Не цвикај генерацијо

Не цвикај генерацијо је деби албум групе Атомско склониште, објављен 1978.

Позадина

У пролеће 1978. појавио се деби албум Атомског склоништа. Уз прве албуме Тајм-а и Други начин, један је од најимпресивнијих дебија југословенског рока .

Атомци су кренули тешко - музика је класични хард рок и једна су од ретких група која није кокетирала са фолк мелосом . Доминирају хард рок рифови са упечатљивим клавијатурама, задивљујућим вокалом и тврдом продукцијом. Албум је изненадио критичаре необичним концептом и другачијим погледом на свет. Текстови су били нешто што тада (а ни касније) није постојало на простору бивше Југославије. Текстописац Бошко Обрадовић понудио је много озбиљних и потресних стихова на првом албуму. За разлику од других група, које су углавном нудиле љубавну лирику, Обрадовић се у својим текстовима бавио друштвеним, политичким и антиратним темама, на себи својствен начин.

О албуму

На првом албуму доминирају пророчки текстови чије су главне теме ратовање, неконтролисани развој цивилизације, лоше стање у друштву итд. Запањени критичари рок музике оштро су напали оријентацију групе, називајући текстове „баналним“ и „плитким“. Очигледно су се тада речи „ рат, рушење, дрога, неуроза, паника, психоза, рација ,...“ чиниле сувише далеким и неразумљивим за рокенрол уметност на тим просторима. Петнаест година касније на Балкану ће све бити другачије, а оно о чему је певао Бошко Обрадовић постала је сурова реалност.

Неколико песама ће се издвојити као хитови са првог албума. Пре свега хард рок бројеви: „Кинематограф нашег детињства“, „Тко ће тад на згариште рећи“, потресна прича „Сазнао сам дијагнозу“ и „Поморац сам мајко“, музички свакако најупечатљивији са јаким гитарским рифовима и изузетан соло на клавијатурама. Текстуално најупечатљивија (поред рецитације „Од рата до рата“) је незванична химна групе: „Не цвикај генерацијо“ са занимљивим дечјим хором у хоровима .

Поред запаженијих бројева, ту је и „Умро је највећи мрав“, који доноси спорији темпо и лаганију музику са дивним гитарским уводом, и моћним текстом о моралним проблемима у друштву. „Последњи лет Боинга 707“ (са одличним уводом о бас гитари) даје преокрет љубавној теми и дотиче хипи идеологије . „Отмица наше љубави” је још једна жестока хард рок нумера, док меланхолична „Нек вам је са среће” затвара албум.

Омот

Дизајн омота, дело Ивана Обровца, такође је мало ремек дело. Нежно лице детета симболизује Земљу, а око њега очигледна опасност са свих страна. По ивицама корица нанизано је 46 застава земаља из разних делова света. Једина која се вијори је застава СФР Југославије

Чланови групе

• Серђо Блажић Ђосер - Први вокал
• Бруно Лангер - бас гитара, вокал
• Драган Гужван - Гитара
• Едуард Канцелар - клавијатуре, вокал
• Саша Дадић - Бубњеви
• Рудолф Грум - пратећи вокал
• Бошко Б. Обрадовић - Рецитација
• Ирена, Љиљана и Елида Глад - Вокална пратња