Пређи на садржај

Отон III Вителсбах

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Отон III, војвода Баварске)
Бела V
Бела V
Лични подаци
Пуно имеОтон III Вителсбах
Датум рођења(1261-02-11)11. фебруар 1261.
Место рођењаБургхаузен,
Датум смрти9. септембар 1312.(1312-09-09) (51 год.)
Место смртиЛандсхут, Свето римско царство
ГробЛандсхут
Породица
СупружникCatherine of Habsburg, Agnes of Glogau
ПотомствоХајнрих XV, војвода Баварске
РодитељиХајнрих XIII Вителсбах
Елизабета од Угарске
ДинастијаВителсбах
Угарски краљ
Период1305−1307
ПретходникВацлав III Пшемисл
НаследникКарло Роберт

Отон III Вителсбах (11. фебруар 1261, Бургхаузен - 9. септембар 1312, Ландсхут), био је војвода Доње Баварске (1290—1312) и краљ Угарске, као Бела V (1305 - 1307). Отац му је био Хајнрих XIII Вителсбах, а мајка Елизабета Угарска, кћерка угарског краља Беле.

У јануару 1279. године оженио са Катарином Хабзбург, кћерко краља Римљана, тј. немачког краља, са којом је имао неколико деце, али сва деца нису доживела пунолетство.

18. маја 1309. године Отон се ожени по други пут, и то Агнесом Глоговском. Венчање је одржано у граду Страубингу.

Отон се сукобљавао са надбискупом Салцбурга, Конрадом, и са надбискупом Мајнца, али сукоби су завршени на Отонову штету. Касније је ратовао и са аустријским војводом, и то успешно.

Угарски краљ

[уреди | уреди извор]

Долазак на власт

[уреди | уреди извор]

Ладислав V Пшемисл, угарско-бохемијско-пољски краљ се 1305. године у Брну састао са Отоном и уступио му сва своја права на Угарску; предао му је крунидбене знакове (круну, мач и плашт Светог Стефана). За Отона су се заузели моћни племићи Гисинговци и ердељски Саси. Помоћу Гисинговаца допре Отон у Столни Београд, где га 6. децембра 1305. крунисаше два бискупа: Антун Ченадски и Бенедикт Веспримски. Нато дође краљ Отон с великим слављем у Будим. Са куном на глави јахао је кроз будимске улице, да скупљени народ види, ко је сад краљ Угарски.[тражи се извор]

Ладислав Апор

[уреди | уреди извор]

Ипак Отон није нашао много присталица. Да за себе придобије Ладислава Апора, ердељског војводу, хтеде се Отон оженити с његовом кћери. Ладислав Апор (прозван „Лацковић") беше најбогатији великаш, јер је себи присвојио најуносније руднике соли у Ердељу. Ладислава је краљ Андрија Млечанин именовао војводом ердељским, касније се сам прозвао грофом Саса и Секеља ердељских; његов пак брат Петар беше бискуп ердљски. Владајући као какав династ у Ердељу, не хтеде се Ладислав поклонити ни Ладиславу Пшемисловићу ни Отону, ни другом кандидату Карлу Роберту.

Збацање са власти

[уреди | уреди извор]

Кад је краљ Отон у пролеће 1307. године дошао у Ердељ, ухвати га Ладислав Апор и затвори га у Ердељски Београд; уједно му отме све крунидбене знакове, што је Отон са собом носио.

Отону пође за руком 1308. године, да се ослободи из тамнице, те преко Галиције-Волиније и Шлеске утекао кући у Баварску. Немајући више круне, задржао је Отон ипак титулу краља Угарске све до своје смрти 1312. године.

Породично стабло

[уреди | уреди извор]
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Отон I Баварски
 
 
 
 
 
 
 
8. Лудвиг I, војвода Баварске
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Агнес од Лона
 
 
 
 
 
 
 
4. Отон II Баварски
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Беджих, војвода Чешке
 
 
 
 
 
 
 
9. Људмила од Чешке
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Елизабета од Угарске
 
 
 
 
 
 
 
2. Хајнрих XIII Вителсбах
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Хајнрих Лав
 
 
 
 
 
 
 
10. Хајнрих V, гроф од Палатината
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Матилда од Енглеске, војвоткиња Саксоније
 
 
 
 
 
 
 
5. Агнес од Палатината
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Конрад, гроф од Палатината
 
 
 
 
 
 
 
11. Агнес Хоенштауфен
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Irmingard of Henneberg
 
 
 
 
 
 
 
1. Отон III Вителсбах
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Бела III
 
 
 
 
 
 
 
12. Андрија II Арпадовић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Агнеса од Антиохије
 
 
 
 
 
 
 
6. Бела IV
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Бертолд IV, гроф од Мераније
 
 
 
 
 
 
 
13. Гертруда Меранска
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Агнес од Рохлица
 
 
 
 
 
 
 
3. Елизабета од Угарске
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Манојло Ласкарис
 
 
 
 
 
 
 
14. Теодор I Ласкарис
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Јована Кераца
 
 
 
 
 
 
 
7. Марија Ласкарис
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Алексије III Анђео
 
 
 
 
 
 
 
15. Ана Анђелина Комнина
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Ана Анђелина Комнина
 
 
 
 
 
 

Литература

[уреди | уреди извор]