Наикта Бејнс

С Википедије, слободне енциклопедије
Наикта Бејнс
Наикта Бејнс
Лични подаци
Датум рођења(1997-12-17)17. децембар 1997.(26 год.)
Место рођењаЛидс,  УК
ДржављанствоАустралија
ПребивалиштеБризбејн,  УК
Информације о каријери
Иградесном руком (дворучни бекхенд)[1]
Зарада15,662 $
ВТА профилwww.wtatennis.com/players/player/20389/title/naiktha-bains
Појединачно
Победе—порази15–14
Освојени турнири0
Најбољи пласман703 (12. мај 2014)
Парови
Победе—порази2-7
Освојени турнири0
Најбољи пласман1083 (17. март 2014)
Тренутни пласман1086 (19. мај 2014)

Наикта Бејнс (енгл. Naiktha Bains; Лидс, Уједињено Краљевство, 17. децембар 1997) је аустралијска тенисерка.[2]

У мају 2014, Бен је достигла свој најбољи рејтинг у синглова, заузевши 703. место на свету. Најбољи пласман у паровима, који је заузела 17. марта 2014, је 1083. место на свету.

Наикта Бејнс се преселила са својим оцем Индијцем из Велике Британије у Бризбејн када је имала осам година[3] и тренутно има двојно британско и аустралијанско држављанство.[2]

Биографија[уреди | уреди извор]

Наикта је почела да тренира тенис са шест година. Дебитовала је 2011. године у Марибору. У јануару 2012, наступала је на Аустралиан Опену, где дебитује на Јуниорском Гренд слему. Тада је изгубила у првом колу са Ирином Кромачовом, са резултатом 3:6, 2:6. У августу 2013. године, играјући у пару са Пејџ Мери Хауриган, тријумфовала је на првенству девојака Океаније. Исте године је тријумфовала у дубл конкуренцији на престижним јуниорским такмичењима Eddie Herr International и Orange Bowl.

У јануару 2014. први пут се појавила на ВТА турниру - током такмичења у Хобарту стигла је у треће коло квалификација, где је изгубила од Гарбин Мугурузе 1:6, 0:6. Недељу дана касније, захваљујући Wild card, она је играла у квалификацијама Аустралиан Опена.

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Naiktha Bains“ - информације о играчу, itftennis.com. Приступљено 19. маја 2014.
  2. ^ а б „The one who got away“ (Она која је отишла), Дејвид Орнштејн, Би-Би-Си спорт, 17. мај 2011. Приступљено 19. маја 2014.
  3. ^ „Britain loses bright spark to Australia“ (Британија губи светле варнице у Аустралију), Питер Ханлон, theage.com.au, 25. јануар 2012. Приступљено 19. маја 2014.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]