Никола Зиковић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Никола Зиковић
N zikovic.jpg
Датум рођења1765.
Место рођењаГорњи Матејевац
 Османско царство
Датум смрти1840.
Место смртиГорњи Матејевац
 Османско царство

Никола Зиковић (или Никола Шишмановић; око 1765 — око 1840) је српски јунак, учесник Првог и Другог српског устанка.

Рођен је у трговачкој породици у Горњем Матејевцу код Ниша, где су му родитељи дошли из Видина. Никола је још као дечак учио и изучио поткивачки занат и после смрти његовог оца, отворио је свој дућан. Већ 1804. године, чим је чуо за Сечу кнезова, Никола се укључује у Први српски устанак, повео је устанике од родног село и убрзо се одликује у биткама.

У боју на Каменици Никола је био у шанцу на Чегру са ресавским војводом Стеваном Синђелићем.

До 1813. борио се са Турцима, док није пропао устанак, а кад је 1815. почео Други српски устанак под кнезом Милошем, Никола се одмах укључио. Након што је кнез Милош крајем 1821. извршио реорганизацију кнежевине и поставио Јоксу Милосављевића за великог сердара подунавског, Никола се вратио мирном животу у Горњем Матејевцу. Умро је у сиромоштву, а његови синови су били Милош, припадник одреда војводе крајинске нахије Вељка Петровића, и Стојко, учесник Милојеве и Срндакове буне.

Литература[уреди]

  • Adolphe Blanqui, Voyage en Bulgarie 1841, (1843).
  • Милан Ђ. Милићевић, Поменик знаменитих људи у српског народа новијег доба, Београд, Српска краљевска штампарија, Књига Чупићеве задужбине (1888).
  • Петър Ников, Видинските първенци Шишманоглу, София, Известия на историческото дружество в София, кн. XIII (1933).

Види још[уреди]