Немачка дога

С Википедије, слободне енциклопедије
Немачка дога
Други називиДанска дога
Велики данац
Бизмаркова дога
Улмска дога
Енглеска дога
Deutsche Dogge
Уобичајени надимциАполо паса, нежни џин[1]
ПореклоНемачка
Особине
Тежина Мужјак минимум 110—180 lb (50—82 kg)
Женка минимум 110—180 lb (50—82 kg)
Висина Мужјак минимум 30—31 in (76—79 cm)
Женка минимум 28—30 in (71—76 cm)
Животни век 6 година, понекад 8 и више
Класификација / стандарди
ФЦИ Група 2, Секција 2.1 Молоски: тип мастифа #235 стандард
АКЦ Радни стандард
АНКЦ [ стандард]
ЦКЦ стандард
КЦ (УК) Радни стандард
НЗКЦ Није спортски стандард
УКЦ чуварски пас стандард
НапоменеДржавни пас Пенсилваније
Домаћи пас (Canis lupus familiaris)

Данска дога (немачка дога) као пасмина створена је у средњем векуНемачкој) као пас-чувар за дворце. Позната је по својој гигантској величини.[2][3][4][5][6][7][8][9] Велики данац красио је многе дворце у Немачкој и сваки дворац је имао по више дога, данских дога. Проблеми у превођењу створили су од Немачке доге данску.

Пре око 100 година имала је разне називе од бизмаркове доге, данска дога, тиграста, умлска па све до енглеске доге. Претеча данашње доге су булен баисери (пси који су се борили са биковима), ловачки пси и пси на лов за дивље свиње и медведе. Спој мастифа, енглеског кова, и ирског вучјег хрта учинили су га јаким, окретним и брзим. Постоје разни типови ових дога који су имали различита имена, али 1875. године на скупу у Берлину састављено од судија и одгајивача одлучено је да су разлике између пасмина неважне и да су они потекли од истог претка. Скуп под командом др. Боундиса донео је и одлуку да ће се пасмине ујединити под једним називом - немачка дога. Пасмина је пласирана већ 1880. године под именом које је донето на скупу. На изложби у Берлину такође је представљен стандард доге.

Рекордер за највишег пса икада је велика дога звана Зевс (умро у септембру 2014; стар 5 година), која је мерила 111,8 cm (44,0 in) од шапе до рамена.[10][11] Највиши живи пас је још једна данска дога по имену Фреди, димензија 103,5 cm (40,7 in).[12]

Историја[уреди | уреди извор]

Фрагменти зидне слике са приказом лова на дивље свиње. Из касније палате Тиринт (Национални археолошки музеј Атине)

Порекло[уреди | уреди извор]

Средином 16. века племство је у многим земљама Европе увозило из Енглеске јаке, дугоноге псе, који су потекли од мелеза енглеских мастифа и ирских вучјих хртова. Они су били хибриди паса различитих величина и фенотипова без формалне расе.[13] Ови пси су се звали Englische Docke или Englische Tocke – касније се написало: Dogge или Englischer Hund у Немачкој. Име је једноставно значило „енглески пас”. Од тада, енглеска реч „дог” је почела да се повезује са молосоидним псом у Немачкој[14] и Француској.[15] Ови пси су узгајани на дворовима немачког племства, независно од енглеских метода, од почетка 17. века.[16][17]

Пси су коришћени за лов на медведа, вепра и јелена на кнежевским дворовима, а миљеници су остајали ноћу у одајама својих господара. Ови Kammerhunde (коморни пси) били су опремљени китњастим оковратницима и помогли су у заштити уснулих принчева од убица.[18][19]

У Аустрији и Немачкој молоски пас, сулиотски пас и други увезени су из Грчке и кориштени у 18. веку да би се повећао стас паса за лов на свиње.[20][21][22][23][24][25]

Промена имена[уреди | уреди извор]

Године 1878, у Берлину је формиран комитет који је променио назив „енглеске доге” (деривати енглеског мастифа) у „немачку догу” (немачки мастиф). Тиме су постављени темељи из којих је раса настала.[26] Током 19. века, пас је био познат као „немачки ловачки гонич“ у земљама енглеског говорног подручја.[27] Неки немачки узгајивачи покушали су да на енглеском тржишту уведу имена „немачки пас“ и „немачки мастиф“, јер су веровали да раса треба да се продаје као луксузни пас, а не као радни пас.[16] Међутим, због растућих тензија између Немачке и других земаља, пас је касније назван „немачком догом“, по grand danois[28] у Буфоновој Природној историји, општој и посебној из 1755. године.

Општи изглед[уреди | уреди извор]

Немачка дога при великом снагом огромном и мишићавом телу и опасном изгледу заједно са мирноћом и племенитошћу. Дужина тела код мужјака може бити до 5% већа од висине гребена, а код женки 10%. Висина мужјака је од 80 cm, а женки од 72 cm. Горња граница висине није одређена.

Глава је у споју са телом - правоугаона, уска, маркантна, изражајна, добро развијени надочни углови. Растојање од врха носа до стопа једнако је растојању од стопа до потиљачне кврге. Горње линије њушке и чела морају бити паралелне. Гледано спреда глава мора бити уска, при чему носник долази до изражаја. Њушка треба да је дубока и по могућности правоугаоника. Добро истакнут угао усана, тамно пигментасте усне. Има сјајно обликовану широку вилицу, снажно, здраво и потпуно маказантно зубало (42 зуба). Очи су средње величине, округле, тамне са живахним и мудрим изразом. Код плавих дога дозвољене су нешто светлије очи а код херклина, толершу се светле и очи различитих боја. Длака је веома кратка, густа и сјајна. Немачка дога се одгаја у три боје: жута, тиграста и црна. Постоје и 2 варијетета основних боја: тиграста и харлекин. Тиграсте и жуте доге се могу међусобно парити, али парење две жуте или две тиграсте доге није добар избор јер се добијају непожељне боје. У првом случају добија се бледожута, а у другом случају тамна. Плаве доге се не могу парити ни са једном од ових понуђених раса.

Уши су високо усађене и уско постављене, осредње, предњи руб ува прелази ниво образа. Купиране уши морају одговарати величини главе. За некупиране псе оштењене 01.011993 сматрају се стандардним. Врат је дуг, сув, мишићав. Добро обликован, непосредно иза главе благо се сужава са засвођеном потиљачном линијом. Усправно ношен. Гребен је обликован горњим рубом лопатица који превазилази кичмени стуб. Леђа су кратка и напета, у приближној равној линији благо падају уназад. Слабине благо заобљене, широке. Сапи широке, веома мишићаве. Реп допире до скочног зглоба. Усађен је високо и широко, а сужава се ка врху. Непожељан је четкаст реп. Грудни кош допире до лактова, добро заоблена и уназад постављена ребра, груди добре ширине, са добро израженим подгрудима. Предње ноге су снажно мишићаве. Плећка је дуга и косо постављена са надлактицом гради угао од 100-110 степени. Лакат лежи у истом правцу са зглобом. Подлактица је снажна, потпуно равна гледано спреда и са стране. Све кости задњих ногу прекривене су мишићима. Дуге су и снажне, а завршавају се “мачјим шапама”. Кретање јој је хармонично, гипко. Осваја простор, лако, еластично, при чему су ноге посматрано спреда и одпозади паралелне.

Закључак[уреди | уреди извор]

Немачка дога је елегантан породични пас који је са једне стране добар чувар, а са друге стране веран својој породици коју чува. Веома мишићав елегантних покрета препоручује се и зато код узгајивача држи цену. Препоручује се за децу и није опасан за њих. Насупрот својој величини и агресивног изгледа он је брижан и и незауставан члан вашег дома.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Great Dane Dog Breed Information, Pictures, Characteristics & Facts - Dogtime”. dogtime.com. 6. 1. 2022. Архивирано из оригинала 14. 2. 2018. г. Приступљено 7. 5. 2018. 
  2. ^ „Great Dane Breed Standard”. American Kennel Club. 1999. Архивирано из оригинала 3. 5. 2005. г. 
  3. ^ FCI Breed Standard N° 235 Great Dane (Deutsche Dogge) (PDF). Архивирано из оригинала 06. 10. 2014. г. Приступљено 19. 06. 2019.  (PDF)
  4. ^ Standards and Nomenclature, Group 2, Section 2, Molossoid breeds: 5. Germany: Deutsche Dogge (235) (Great Dane) Архивирано 2014-10-06 на сајту Wayback Machine
  5. ^ Diane McCarty (1997). Great Danes, TFH Publications. TFH Publications, Incorporated. стр. 6. ISBN 978-0-7938-2313-0. 
  6. ^ Jore Stahlkuppe: Great Danes (Complete Pet Owner's Manual), Publisher: Barron's Educational Series. 2012. ISBN 978-0-7641-4746-3. стр. 7.
  7. ^ Jill Swedlow: New Owners Guide Great Danes (New Owner's Guide To...), Publisher: TFH Publications. 1997. ISBN 978-0-7938-2764-0. стр. 8.
  8. ^ Wilcox, Charlotte (август 1997). The Great Dane. Capstone. стр. 5. ISBN 1-56065-543-7. 
  9. ^ J. Allen Varasdi: Myth Information: More Than 590 Popular Misconceptions, Fallacies, and Misbeliefs Explained!, Google eBook, 2011
  10. ^ „Tallest dog ever”. 4. 10. 2011. Архивирано из оригинала 3. 3. 2016. г. 
  11. ^ „Zeus, the world's tallest dog passes away at the age of 5”. Guinness World Records. Архивирано из оригинала 12. 3. 2016. г. 
  12. ^ „Tallest dog living (male)”. Guinness World Records (на језику: енглески). Приступљено 30. 3. 2019. 
  13. ^ Ludwig Beckmann (1895). Geschichte und Beschreibung der Rassen des Hundes, Volume 1, p. 6 (in German)
  14. ^ The German standard term for "dog" is Hund; the term Dogge is only in use for dogs of the mastiff type.
  15. ^ The French standard term for "dog" is chien; the term dogue is only used for dogs of the mastiff type.
  16. ^ а б Ludwig Beckmann. Geschichte und Beschreibung der Rassen des Hundes, Volume 1, 1895, p. 7 (German)
  17. ^ Johann Täntzer. "Von den Englischen Hunden" ["On the English dogs"]. In Jagdbuch oder der Dianen hohe und niedrige Jagdgeheimnisse [Hunting-book, or Diana's high and low hunting secrets], Copenhagen, 1682 (in German): "Jetziger Zeit werden solche Hunde jung an Herrenhöfen erzogen, und gar nicht aus England geholet." English translation: "Today such dogs are bred at noblemen's courts, and not at all obtained from England." Cited in Ludwig Beckmann (1895). Geschichte und Beschreibung der Rassen des Hundes [History and description of the breeds of dogs], Vol. 1, p. 7
  18. ^ Johann Täntzer (1682). "Von den Englischen Hunden" ["On the English dogs"]. In Jagdbuch oder der Dianen hohe und niedrige Jagdgeheimnisse [Hunting-book, or, Diana's high and low hunting secrets], Copenhagen. Cited in Ludwig Beckmann (1895). Geschichte und Beschreibung der Rassen des Hundes [History and description of the breeds of dogs], Volume 1, 1895, p. 9
  19. ^ Johann Friedrich von Flemming (1719). "Von denen Englischen Docken" ["On the English mastiffs"]. Der vollkommene teutsche Jäger [The complete German hunter]. Leipzig. Volume 1, p. 169. Архивирано 6 октобар 2014 на сајту Wayback Machine. "... such a chamber-hound is mostly put about with a strong leather collar covered with green velvet, on which there are silver letters or the master's name or arms. ... Such body-dogs are also assigned beautiful collars of red or green plush with brass letters."
  20. ^ Jardine, William (1. 1. 1840). The Naturalist's Library. Lizards — преко Google Books. 
  21. ^ Hancock, David. „Putting Dogs Before Breeds”. Charwynne Dog Features. David Hancock. Архивирано из оригинала 31. 03. 2017. г. Приступљено 28. 10. 2017. 
  22. ^ Hancock, David. „Hunting Down the Mastiffs of England”. Charwynne Dog Features. David Hancock. Архивирано из оригинала 19. 11. 2015. г. Приступљено 28. 10. 2017. 
  23. ^ Hancock, David. „Great Danes — Giant Hounds...Or What?”. Charwynne Dog Features. David Hancock. Архивирано из оригинала 24. 07. 2017. г. Приступљено 28. 10. 2017. 
  24. ^ Carleton, John William (1848). The Sporting review, ed. by 'Craven'. 
  25. ^ Morris, Desmond. Dogs – The Ultimate Dictionary of Over 1,000 Dog Breeds. Ebury Press. 2001. ISBN 0-09-187091-7. стр. 618.
  26. ^ „FCI Breed Standard Great Dane 2012” (PDF). Архивирано (PDF) из оригинала 6. 10. 2014. г. Приступљено 15. 1. 2015. 
  27. ^ S. William Haas (2003). Great Dane: A Comprehensive Guide to Owning and Caring for Your Dog (Series: Comprehensive Owner's Guide), Kennel Club Books, 2003, p. 13
  28. ^ Sève, Jacques de Dessinateur; Dessinateur, Buvée (17 ?-17 ; dessinateur); Dessinateur, Lottré; Tardieu, Pierre François (1711-1771) Graveur; Baquoy, Jean-Charles (1721-1772) Graveur; Moitte, Pierre-Étienne (1722-1780) Graveur; Buffon, Georges-Louis Leclerc comte de (1707-1788) Auteur du texte (5. 10. 1755). „[Illustrations de Histoire naturelle générale et particulière avec la description du cabinet du roy, t. V] / De Sève, Buvée L'Amériquain, Lottré, dess. ; P. F. Tardieu, C. Baquoy, P. E. Moitte... [et al.], grav. ; Georges-Louis Leclerc Buffon, aut. du texte”. Gallica. Архивирано из оригинала 22. 2. 2015. г. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]