Пређи на садржај

УНМИК

С Википедије, слободне енциклопедије
Мисија привремене управе Уједињених нација на Косову
United Nations Interim Administration Mission in Kosovo  (енглески)
Misioni i Administratës së Përkohshme të Kombeve të Bashkuara në Kosovë  (албански)
Застава
Застава
Грб Мисије привремене управе Уједињених нација на Косову
Грб
Положај Мисије привремене управе Уједињених нација на Косову
Главни град 
(и највећи)		Приштина
42° 40′ N 21° 10′ E / 42.667° С; 21.167° И / 42.667; 21.167
Службени језикенглески
албански
српски
 — Специјални представник УНКаролина Зијаде
 — Командант КФОРОзкан Улуташ (НАТО)
 — Шеф ЕУЛЕКСЂовани Пјетро Барбано (ЕУ)
Историја
Стварање‍
 — Резолуција 124410. јун 1999.
 — Уставни оквир за ПИС15. мај 2001.
 — ЕУЛЕКС16. фебруар 2008.
Географија
Површина‍
 — укупно10,887[1] km2
 — вода (%)1,0[2]
Становништво‍
 — 2024.Пад 1.586.659[3]
 — густина162 ст./km2
Привреда
БДП / ПКМ≈ 2024.
 — укупноРаст 29,719 млрд. $[4]
 — по становникуРаст 16.775 $[4]
ИХР (2021)0,762
Валутаевро
 — код валутеEUR
Остале информације
Временска зонаUTC +1 (CET)
UTC +2 (CEST)
Позивни број+381
Косово и Метохија
Овај чланак је дио серије о
политичком систему Косова и Метохије
Органи Републике Србије
Међународни правни акти и субјекти
Органи установљени од стране УНМИК
Органи самопроглашене Републике Косово
Политички систем Србије

Мисија привремене управе Уједињених нација на Косову[а] (енгл. United Nations Interim Administration Mission in Kosovo, алб. Misioni i Administratës së Përkohshme të Kombeve të Bashkuara në Kosovë), позната по свом акрониму УНМИК (од енгл. UNMIK), званично је овлашћена мисија Уједињених нација на Косову и Метохији. Њен мандат је да помогне да се успоставе услови за миран и нормалан живот свих становника Косова и Метохије и унапреди регионална стабилност на западом Балкану.

УНМИК је основана Резолуцијом Савета безбедности УН 1244, која је донета 10. јуна 1999. а којом је окончан рат на Косову и Метохији. Резолуцијом је дозвољено међународно цивилно и војно присуство у Савезној Републици Југославији, односно на Косову и Метохији, као и дефинисано повлачење свих војних, полицијских и паравојних снага СР Југославије и Србије са ове територије, уз дозвољени повратак договореном броју војног и полицијског особља. Резолуција је такође потврдила суверенитет и територијални интегритет СР Југославије (данас Србије) над Косовом и Метохијом.

Прекреница у раду УНМИК наступила је током 2008. године, након што је Скупштина Косова (ПИС) на седници одржаној 17. фебруара 2008. у Приштини усвојила Декларацију о независности Косова, чиме је формирана самопроглашена Република Косово.[б][5] Иако је Декларација кршила не само Устав Србије и Резолуцију 1244, већ и разне акте које је доносио УНМИК, одговарајућа реакција УН је изостала, након чега је дошло до постепеног сужавања надлежности УНМИК, од којих су неке пренете на ЕУЛЕКС.

Структура

[уреди | уреди извор]

УНМИК је подељен на четири сектора која се називају „стубовима”. То су:

НАТО предводи снаге назване КФОР чиме је обезбеђено присуство међународних мировних снага како би подржале рад УНМИК.

Економски развој који предводи Европска унија чини приватизацију бивших државних предузећа.[7][8] Овој политици се супротставио званични Београд.[9] Ово питање је раније спроводила ПАК (Повереничка агенција Косова), организација ЕУ са Џаспером Диком као генералним директором.[10] Од 2008. њену улогу преузима Агенција за приватизацију Косова.[11]

Одговорности

[уреди | уреди извор]

Према Резолуцији 1244, главне одговорности УНМИК су:

  • унапређење успостављања, до коначног решења, суштинске аутономије и самоуправе на Косову;
  • обављање основних цивилно-управних функција тамо где је и колико је то потребно;
  • организовање и надгледање развоја привремених институција за демократску и аутономну самоуправу, до коначног политичког решења, укључујући и одржавање избора;
  • преношење, у складу са успостављањем тих институција, својих административних задатака, а надгледајући и подржавајући учвршћивање локалних привремених институција Косова и других активности у правцу грађења мира;
  • олакшавање политичког процеса чији је циљ дефинисање будућег статуса Косова;
  • у коначној фази, надгледање преноса власти са привремених институција Косова на институције које ће бити успостављене у складу са политичким решењем;
  • подршку реконструкцији кључних објеката инфраструктуре и другој економској реконструкцији;
  • подршку сарадњи са међународним хуманитарним организацијама, и хуманитарној помоћи унесрећенима;
  • одржавање цивилног реда и закона, укључујући и успостављање снага локалне полиције, а у међувремену, путем распоређивања међународног полицијског особља које ће радити на Косову;
  • заштиту и унапређење људских права;
  • осигурање безбедног и неометаног повратка свих избеглица и расељених лица у њихове домове на Косову;

УНМИК региони

[уреди | уреди извор]

Недуго након успостављања управе УН на подручју Косова и Метохије, покренут је рад на формирању УНМИК-ових регионалних (окружних) структура. Решењем УНМИК (бр. 14) од 21. октобра 1999. године, на подручју Косова и Метохије установљене су функције регионалних администратора (енгл. Regional Administrators). Приликом доношења те одлуке УНМИК је поштовао дотадашњу поделу на упупно пет окружних седишта на подручју КиМ, према чему је формирано и пет УНМИК региона, односно округа (Гњилански, Митровички, Пећки, Призренски, Приштински), али њихова су подручја дефинисана према секторима КФОР, којих је такође било пет.[12]

Иако првобитна подела на пет УНМИК региона, односно округа није мењана ни у наредном периоду,[13][14][15][16] регионални администратори су решењем УНМИК (бр. 11) од 17. априла 2003. године замењени регионалним представницима (енгл. Regional Representatives), са знатно ужим овлашћењима.[17]

  • Пет сектора КФОР (1999-данас)
    Пет сектора КФОР (1999-данас)
  • Првобитни УНМИК региони (1999-2008)
    Првобитни УНМИК региони (1999-2008)
  • Општине у саставу УНМИК региона (1999-2008)
    Општине у саставу УНМИК региона (1999-2008)

Историја

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Политички статус Косова и Метохије
Седиште УНМИК у Приштини

Након завршетка рата, Веће сигурности УН-а усвојило је Резолуцију 1244 којом су Косово и Метохија стављени под прелазну управу УН-а (УНМИК) и одобреним КФОР-ом, мировне снаге под водством НАТО-а. Готово одмах, повратници, које су чинили косовски Албанци, напали су косовске Србе, због чега је око 200.000-280.000[18] Срба и других неалбанаца побегло[19] (напомена: тренутни број интерно расељених лица је оспораван,[20][21][22][23] са проценама у распону од 65.000[24] до 250.000[25][26][27]). Многи расељени Срби се плаше да се врате својим кућама, чак и са заштитом УНМИК-а.

Према Amnesty International, присуство мировњака на Косову довело је до повећања трговине женама ради сексуалне експлоатације.[28][29][30]

УНМИК је 2001. прогласио Уставни оквир за Косово којим су основане Привремене институције самоуправе (ПИС), укључујући изабрану Скупштину Косова, Председништво и канцеларију премијера. Косово је одржало своје прве слободне изборе широм Косова крајем 2001. (општински избори одржани су претходне године). УНМИК је надгледао успостављање професионалне, мултиетничке Косовске полицијске службе.

У марту 2004. Косово и Метохија су доживели најгоре међуетничко насиље од рата на Косову. Немири из 2004. изазвани су низом мањих догађаја који су се убрзо претворили у велике немире. Овај догађај је био мотив за протесте јер нико није ухапшен нити је лично оптужен у овом случају. Протествујући, косовски Албанци су спалили стотине српских кућа, локалитете српске православне цркве (укључујући и неке средњовековне цркве и манастире) и објекте УН-а. Косовска полиција успоставила је специјални истражни тим за решавање случајева везаних за немире из 2004. године, а према Судском савету Косова до краја 2006. године 326 тужби које су поднели општински и окружни тужиоци за кривична дела у вези с немирима довели су до 200 оптужница: пресуда у 134 предмета, а судови су ослободили осам и одбили 28; 30 предмета је у току. Међународни тужиоци и судије решавали су најосетљивије случајеве.

Запослени у југословенској (сада српској) влади од 1999. године примају стипендију „косовски додатак”.[31]

На седници Скупштине Косова (ПИС) која је одржана 17. фебруара 2008. године у Приштини, усвојена је Декларација о независности Косова', чиме је формирана самопроглашена Република Косово.[32]

У августу 2008, након што је Устав Републике Косово ступио на снагу, УН је одлучио да смањи број запослених за 70% током реконфигурације УН-а у покрајини. Већи део овлашћења УН на Косову и Метохији пребачен је на Владу Косова, а полицијска мисија ЕУ на Косову и Метохији се зове ЕУЛЕКС.[33]

Након једностраног проглашења независности

[уреди | уреди извор]

Планови УНМИК-а да предају овлашћење мисији ЕУЛЕКС након усвајања косовског устава посрнули су као резултат руске опозиције једностраном проглашењу независности Косова. Генерални секретар УН-а Бан Ки-Мун одлучио је да привремено преустави мисију. Наводно, УН ће уступити место мисији ЕУ у албанским областима, али ће задржати контролу над полицијом у подручјима насељеним Србима и успоставити локалне и окружне судове који служе мањинама у Србији. Тај потез је одговор на противљење присуству ЕУ на северу Косова и другим подручјима у којима Срби чине већину.[34]

У децембру 2008, Мисија владавине права Европске уније на Косову (ЕУЛЕКС) преузела је већину улога УНМИК-а, помажући и подржавајући косовске власти у области владавине права, посебно у полицији, правосуђу и царинским областима. Од марта 2011, недавни рад УНМИК-а укључује надгледање ликвидације и приватизације пропалих предузећа.[35]

Светска банка и Међународни монетарни фонд одобрили су чланство Косову у јулу 2009. Чланство у Светској банци, под покровитељством Раџита Најака, представника Светске банке на Косову (од фебруара 2007. године), довело је до тога Косово буде третирана као 186. земља чланица, а не према Резолуцији 1244 Већа сигурности Уједињених народа.

Специјални представници ГС УН

[уреди | уреди извор]

У следећој табели су наведени специјални представници генералног секретара УН.

Специјални представник Држава Служба
Сержио Вијеира де Мело  Бразил јун—јул 1999.
Бернар Кушнер  Француска 1999—2001.
Ханс Хекеруп  Данска 2001—2002.
Михаел Штајнер  Немачка 2002—2003.
Хари Холкери  Финска 2003—2004.
Серен Јесен Петерсен  Данска 2004—2006.
Јоахим Рикер  Немачка 2006—2008.
Ламберто Занијер  Италија 2008—2011.
Фарид Зариф  Авганистан 2011—2015.
Захир Танин  Авганистан 2015—2021.
Каролина Зијаде  Либан 2021—данас

Критике

[уреди | уреди извор]

УНМИК је нашироко критикован због неуспеха у постизању својих циљева. После шест година рада, УНМИК је оптуживан за неуспехе у већини својих задатака:

  • Успостављање знатне аутономије и аутономне власти на Космету није покренуто; тачније, сви кључни политички фактори подржавају пуну независност Космета као тренутно главни циљ;
  • Најважнија инфраструктура није реконструисана; нарочито, електрична дистрибуција је и даље веома проблематична;
  • Неуспеси у успостављању јавног реда и сигурности;
  • Људска права се не поштују;
  • Постоји око 150.000 избеглица са Космета, велику већину чине Срби, који и даље не могу да се врате у своје домове.
  • Растући етнички сукоби међу становништвом на Космету нису стишавани као што је обећано.
  • Према Амнести интернешнл, присуство мировњака на Космету је довело до пораста трговине женама због сексуалног искоришћавања.

Управник УНМИК-а од 2004. до јуна 2006, Сорен Јесен-Петерсен, такође је критикован због присности са осумњиченима за планиране злочине против српских цивила током рата на Космету.

УНМИК је такође критикован за неуспеху спречавању потврђених одмазди или „етничког чишћења“ против ромског и српског становништва на Космету.

Током 1998. и 1999. било је отмица и убистава Срба које никада нису разрешене, за које нико није одговарао.[36]

Види још

[уреди | уреди извор]

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ У званичном називу Мисије се не спомиње термин „Метохија”, већ само „Косово”.
  2. ^ Република Косово (алб. Republika e Kosovës) једнострано је проглашена држава на територији Републике Србије, противно Уставу Републике Србије и Резолуцији Савета безбедности Уједињених нација 1244. Према Резолуцији, цела територија Косова и Метохије, правно гледано, налази се у саставу Србије док не буде постигнуто коначно решење. Србија не признаје једнострано отцепљење, по међународном праву, њене територије, прецизније аутономне покрајине под привременом управом Уједињених нација (УНМИК). Влада са седиштем у Приштини има дефакто власт над већином територије, док поједине структуре Србије функционишу на северу и у српским енклавама.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Kosovo profile”. BBC. 28. 6. 2023. Архивирано из оригинала 27. 9. 2023. г. Приступљено 12. 9. 2023. 
  2. ^ „Water percentage in Kosovo (Facts about Kosovo; 2011 Agriculture Statistics)”. Kosovo Agency of Statistics, KAS. Архивирано из оригинала 29. 8. 2017. г. 
  3. ^ „Regjistrimi i popullsisë, ekonomive familjare dhe banesave në Kosovë - Rezultatet paraprake korrik 2024” [The census of population, families, and dwellings in Kosovo - Preliminary results July 2024] (PDF) (на језику: Albanian). Kosovo Statistics Agency. Приступљено 2024-07-12. 
  4. ^ а б „World Economic Outlook Database, April 2024 Edition. (Kosovo)”. www.imf.org. International Monetary Fund. 16. 4. 2024. Архивирано из оригинала 17. 4. 2024. г. Приступљено 17. 4. 2024. 
  5. ^ Republika e Kosovës - Kuvendi: Procesverbalet dhe transkriptet 2007-2019: Seancë e jashtëzakonshme solemne (17.02.2008) / Република Косово - Скупштина: Записници и стенограми 2007-2019: Свечана ванредна седница (17.02.2008)
  6. ^ „www.unmikonline.org”. Архивирано из оригинала 07. 01. 2008. г. Приступљено 12. 01. 2019. . UNMIK > Pillar I > Police > CIVPOL. Retrieved 2010-06-16.
  7. ^ Agency, Kosovo Trust. „Archive :: Kosovo Trust Agency :: KTA”. Kta-kosovo.org. Архивирано из оригинала 01. 05. 2010. г. Приступљено 28. 04. 2010. 
  8. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 25. 07. 2011. г. Приступљено 12. 01. 2019. 
  9. ^ „KTA: only Kosovo Institutions can privatize Brezovica”. New Kosova Report. 27. 11. 2007. Архивирано из оригинала 4. 03. 2012. г. Приступљено 28. 04. 2010. 
  10. ^ [1]
  11. ^ Agency, Kosovo Trust. „Kosovo Trust Agency :: KTA”. Kta-kosovo.org. Архивирано из оригинала 30. 04. 2010. г. Приступљено 28. 04. 2010. 
  12. ^ UNMIK (1999): Regulation No. 1999/14: On the Appointment of Regional and Municipal Administrators.
  13. ^ UNMIK (1999): Regulation No. 1999/17: On the Approval of the Kosovo Consolidated Budget and Authorizing Expenditures for the Period 1 September to 31 December 1999.
  14. ^ UNMIK (1999): Regulation No. 1999/27: On the Approval of the Kosovo Consolidated Budget and Authorizing Expenditure for the Period 1 January to 31 December 2000.
  15. ^ UNMIK (2000): Regulation No. 2000/22: Amending UNMIK Regulation No. 1999/27 On the Approval of the Kosovo Consolidated Budget and Authorizing Expenditures for the Period 1 January to 31 December 2000.
  16. ^ UNMIK (2000): Regulation No. 2000/67: On the Approval of the Kosovo Consolidated Budget and Authorizing Expenditure for the Period 1 January to 31 December 2001.
  17. ^ UNMIK (2003): Regulation No. 2003/11: Amending UNMIK Regulation No. 1999/14 on the Appointment of Regional and Municipal Administrators.
  18. ^ "Kosovo: The Human Rights Situation and the Fate of Persons Displaced from Their Homes (.pdf) ", report by Alvaro Gil-Robles, Council of Europe Commissioner for Human Rights, Strasbourg, 16 October 2002, p. 30.
  19. ^ Note: Including Roma, Egyptian, Ashkalli, Turks and Bosniaks. – Sources:
  20. ^ UNHCR, Critical Appraisal of Responsee Mechanisms Operating in Kosovo for Minority Returns, Pristina, February 2004, p. 14.
  21. ^ U.S. Committee for Refugees (USCR), April 2000, Reversal of Fortune: Yugoslavia's Refugees Crisis Since the Ethnic Albanian Return to Kosovo, p. 2-3.
  22. ^ "Kosovo: The human rights situation and the fate of persons displaced from their homes (.pdf) ", report by Alvaro Gil-Robles, Council of Europe Commissioner for Human Rights, Strasbourg, 16 October 2002.
  23. ^ International Relations and Security Network (ISN): Serbians return to Kosovo not impossible, says report (.pdf) , by Tim Judah, 7 June 2004.
  24. ^ European Stability Initiative (ESI): The Lausanne Principle: Multiethnicity, Territory and the Future of Kosovo's Serbs (.pdf) , 7 June 2004.
  25. ^ Coordinating Centre of Serbia for Kosovo-Metohija: Principles of the program for return of internally displaced persons from Kosovo and Metohija.
  26. ^ UNHCR: 2002 Annual Statistical Report: Serbia and Montenegro, pp. 9
  27. ^ U.S. Committee for Refugees and Immigrants (USCRI): „Country report: Serbia and Montenegro 2006”. Архивирано из оригинала 19. 02. 2008. г. Приступљено 12. 01. 2019. ..
  28. ^ „Kosovo UN troops 'fuel sex trade'”. BBC News. 6. 05. 2004. 
  29. ^ International, Amnesty. „Kosovo: Trafficked women and girls have human rights”. Архивирано из оригинала 13. 10. 2007. г. 
  30. ^ Guardian, The (7. 05. 2004). „Nato force 'feeds Kosovo sex trade'”. London. 
  31. ^ Wolfe, Tina (28. 11. 2007). „Kosovo's Divided City of Mitrovica Warily Awaits Independence”. World Politics Review. Архивирано из оригинала 03. 02. 2008. г. Приступљено 12. 01. 2019. 
  32. ^ Republika e Kosovës - Kuvendi: Procesverbalet dhe transkriptet 2007-2019: Seancë e jashtëzakonshme solemne (17.02.2008) / Република Косово - Скупштина: Записници и стенограми 2007-2019: Свечана ванредна седница (17.02.2008)
  33. ^ „" U.N. mission cuts down staff in Kosovo "”. Архивирано из оригинала 16. 08. 2008. г. Приступљено 12. 01. 2019. . xinhuanet.com 11 May 2008 Link accessed 12/08/08
  34. ^ „Kosovo: UN to reconfigure mission to recognize 'new realities'”. International Herald Tribune. 12. 06. 2008. Приступљено 13. 06. 2008. 
  35. ^ "UNMIK’s comeback (Zëri)". Newspaper article of 7 March 2011, translated by UNMIK.
  36. ^ УНМИК није решио ниједно од 1000 убистава Срба („Блиц“, 28. август 2013)

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
УНМИК на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=УНМИК&oldid=30566051”