Пређи на садржај

Немања Ротар

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Немање Ротар)
Немања Ротар
Датум рођења(1972-08-21)21. август 1972.(52 год.)
Место рођењаПанчевоСФРЈ

Немања Ротар (Панчево, 21. август 1972) српски је романописац, приповедач и есејиста, координатор и један од аутора „Стратегије културног развоја града Панчева од 2010 до 2015. године” (прве овог типа у Србији).[1] Оснивач најважније књижевне манифестације у Панчеву ”Мајски дани књиге у Панчеву”

Живот и каријера

[уреди | уреди извор]

Немањa Ротар је у родном граду провео детињство, завршио основно школовање, а потом и средњогодишње у електротехничкој школи „Никола Тесла”. Потом прелази у Београд у коме је дипломирао на Филолошком факултету Универиитата у Београду на групи Српски језик са јужнословенским језицима.[2]

У Панчеву је до сада обављао следеће дужности:[2]

  • од 2002. до 2008. године директора Градске библиотеке Панчево,
  • од 2008. до 2010. године члана Градског већа Панчева задуженог за културу и информисање,
  • од 2008. фо 2012. године председник Управног одбора ИП „Мисао“,
  • од 2016. до 2020. године члана Градског већа Панчева задуженог за културу и омладину
  • од 2012. до 2016. године директора Културни центар Панчева
  • од 2010. до 2015. године координатора и једног од аутора „Стратегије културног развоја града Панчева 2010 - 2015.” , прве такве врсте у нашој земљи, и један од аутора „Акционог плана развоја културе у Панчеву 2015 – 2020“.

Члан је Друштва књижевника Војводине и Мањинског друштва хрватских књижевника.

Живи и ради у Панчеву на пословима маркетинга и ПР-а у Градској библиотеци Панчево.

Допринос култури Панчева

[уреди | уреди извор]

Као дугогодишњи културни радник у Панчеву, Немања Ротар је дао значајан допринос развоју културе овог града:[2]

  • као иницијатор и координатор прве страдегије културног развоја једног града у нашој земљи „Стратегије културног развоја града Панчева 2010 - 2015.”
  • као иницијатор је и координатор „Стратегије јавног информисања града Панчева“ (2008).
  • оснивач градске манифестације „Мајски дани књиге у Панчеву” (2003).
  • један од покретача и оснивача часописа „Панчевачко читалиште” сада „Читалиште” (2002).
  • Као шеф тима за обнову Преображенске цркве, споменика културе Србије од изузетног значаја у периоду од 2016 - 2020 године.

Аутор је емисије о писцима, књигама и библиотекама „Book box“.

Признања

[уреди | уреди извор]

Добитник је стипендије Фонда "Борислав Пекић" за синопсис романа "Нeтрпељивост” 2005. године

Добитник је „Златне значке“ Културно-просветне заједнице Србије за предан и континуиран рад на пољу културног развоја Србије 2020.

Књижевно стваралаштво

[уреди | уреди извор]

Немање Ротар је до сада објавио:[2][3]

Књиге есеја
  • „У вртлогу самоће“(2013), филозофски бедекер кроз таму технократски фрустрираног света и свих духовних ћорсокака савремене цивилизације.
  • „Сенке и дим“(2013),
  • Књигa критичких текстова „2000 карактера“ (2013)
Романи
  • „Буђење змаја“, првенац Немање Ротара (1998)
  • „Чувари Балкана“ (2002),
  • „Последња ноћ на Леванту“ (2004), Роман о паду Цариграда под Турке 1453. године.
  • „Нетрпељивост“ (2006),
  • „Дневник људождера“ (2008),
  • „Последњи Ромеји ”(2015)
  • ”Минотаур” (2022)
Остала издања
  • „Почетак сна“, књигa песама (1991),
  • „Каталог читалаца“, Збирку прича (1996),
  • „Сутрадан после детињства“ (2014), романсирана биографија о његовом ујаку, познатом песнику Мирославу Антићу.
  • „Песме за Велике”, прерада антологије песама Мирослава Антића (2008).
  1. ^ Vučković, Igor (2014-11-04). „Nemanja Rotar | Arhipelag” (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-26. 
  2. ^ а б в г „Biografija”. Nemanja Rotar (на језику: српски). Приступљено 2023-05-26. 
  3. ^ „Knjige”. Nemanja Rotar (на језику: српски). Приступљено 2023-05-26. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]