезије. Од 2014. године под покровитељством је Уметничке академије Исток из Књажевца. Награда је основана 2002. године и првобитно је била намењена најбољем циклусу песама. Од 2007. године награда произилази на виши степен, те се лауреату поред Повеље Раде Томић, објављује и књига из рукописа, све до 2016. године када је излазила у чувеној едицији Исток.[2]. Од 2016. године награда се додељује за објављену књигу песама у претходној години. Награда се састоји од новчаног износа и повеље.
Награђени песници
[уреди | уреди извор]- 2007. Живко Николић - Извор на камену
- 2008. Гордана Бoранијашевић - Молитва за моје риме
- 2009. Мирослав Тодоровић - Песме путовања и Дејан Богојевић - Преливи, отисци
- 2010. Зоран Вучић - Знаци из тескобе
- 2011. Милош Јанковић - Језник
- 2012. Радошин Зајић - Песма Мирјане и тајне слова
- 2013. Горан Ђорђевић - Додирнути тишину[3]
- 2014. Тања Крагујевић - Од светлости, до прашине[4]
- 2015. Ненад Трајковић - Ветар са језика[5]
- 2016. Недељко Богдановић - Олтар у планини
- 2017. Томислав Мијовић - Облуци
- 2018. Братислав Р. Милановић - Одрон светлости
- 2019. Горан Лабудовић Шарло - Tempi passati
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Биографски подаци
- ^ Књижевна награда „Раде Томић“
- ^ „Nagrada "Rade Tomić" Goranu Đorđeviću”. http://www.rts.rs. 30. 9. 2013. Приступљено 2. 10. 2017. Спољашња веза у
|website=(помоћ) - ^ „Књажевац: Тањи Крагујевић награда Раде Томић”. Архивирано из оригинала 23. 12. 2014. г. Приступљено 26. 11. 2016.
- ^ „Награда Раде Томић песнику Ненаду Трајковићу”. Архивирано из оригинала 02. 05. 2016. г. Приступљено 26. 11. 2016.