УНМИК

Из Википедије, слободне енциклопедије
Kosovo and Metohija in Serbia.svg
Овај чланак је дио серије о
политичком систему Косова и Метохије
Шаблон:Политички систем Србије

Привремена административна мисија Уједињених нација на Косову (енгл. United Nations Interim Administration Mission in Kosovo), верб. скраћ. Унмик (од енгл. UNMIKакр. скраћ. УНМИК), је привремена цивилна управа Аутономне покрајне Косово и Метохија (у саставу Републике Србије), под руководством Уједињених нација.

Мисија је основана 10. јуна 1999. године резолуцијом 1244 Савета безбедности. Од 19. августа 2015. године, шеф УНМИК-а и специјални представник Генералног секретара Уједињених нација је авганистански дипломата Захир Танин (Zahir Tanin).

Структура[уреди]

УНМИК је подељен у четири сектора која се називају „стубовима“. То су:

НАТО предводи снаге назване КФОР чиме је обезбеђено присуство међународних мировних снага како би подржале рад УНМИК-а.

Дужности[уреди]

Према резолуцији 1244, дужности УНМИК-а су:

  • реформа основних цивилних административних функција;
  • промовисање успостављања знатне аутономије и власти Космета;
  • омогућавање политичког процеса за утврђивање будућег статуса Космета;
  • координирање достављања хуманитарне помоћи свих међународних агенција;
  • подршка реконструкцији главне инфраструктуре;
  • одржавање реда и закона;
  • промовисање људских права; и
  • обезбеђивање сигурног и несметаног повратка свих избеглица и расељених лица у своје домове на Космету.

Специјални представници ГС УН - шефови УНМИК-а[уреди]

Регионални администратори[уреди]

Решењем УНМИК-а бр. 14 од 21. октобра 1999. године, на подручју Косова и Метохије установљена је функција регионалних администратора (Regional Administrators). Приликом доношења ове одлуке УНМИК је поштовао дотадашњу поделу на пет округа, тако да су први регионални администратори именовани у Приштини, Косовској Митровици, Пећи, Призрену и Гњилану.[1] Регионални администратори су били службеници УНМИК-а и бирани су из редова страних дипломата и бивших високих официра, већином из држава чланица НАТО.

Иако је Република Србија преко својих окружних органа (који су након јуна 1999. године били измештени из својих званичних средишта) настојала да успостави сарадњу са УНМИК-овим регионалним администраторима (првенствено у области заштите српског становништва) у пракси се показало да се један од главних циљева оснивања поменутих УНМИК-ових органа огледао у постепеном сузбијању рада званичних окружних и осталих установа Републике Србије на подручју Косова и Метохије.

Током наредних година, првобитна мрежа региналних администратора је измењена, тако да су поред дотадашњих пет именована још два, у Ђаковици и Урошевцу. Након ових промена, регионалне структуре УНМИК-а се више нису поклапале са званичном окружном поделом Косова и Метохије у државно-правном систему Републике Србије.

Решењем УНМИК-а бр. 9 од 15. маја 2001. године прописан је "Уставни оквир" привремених органа самоуправе на Косову и Метохији, који није предвиђао постојање самоуправних органа на окружном нивоу, тако да су регионални администратори УНМИК-а и даље остали једини представници власти на том нивоу управе.[2]

Решењем УНМИК-а бр. 11 од 17. априла 2003. године, функција регионалних администратора замењена je функцијом регионалних представника (Regional Representatives).[3] Иако је овај корак био предузет упоредо са изграђивањем и јачањем локалних органа власти у склопу привремене самоуправе на Косову и Метохији, регионалним представницима су првобитно била остављена овлашћења дотадашњих регионалних администратора. Међутим, током наредних година, њихов делоккруг рада се постепено сужавао.

Критике[уреди]

УНМИК је нашироко критикован због неуспеха у постизању својих циљева. После шест година рада, УНМИК је оптуживан за неуспехе у већини својих задатака:

  • Успостављање знатне аутономије и аутономне власти на Космету није покренуто; тачније, сви кључни политички фактори подржавају пуну независност Космета као тренутно главни циљ;
  • Најважнија инфраструктура није реконструисана; нарочито, електрична дистрибуција је и даље веома проблематична;
  • Неуспеси у успостављању јавног реда и сигурности;
  • Људска права се не поштују;
  • Постоји око 150.000 избеглица са Космета, велику већину чине Срби, који и даље не могу да се врате у своје домове.
  • Растући етнички сукоби међу становништвом на Космету нису стишавани као што је обећано.
  • Према Амнести интернешнл, присуство мировњака на Космету је довело до пораста трговине женама због сексуалног искоришћавања.

Управник УНМИК-а од 2004. до јуна 2006, Сорен Јесен-Петерсен, такође је критикован због присности са осумњиченима за планиране злочине против српских цивила током рата на Космету.

УНМИК је такође критикован за неуспеху спречавању потврђених одмазди или „етничког чишћења“ против ромског и српског становништва на Космету.

Током 1998. и 1999. било је отмица и убистава Срба које никада нису разрешене, није је неко за њих одговарао.[4]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]