Некретнина

Из Википедије, слободне енциклопедије
Back to Back House.jpg

Некретнина означава јединицу земљине површине, укључујући и све што је са њом релативно дугорочно повезано на њеној површини или испод ње. Ту, пре свега, спадају: земљиште (пољопривредно, грађевинско, шуме и шумско земљиште), зграде (пословне, стамбене, стамбено-пословне, економске и др.) и други грађевински објекти, као и посебни делови зграда (станови, пословне просторије, гараже и гаражна места) на којима може постојати засебно право својине[1]. Једну некретнину, у правном смислу, може чинити и више јединица земље уписаних у земљишној књизи у истој парцели, стога су оне правно сједињене у једно тело, које је као такво једна некретнина.

Трава, дрвеће, плодови и све употребљиве ствари које земља рађа на својој површини делови су те некретнине, све док се од земље не одвоје. Што је на површини земље, изнад или испод ње изграђено, а намењено је да тамо трајно остане, или је у некретнину уграђено, њој дограђено, на њој надограђено или било како друкчије са њом трајно спојено, део је те некретнине, све док се од ње не одвоји.

Машине и слични уређаји, који би иначе били део неке некретнине, не сматрају се њеним делом него самосталним стварима, ако се, уз пристанак власника некретнине, забележи у земљишној књизи да су они власништво друге особе.

Права која постоје у корист неке некретнине сматрају се припадношћу те некретнине.

Референце[уреди]