Општина Драгаш

---

  Општине на подручју АПКМ по законима Републике Србије

  Општине по законима самопроглашене Републике Косово

Општина Драгаш (алб. Komuna e Dragashit) је јединица локалне самоуправе у статусу општине, која је првобитно постојала у периоду од 1947. до 1990. године као Општина Драгаш у саставу АКМО, односно САП Косова (тадашња НР/СР Србија), а потом је подељена на Општину Гора и Општину Опоље, док почевши од 1999. године постоји и новостворена Општина Драгаш коју је креирао УНМИК, а која је потом укључена у систем Привремених институција самоуправе (ПИС), односно самопроглашене Републике Косово.

Првобитна Општина Драгаш

Доношењем Закона о административно-територијалној подели Народне Републике Србије из 1947. године, у саставу тадашњег Горског среза формирано је општинско подручје месног народног одбора са седиштем у Драгашу и надлежношћу над осам насеља (Драгаш, Зрзе, Крстец, Љештане, Љубовнште, Радеша, Рапча, Шајиновац).

Новим законом из 1952. године, територија Општине Драгаш је знатно проширена, па је од тада обухватала четрнаест насеља (Бачка, Враниште, Диканце, Драгаш, Зрзе, Крстец, Кукуљане, Љештане, Љубовиште, Млике, Орчуша, Радеша, Рапча, Шајиновац ).

Каснијим законом из 1955. године, Општина Драгаш је поново проширена, тако да је обухватала петнаест насеља (Бачка, Брод, Враниште, Диканце, Драгаш, Зрзе, Крстац, Кукуљане, Љештане, Љубовиште, Млике, Орчуша, Радеша, Рапча, Шајиновац).

По новим законским решењима из 1959. године, Општина Драгаш је знатно увећана, па је од тада обухватала чак 36 насеља (Бачка, Брод, Белоброд, Бљач, Брезна, Бродосавце, Брут, Бузез, Буче, Враниште, Глобочица, Диканце, Драгаш, Зли Поток, Зрза, Заплужје, Згатаре, Зјум, Крстац, Крушево, Кукуљане, Капра, Косовце, Кукли Бег, Куковце, Љештане, Љубовиште, Млике, Орчуша, Плајник, Плава, Радеша, Рапча, Ренце, Рестелица, Шајиновац).

Општина Драгаш је постојала све до 1990. године, када је подељена на Општину Гора са средиштем у Драгашу и Општину Опоље са средиштем у Бродосавцу.

Новостворена Општина Драгаш

Новостворена Општина Драгаш у систему УНМИК (ЗПАС-ПИС) и самопроглашене Репубике Косово

У време успостављања управе УНМИК на подручју Косова и Метохије (1999), у систему Србије је постојала Општина Гора, која је обухватала истоимену област, док је суседно Опоље било у саставу Општине Призрен. Не желећи да прихвате такву административну поделу, локални албански чиниоци су покренули иницијативу за успостављање нове Општине Драгаш која би обухватала области Горе и Опоља, чиме би на том простору била створена албанска етничка већина, док би Горанци били сведени на мањину. Упркос неслагању горанске заједнице, Бернар Кушнер је као шеф УНМИК уважио албанске захтеве, што је довело до стварања нове Општине Драгаш, која је потом укључена у оквир Заједничке привремене административне структуре (ЗПАС), односно у систем Привремених институција самоуправе (ПИС).

Према резултатима пописа становништва 2011. године у новој Општини Драгаш живело је 33.997 становника од тога је било 20.287 Албанаца (59,67%), 8.957 Горанаца (26,35%) и 4.100 Бошњака (12,06%). На истом попису, српски језик је као матерњи језик навело 1.795 становника.

Горанско становништво средње образовање завршава по наставним програмима Републике Србије у средњој школи у насељу Млике.

Види још

• Призренски округ (УНМИК)
• Призренски управни округ
• Општина Гора
• Општина Опоље
• Горанци у Србији
• Јединствена горанска партија
• Срби на Косову и Метохији
• Историја Косова и Метохије

Литература

• Гинић, Иванка (1955). Административно-територијалне промене у НР Србији од 1834-1954 године (PDF). Београд: Завод за статистику НР Србије. 
• Рељић, Митра (2011). „Горанци - од географске одреднице до етнонима” (PDF). Октоих: Часопис Одјељења за српски језик и књижевност Матице српске - Друштва чланова у Црној Гори. 1 (1-2): 165—173.