Неконтактирани народи

С Википедије, слободне енциклопедије
Чланови племена са којима није успостављен контакт, фотографисани 2012. у близини Феијоа у Акре, Бразил
Мапа неконтактираних народа, почетком 21. века

Неконтактирани народи су групе аутохтоних народа који живе без сталног контакта са суседним заједницама и светском заједницом. Групе које одлуче да остану без контакта називају се аутохтоним народима у добровољној изолацији.[1]

Процене Међуамеричке комисије за људска права при УН и непрофитне групе Survival International указују на постојање између 100 и 200 племена која броје до 10.000 људи.[2][3][4] Већина племена живи у Јужној Америци, посебно у Бразилу, где бразилска влада и National Geographic процењују између 77 и 84 племена.[5]

Сазнања о неконтактираним народима углавном потичу из сусрета са суседним домородачким заједницама и на основу снимака из ваздуха.

Међународне организације су истакле важност заштите животне средине и земљишта аутохтоних народа, важност њихове заштите од експлоатације или злоупотребе и важност изостанка контакта како би се спречило ширење савремених болести.[6][3][7]

Историјска експлоатација и злостављање од стране већинске групе довели су до тога да многе владе дају људима без контакта своју земљу и законску заштиту. Многе аутохтоне групе живе у националним шумама или заштићеним подручјима, као што је Вале до Јавари у Бразилу[8] или острво Северни Сентинел у Индији.[9]

Народи у региону Акре у Бразилу

Препознајући безброј проблема при контакту са племенима, Савет Уједињених нација за људска права 2009.[7] и Међуамеричка комисија за људска права 2013.[10] увели су смернице и препоруке које су укључивале право на избор самоизолације.[11][12]

Било је извештаја о људским сафаријима на индијским Андаманским острвима и у Перуу, где туристичке компаније покушавају да помогну туристима да виде људе без контакта или недавно контактиране људе. Ова пракса је контроверзна.[13] Већина неконтактираних народа живи у Јужној Америци.

Историјски[уреди | уреди извор]

Аустралија[уреди | уреди извор]

Пинтупи Нине су живели традиционалним животом у пустињи Гибсон у Аустралији до 1984. године, након што су се раније одвојили од друге групе људи Пинтупи.

Сједињене Америчке Државе[уреди | уреди извор]

Иши, припадник народа Јахи из Северне Калифорније, остао је у добровољној изолацији од спољашњег света до 1911. године и проглашен је „последњим дивљим Индијанцем“.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Granizo, Tarsicio. „Guardians of the forests...or refugees? Indigenous peoples in voluntary isolation in the Amazon”. Приступљено 4. 4. 2020. 
  2. ^ „Isolated tribe spotted in Brazil”. BBC News. 2008-05-30. Приступљено 2013-08-05. 
  3. ^ а б Holmes, Bob (22. 8. 2013). „How many uncontacted tribes are left in the world?”. New Scientist. Приступљено 3. 7. 2016. 
  4. ^ Report of the Regional Seminar on indigenous peoples in voluntary isolation and in initial contact of the Amazonian Basin and El Chaco, Santa Cruz de la Sierra, Bolivia (20–22 November 2006), presented by the Office of the United Nations High Commissioner for Human Rights (OHCHR) and the International Work Group on Indigenous Affairs (IWGIA), E/C.19/2007/CRP.1, March 28, 2007, para 1.
  5. ^ „More than 100 tribes exist totally isolated from global society”. The Independent (на језику: енглески). 2018-03-08. Приступљено 2021-10-05. 
  6. ^ Phillips, Dom (5. 4. 2019). „Brazil: high-risk expedition to contact isolated tribe declared success”. The Guardian. Приступљено 4. 4. 2020. 
  7. ^ а б Guidelines on the Protection of Indigenous Peoples in Voluntary Isolation and in Initial Contact of the Amazon Basin and El Chaco
  8. ^ Hammer, Joshua (март 2013). „The Lost Tribes of the Amazon”. Smithsonian Magazine (на језику: енглески). Приступљено 21. 1. 2020. 
  9. ^ Sengar, Resham. „Know more about this 60,000 year-old tribe of the North Sentinel Island”. The Times of India. Приступљено 2021-09-29. 
  10. ^ „Indigenous Peoples in Voluntary Isolation and Initial Contact in the Americas: Recommendations for the Full Respect of Their Human Rights” (PDF). Inter-American Commission on Human Rights. 30. 12. 2013. Приступљено 16. 2. 2022. 
  11. ^ Gregg, Benjamin (април 2019). „Against Self-Isolation as a Human Right of Indigenous Peoples in Latin America”. Human Rights Review. 20 (3): 313—333. S2CID 255518880. doi:10.1007/s12142-019-0550-x. Приступљено 12. 11. 2020. 
  12. ^ Kirsch, Stuart (1997). „Lost Tribes: Indigenous people and the social imaginary.”. Anthropological Quarterly. 70 (2): 58—67. JSTOR 3317506. doi:10.2307/3317506. 
  13. ^ Hill, David (2012-02-25). „'Human safaris' pose threat to uncontacted Amazon tribe”. the Guardian (на језику: енглески). Приступљено 2022-09-03. 

Додатна литература[уреди | уреди извор]