Карло Роберт

Из Википедије, слободне енциклопедије
Карло Роберт
Chronicon Pictum I Karoly Robert.jpg
Карло I Роберт
Датум рођења 1288.
Место рођења Вишеград
Датум смрти 16. јул 1342.(1342-07-16) (53/54 год.)
Место смрти Вишеград
Династија Анжујци
Отац Карло Мартел Анжујски
Мајка Clemence of Austria
Супружник Elizabeth of Poland, Queen of Hungary, Beatrice of Luxembourg, Maria of Bytom, Maria of Halych
Потомство Лајош I Анжујски, Andrew, Duke of Calabria, Stephen, Duke of Slavonia, Catherine of Hungary, Duchess of Świdnica, Coloman of Hungary
Претходник Андрија III Млечанин
Наследник Лајош I Анжујски

Карло Роберт или Карло I Мађарски или Карло I Роберт (128816. јул 1342) је био краљ Мађарске (1310—1342). Унук је Карла II Напуљског и Марије Арпад. Син је Карла Мартела Анжујца и Клеменсије, ћерке Рудолфа I Хабзбурга.

Биографија[уреди]

Био је праунук Стефана V Мађарског. После смрти задњег Арпадовића Андрије III Мађарског 1301, Карло Роберт је крунисан у Естергому, али био је принуђен да преда круну Вацлаву II Пшемислу.

Папа Бонифације VIII је и даље подржавао његово полагање права на мађарски трон. Папа је тражио и добијао подршку у Мађарској за такве захтеве, што се видело 1304. на Сабору у Братислави. У међувремену Вацлав II Пшемисл је предао своја права војводи Отону III Баварском, који је постао заробљеник мађарских побуњеника.

Карло Роберт је ступио на престо 15. јуна 1309. у Буди, али не сматра се регуларним краљем све до крунисања круном Светог Стефана 27. августа 1310. у Шекесфехервару. Три године имао је проблема са побунама, све до велике победе 15. јуна 1312. код Рохановаца у Словачкој.

Владавина[уреди]

Битке Карла Роберта са одметнутим племићима

Успоставио је ред апсолутном влашћу. Сабор је сазивао нередовно, а државне послове је преузео краљевски савет. Ниже племство је постало заштићеније од самовоље и тираније барона. Могли су пријављивати бароне двору. Двор је постао познат у Европи као школа витештва.

Спровео је бројне значајне политичке и економске реформе. Успоставио је систем, по коме је додељивао привилегије, које је могао укидати. Службеници високог ранга би добијали и 20 замкова на управу, али не заувек. Извршио је реформу валуте и целог фискалног система, што је великим делом допринело обогаћивању и трговачке класе и краљевске ризнице. Битно је охрабривао развој трговине. Период његове власти карактерише убрани развој градова и опадање криминала. Све те реформе омогућиле су да порези за војску створе довољно снажну војску, која је ширила границе Мађарске, стварајући од Мађарске велику европску силу. Његове успехе је наставио и син Лајош I Анжујски.

Успешна спољна политика[уреди]

Битка код Посада 1320.

Спољашње политика Карла Роберта произлазила је из династичких савеза. Његов најзначајнији успех је био узајамни одбрамбени савез са Пољском склопљен 1335. у Тренчину против Хабзбурговаца и Бохемије. Тај савез је потврђен двомесечним конгресом у Вишеграду. После тога Мађари и Пољаци су заједно успешно напали Лудвига IV Баварског и његовог савезника хабзбуршког војводу Алберта II Аустријског.

Карло Роберт је желео да уједини Мађарску и Напуљску краљевину под његовим сином. Млетачка република и папа су спречили уједињење страхујући да ће Мађарска постати доминантна сила Јадрана. Неуспех тога уједињења компензирао је успехом у односима са Пољском. Са својим савезником и шурјаком Казимиром III склопио је договор 1339. по коме Робертов син Лудовик I Анжујски треба постати пољски краљ након смрти Казимира III, који није имао наследника.

Погоршање на јужној граници[уреди]

Molnár József Carol Robert fleeing from Posada Battle.jpg

Арпадовићи су целу јужну границу претворили у шест војних колонија или баната, који су се налазили у Малој Влашкој (јужни део данашње Румуније) и северним делови данашње Бугарске, Србије и Босне и Херцеговине. Већина старих баната се претворила у полунезависне противмађарске кнежевине. Православље је било главна вера тих подручја, а насилно покатоличење је доводило до побуна. Српски и бугарски цар и Влашка су доприносили побуни.

Пре 1320. западну Влашку су Мађари сматрали делом Северинског баната. Кад је влашки владар Басараб I постао непослушан, Карло Роберт је повео војску на Влашку. Улетео је у заседу 9. новембра 1330. у бици код Посада. Карло Роберт је једва побегао, а тим даном Влашка постаје независна држава.


Претходник:
Андрија III Мађарски
Краљ Мађарске
(13101342)

Наследник:
Лајош I