Пређи на садржај

Обелиск

С Википедије, слободне енциклопедије
Обелиск у Буенос Ајресу, модеран пример

Обелиск (од грч. ὀβελίσκος – obeliskos, деминутив од obelos што значи "ражањ", "шиљак", "игла")[1] је висок, камени монолит са четири странице које се равномерно сужавају према врху, где се налази мања четворострана пирамида названа пирамидион. Обелисци су првобитно настали у древном Египту и имали су значајну религиозну и симболичку улогу, пре свега у култу бога Сунца Ра. Касније су их преузеле и друге цивилизације, а и данас се подижу као споменици или декоративни елементи.

Етимологија

[уреди | уреди извор]

Реч "обелиск" долази у српски језик преко латинског obeliscus од старогрчке речи ὀβελίσκος (obelískos). Ово је деминутив од речи ὀβελός (obelós), која значи "ражањ", "шиљак" или "игла",[1] алудирајући на висок и танак облик споменика. Херодот је један од првих аутора који је користио ову реч за египатске споменике.

Карактеристике

[уреди | уреди извор]
Луксорски обелиск испред пилона храма (други је однет у Париз)

Обелисци се одликују следећим карактеристикама:

  • Монолитна структура: Традиционално су исклесани из једног комада камена, најчешће црвеног гранита из Асуана.
  • Четворострана основа: Имају квадратну или благо правоугаону основу.
  • Сужавање ка врху: Странице обелиска се благо сужавају идући ка врху.
  • Пирамидион: Врх обелиска је обликован као мала пирамида. У древном Египту, пирамидион је често био обложен електрумом (легура злата и сребра) или другим металом како би рефлектовао сунчеве зраке.[2]
  • Хијероглифи: Египатски обелисци су најчешће били прекривени хијероглифским натписима који су славили бога Сунца и фараона.
  • Висина и маса: Могу варирати у величини, од неколико метара до преко 30 метара висине. Маса једног великог обелиска могла је износити између 200 и 500 тона.[3]

Историјски развој и употреба

[уреди | уреди извор]

Обелисци су најистакнутији и најпрепознатљивији у староегипатској уметности и архитектури. Сматра се да су се развили из камена Бенбен, светог камена у храму бога Сунца Ра у Хелиополису током Старог краљевства.[2] Први прави обелисци потичу из периода Пете династије (око 2494–2345. п.н.е.), када су подизани као централни елементи храмова Сунца. У почетку су били нижи и здепастији, а током Средњег и посебно Новог краљевства постају виши, тањи и раскошно декорисани хијероглифима.

Обелисци су најчешће постављани у паровима испред пилона (улазних капија) египатских храмова, посебно оних посвећених богу Сунца Ра. Симболизовали су сунчеве зраке, стабилност, трајност, као и везу између света богова и света људи, односно између бога Ра и фараона, који се сматрао његовим сином на земљи.[4] Највећи број сачуваних обелиска потиче из периода Новог краљевства (нпр. обелисци Тутмоса I, Хатшепсут, Тутмоса III, Рамзеса II у Карнаку и Луксору).

Израда и постављање обелиска представљали су изузетан технички подухват. Клесани су из једног блока гранита у каменоломима Асуана, транспортовани Нилом до одредишта, а затим усправљани сложеним системом рампи, ужади и полуга.

Римски цареви, почевши од Августа, били су фасцинирани египатским обелисцима и пренели су их велики број у Рим као симболе победе Рима над Египтом и као украсе за своје циркусе, храмове и маузолеје. Процењује се да је у Рим донето најмање 13 великих египатских обелиска.[5] Римљани су такође клесали и сопствене обелиске по угледу на египатске, али често мањих димензија и од другачијег камена. Многи од ових обелиска су током средњег века пали или су затрпани, да би касније, од ренесансе надаље, били поново откривени и постављени на истакнута места у Риму од стране папа (нпр. обелиск на Тргу Светог Петра).

Друге културе и каснији периоди

[уреди | уреди извор]

Симболика

[уреди | уреди извор]

Основна симболика обелиска у древном Египту била је повезана са култом Сунца. Сматрало се да представљају окамењене сунчеве зраке, везу између фараона и бога Сунца Ра, као и симбол живота, стабилности и поновног рађања. Пирамидион на врху, обложен сјајним металом, хватао је прве и последње зраке сунца. У каснијим периодима, обелисци су задржали своју монументалност и често су коришћени као симболи моћи, победе, трајности, као и важни оријентири у урбаном простору.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б <y_bin_490>kos „ὀβελίσκος - Liddell & Scott, An Intermediate Greek-English Lexicon”. Perseus Digital Library. Приступљено 1. јун 2025. 
  2. ^ а б „Obelisk - architecture - Britannica”. britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 1. јун 2025. 
  3. ^ „What Is an Obelisk? - HISTORY”. history.com (на језику: енглески). Приступљено 1. јун 2025. 
  4. ^ „Why are there so many Egyptian obelisks in Rome—and other cities? - National Geographic”. nationalgeographic.com (на језику: енглески). Приступљено 1. јун 2025. 
  5. ^ Lacovara, Peter (2018). „Pyramids and Obelisks Beyond Egypt”. Aegyptiaca: Journal of the History of Reception of Ancient Egypt (2): 130—135. Приступљено 1. јун 2025. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]