УНМИК

С Википедије, слободне енциклопедије
УНМИК (Привремена административна мисија Уједињених нација на Косову)
Emblem of the United Nations.svg
United Nations Interim Administration Mission in Kosovo Logo.svg
Тип пројектаспецијална политичка мисија
ЗемљаСрбија
Кључни људиСпецијални представник генералног секретара и шеф привремене административне мисије Уједињених нација на Косову
Захир Танин
Покретање10. јун 1999.
Веб-сајтwww.unmikonline.org
Косово и Метохија
Coat of arms of Serbia.svg
Овај чланак је дио серије о
политичком систему Косова и Метохије
Канцеларија
Директор
Међународни правни акти и субјекти
Фусноте
{{Политички систем Србије}}

Привремена административна мисија Уједињених нација на Косову (енгл. United Nations Interim Administration Mission in Kosovo), позната по свом акрониму УНМИК (од енгл. UNMIK), је званично задужена мисија Уједињених нација на Косову и Метохији. Тренутно, УНМИК описује свој мандат као „помоћ Савету безбедности у постизању свеобухватног циља, наиме, да обезбеди услове за миран и нормалан живот за све становнике Космета и унапреди регионалну стабилност на западном Балкану.”[2]

УНМИК је основан на основу Резолуције 1244 Савета безбедности, која је усвојена 10. јуна 1999.[3] У тој резолуцији, УН су одлучиле да „распореде на Косову, под окриљем Уједињених нација, међународно цивилно и безбедносно присуство”.

УНМИК и данас постоји, али његове свакодневне функције су релативно мале јер је Косово прогласило независност и усвојило нови устав,[4] након оснивања Мисије Европске уније за владавину права на Косову (ЕУЛЕКС), која сама функционише у оквиру Резолуције 1244 Савета безбедности.[5][6] ЕУЛЕКС помаже и подржава косовске власти у области владавине права, посебно у областима полиције, правосуђа и царина.[7][8] У септембру 2012. године,[9] међународни надзор је окончан а Косово је постало одговорно за властито управљање.[10]

17. фебруара 2008. ,,Представници народа Косова"[11] донели су једнострану одлуку о проглашењу независности Косова и након тога усвојили Устав Републике Косово.

Косово је предмет дугогодишњег политичког и територијалног спора између српске владе и углавном етнички албанског становништва на Косову и Метохији. Јасна већина косовског становништва подржава независност Косова. На међународном плану, 97 од 193 земље чланице Уједињених нација (укључујући већину европских земаља) признало је независност Косова.

Шеф УНМИК-а је специјални представник генералног секретара (СПГС), а именује га генерални секретар под саветима држава чланица УН. Захир Танин, авганистански дипломата, СПГС је од 19. августа 2015. године.

Структура[уреди | уреди извор]

УНМИК је подељен у четири сектора која се називају „стубовима“. То су:

Одговорност за спровођење стубова I и II сада је пребачена на институције привремене самоуправе на Косову. УН, међутим, још увек прати ово спровођење.

Након великог унутрашњег реструктуисања својих активности, ова структура стуба доживела је промену. Стуб I је распуштен због тога што је полицијски комесар и директор Одељења за правосуђе као и раније извештавали СПГС уместо ДСРСГ. Стуб II је сведен на Одељење за цивилну управу и његов директор такође извештава директно СПГС. УНМИК надгледа значајну међународну полицију УН-а која броји око 1.985, укључујући формиране полицијске јединице.

НАТО предводи снаге назване КФОР чиме је обезбеђено присуство међународних мировних снага како би подржале рад УНМИК-а.

Економски развој који предводи Европска унија укључује приватизацију бивших државних предузећа.[13][14] Овој политици се супротставио Београд.[15] Ово је раније спроводила КПА (Косовска повереничка агенција) организација ЕУ са Џаспером Диком као генералним директором.[16] Од 2008. ову улогу КПА преузима Косовска агенција за приватизацију.[17]

Дужности[уреди | уреди извор]

Према резолуцији 1244, дужности УНМИК-а су:

  • реформа основних цивилних административних функција;
  • промовисање успостављања знатне аутономије и власти Космета;
  • омогућавање политичког процеса за утврђивање будућег статуса Космета;
  • координирање достављања хуманитарне помоћи свих међународних агенција;
  • подршка реконструкцији главне инфраструктуре;
  • одржавање реда и закона;
  • промовисање људских права; и
  • обезбеђивање сигурног и несметаног повратка свих избеглица и расељених лица у своје домове на Космету.

Као што је исписано изнад, УНМИК више није вршилац свих ових функција.

Историја[уреди | уреди извор]

Мапа УНМИК инфраструктуре на Косову и Метохији
Главни чланак: Међународна реакција на проглашење независности Косова и Метохије

Након завршетка рата, Веће сигурности УН-а усвојило је Резолуцију 1244 којом су Косово и Метохија стављени под прелазну управу УН-а (УНМИК) и одобреним КФОР-ом, мировне снаге под водством НАТО-а. Готово одмах, повратници, које су чинили косовски Албанци, напали су косовске Србе, због чега је око 200.000-280.000[18] Срба и других неалбанаца побегло[19] (напомена: тренутни број интерно расељених лица је оспораван,[20][21][22][23] са проценама у распону од 65.000[24] до 250.000[25][26][27]). Многи расељени Срби се плаше да се врате својим кућама, чак и са заштитом УНМИК-а.

Према Amnesty International, присуство мировњака на Косову довело је до повећања трговине женама ради сексуалне експлоатације.[28][29][30]

УНМИК је 2001. прогласио Уставни оквир за Косово којим су основане Привремене институције самоуправе (ПИС), укључујући изабрану Скупштину Косова, Председништво и канцеларију премијера. Косово је одржало своје прве слободне изборе широм Косова крајем 2001. (општински избори одржани су претходне године). УНМИК је надгледао успостављање професионалне, мултиетничке Косовске полицијске службе.

У марту 2004. Косово и Метохија су доживели најгоре међуетничко насиље од рата на Косову. Немири из 2004. изазвани су низом мањих догађаја који су се убрзо претворили у велике немире. Овај догађај је био мотив за протесте јер нико није ухапшен нити је лично оптужен у овом случају. Протествујући, косовски Албанци су спалили стотине српских кућа, локалитете српске православне цркве (укључујући и неке средњовековне цркве и манастире) и објекте УН-а. Косовска полиција успоставила је специјални истражни тим за решавање случајева везаних за немире из 2004. године, а према Судском савету Косова до краја 2006. године 326 тужби које су поднели општински и окружни тужиоци за кривична дела у вези с немирима довели су до 200 оптужница: пресуда у 134 предмета, а судови су ослободили осам и одбили 28; 30 предмета је у току. Међународни тужиоци и судије решавали су најосетљивије случајеве.

Запослени у југословенској (сада српској) влади од 1999. године примају стипендију „косовски додатак”.[31]

17. фебруара 2008. ,,Представници народа Косова"[11] донели су једнострану одлуку о проглашењу независности Косова и након тога усвојили Устав Републике Косово.

У августу 2008, након што је Устав Републике Косово ступио на снагу, УН је одлучио да смањи број запослених за 70% током реконфигурације УН-а у покрајини. Већи део овлашћења УН на Косову и Метохији пребачен је на Владу Косова, а полицијска мисија ЕУ на Косову и Метохији се зове ЕУЛЕКС.[32]

Након једностраног проглашења независности[уреди | уреди извор]

Планови УНМИК-а да предају овлашћење мисији ЕУЛЕКС након усвајања косовског устава посрнули су као резултат руске опозиције једностраном проглашењу независности Косова. Генерални секретар УН-а Бан Ки-Мун одлучио је да привремено преустави мисију. Наводно, УН ће уступити место мисији ЕУ у албанским областима, али ће задржати контролу над полицијом у подручјима насељеним Србима и успоставити локалне и окружне судове који служе мањинама у Србији. Тај потез је одговор на противљење присуству ЕУ на северу Косова и другим подручјима у којима Срби чине већину.[33]

У децембру 2008, Мисија владавине права Европске уније на Косову (ЕУЛЕКС) преузела је већину улога УНМИК-а, помажући и подржавајући косовске власти у области владавине права, посебно у полицији, правосуђу и царинским областима. Од марта 2011, недавни рад УНМИК-а укључује надгледање ликвидације и приватизације пропалих предузећа.[34]

Светска банка и Међународни монетарни фонд одобрили су чланство Косову у јулу 2009. Чланство у Светској банци, под покровитељством Раџита Најака, представника Светске банке на Косову (од фебруара 2007. године), довело је до тога Косово буде третирана као 186. земља чланица, а не према Резолуцији 1244 Већа сигурности Уједињених народа.

Специјални представници ГС УН - шефови УНМИК-а[уреди | уреди извор]

Регионални администратори[уреди | уреди извор]

Решењем УНМИК-а бр. 14 од 21. октобра 1999. године, на подручју Косова и Метохије установљена је функција регионалних администратора (Regional Administrators). Приликом доношења ове одлуке УНМИК је поштовао дотадашњу поделу на пет округа, тако да су први регионални администратори именовани у Приштини, Косовској Митровици, Пећи, Призрену и Гњилану.[35] Регионални администратори су били службеници УНМИК-а и бирани су из редова страних дипломата и бивших високих официра, већином из држава чланица НАТО.

Иако је Република Србија преко својих окружних органа (који су након јуна 1999. године били измештени из својих званичних средишта) настојала да успостави сарадњу са УНМИК-овим регионалним администраторима (првенствено у области заштите српског становништва) у пракси се показало да се један од главних циљева оснивања поменутих УНМИК-ових органа огледао у постепеном сузбијању рада званичних окружних и осталих установа Републике Србије на подручју Косова и Метохије.

Током наредних година, првобитна мрежа регионалних администратора је измењена, тако да су поред дотадашњих пет именована још два, у Ђаковици и Урошевцу. Након ових промена, регионалне структуре УНМИК-а се више нису поклапале са званичном окружном поделом Косова и Метохије у државно-правном систему Републике Србије.

Решењем УНМИК-а бр. 9 од 15. маја 2001. године прописан је "Уставни оквир" привремених органа самоуправе на Косову и Метохији, који није предвиђао постојање самоуправних органа на окружном нивоу, тако да су регионални администратори УНМИК-а и даље остали једини представници власти на том нивоу управе.[36]

Решењем УНМИК-а бр. 11 од 17. априла 2003. године, функција регионалних администратора замењена је функцијом регионалних представника (Regional Representatives).[37] Иако је овај корак био предузет упоредо са изграђивањем и јачањем локалних органа власти у склопу привремене самоуправе на Косову и Метохији, регионалним представницима су првобитно била остављена овлашћења дотадашњих регионалних администратора. Међутим, током наредних година, њихов делокруг рада се постепено сужавао.

Критике[уреди | уреди извор]

УНМИК је нашироко критикован због неуспеха у постизању својих циљева. После шест година рада, УНМИК је оптуживан за неуспехе у већини својих задатака:

  • Успостављање знатне аутономије и аутономне власти на Космету није покренуто; тачније, сви кључни политички фактори подржавају пуну независност Космета као тренутно главни циљ;
  • Најважнија инфраструктура није реконструисана; нарочито, електрична дистрибуција је и даље веома проблематична;
  • Неуспеси у успостављању јавног реда и сигурности;
  • Људска права се не поштују;
  • Постоји око 150.000 избеглица са Космета, велику већину чине Срби, који и даље не могу да се врате у своје домове.
  • Растући етнички сукоби међу становништвом на Космету нису стишавани као што је обећано.
  • Према Амнести интернешнл, присуство мировњака на Космету је довело до пораста трговине женама због сексуалног искоришћавања.

Управник УНМИК-а од 2004. до јуна 2006, Сорен Јесен-Петерсен, такође је критикован због присности са осумњиченима за планиране злочине против српских цивила током рата на Космету.

УНМИК је такође критикован за неуспеху спречавању потврђених одмазди или „етничког чишћења“ против ромског и српског становништва на Космету.

Током 1998. и 1999. било је отмица и убистава Срба које никада нису разрешене, за које нико није одговарао.[38]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ http://www.ustavni.sud.rs/page/predmet/sr-Cyrl-CS/11165/?NOLAYOUT=1
  2. ^ „UNMIK”. UNMIK. Архивирано из оригинала 07. 03. 2016. г. Приступљено 12. 01. 2019. 
  3. ^ United Nations Security Council Resolution 1244. S/RES/1244(1999) (1999) Retrieved 6. 09. 2008.
  4. ^ „Promoting security, stability and respect for human rights in Kosovo”. United Nations. Приступљено 24. 9. 2012. 
  5. ^ „What is EULEX ?”. EULEX. Архивирано из оригинала 23. 12. 2014. г. Приступљено 8. 01. 2015. „EULEX works within the framework of UN Security Council Resolution 1244.” 
  6. ^ "EU launches Kosovo police mission", BBC, 9 December 2008. – Приступљено 19 May 2009.
  7. ^ „What is EULEX - EULEX Kosovo”. Eulex-kosovo.eu. Архивирано из оригинала 12. 03. 2009. г. Приступљено 28. 04. 2010. 
  8. ^ „COUNCIL JOINT ACTION 2008/124/CFSP of 4 February 2008 on the European Union Rule of Law Mission in Kosovo, EULEX KOSOVO” (PDF). eulex-kosovo.eu. Архивирано из оригинала (PDF) 2. 4. 2013. г. Приступљено 31. 12. 2012. 
  9. ^ „Ending of supervised independence 10 September 2012”. International Civilian Office. Приступљено 6. 1. 2013. 
  10. ^ „Sixteenth and final meeting of the International Steering Group for Kosovo” (PDF). International Civilian Office. 10. 9. 2012. Архивирано из оригинала (PDF) 22. 10. 2013. г. Приступљено 6. 1. 2013. 
  11. ^ а б „www.icj-cij.org/docket/files/141/15987.pdf” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 21. 08. 2010. г. Приступљено 12. 01. 2019. 
  12. ^ www.unmikonline.org Архивирано 2008-01-07 на сајту Wayback Machine UNMIK > Pillar I > Police > CIVPOL. Приступљено 2010-06-16.
  13. ^ Agency, Kosovo Trust. „Archive :: Kosovo Trust Agency :: KTA”. Kta-kosovo.org. Архивирано из оригинала 01. 05. 2010. г. Приступљено 28. 04. 2010. 
  14. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 25. 07. 2011. г. Приступљено 12. 01. 2019. 
  15. ^ „KTA: only Kosovo Institutions can privatize Brezovica”. New Kosova Report. 27. 11. 2007. Архивирано из оригинала 4. 03. 2012. г. Приступљено 28. 04. 2010. 
  16. ^ [1] Архивирано 2009-07-03 на сајту Wayback Machine
  17. ^ Agency, Kosovo Trust. „Kosovo Trust Agency :: KTA”. Kta-kosovo.org. Архивирано из оригинала 30. 04. 2010. г. Приступљено 28. 04. 2010. 
  18. ^ "Kosovo: The Human Rights Situation and the Fate of Persons Displaced from Their Homes (.pdf) ", report by Alvaro Gil-Robles, Council of Europe Commissioner for Human Rights, Strasbourg, 16 October 2002, p. 30.
  19. ^ Note: Including Roma, Egyptian, Ashkalli, Turks and Bosniaks. – Sources:
  20. ^ UNHCR, Critical Appraisal of Responsee Mechanisms Operating in Kosovo for Minority Returns, Pristina, February 2004, p. 14.
  21. ^ U.S. Committee for Refugees (USCR), April 2000, Reversal of Fortune: Yugoslavia's Refugees Crisis Since the Ethnic Albanian Return to Kosovo, p. 2-3.
  22. ^ "Kosovo: The human rights situation and the fate of persons displaced from their homes (.pdf) ", report by Alvaro Gil-Robles, Council of Europe Commissioner for Human Rights, Strasbourg, 16 October 2002.
  23. ^ International Relations and Security Network (ISN): Serbians return to Kosovo not impossible, says report (.pdf) , by Tim Judah, 7 June 2004.
  24. ^ European Stability Initiative (ESI): The Lausanne Principle: Multiethnicity, Territory and the Future of Kosovo's Serbs (.pdf) , 7 June 2004.
  25. ^ Coordinating Centre of Serbia for Kosovo-Metohija: Principles of the program for return of internally displaced persons from Kosovo and Metohija.
  26. ^ UNHCR: 2002 Annual Statistical Report: Serbia and Montenegro, pp. 9
  27. ^ U.S. Committee for Refugees and Immigrants (USCRI): Country report: Serbia and Montenegro 2006 Архивирано 2008-02-19 на сајту Wayback Machine.
  28. ^ „Kosovo UN troops 'fuel sex trade'”. BBC News. 6. 05. 2004. 
  29. ^ International, Amnesty. „Kosovo: Trafficked women and girls have human rights”. Архивирано из оригинала 13. 10. 2007. г. 
  30. ^ Guardian, The (7. 05. 2004). „Nato force 'feeds Kosovo sex trade'”. London. 
  31. ^ Wolfe, Tina (28. 11. 2007). „Kosovo's Divided City of Mitrovica Warily Awaits Independence”. World Politics Review. Архивирано из оригинала 03. 02. 2008. г. Приступљено 12. 01. 2019. 
  32. ^ " U.N. mission cuts down staff in Kosovo " Архивирано 2008-08-16 на сајту Wayback Machine xinhuanet.com 11 May 2008 Link accessed 12/08/08
  33. ^ „Kosovo: UN to reconfigure mission to recognize 'new realities'”. International Herald Tribune. 12. 06. 2008. Приступљено 13. 06. 2008. 
  34. ^ "UNMIK’s comeback (Zëri)". Newspaper article of 7 March 2011, translated by UNMIK.
  35. ^ „UNMIK Regulation 14/1999 On the Appointment of Regional and Municipal Administrators (21 October 1999)” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 14. 01. 2006. г. Приступљено 16. 08. 2016. 
  36. ^ „UNMIK Regulation 11/2003 On a Constitutional Framework for Provisional Self-Government in Kosovo (15 May 2001)”. Архивирано из оригинала 19. 01. 2012. г. Приступљено 16. 08. 2016. 
  37. ^ „UNMIK Regulation 11/2003 Amending the Appointment of Regional and Municipal Administrators (17 April 2003)” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 21. 09. 2016. г. Приступљено 16. 08. 2016. 
  38. ^ УНМИК није решио ниједно од 1000 убистава Срба („Блиц“, 28. август 2013)

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=УНМИК&oldid=25760162”