Карло Роберт

Карло Роберт
Карло I Роберт
Лични подаци
Датум рођења	1288.
Место рођења	Вишеград,
Датум смрти	16. јул 1342.(1342-07-16) (53/54 год.)
Место смрти	Вишеград,
Супружник	Елизабета Пољска, Beatrice of Luxembourg, Maria of Bytom, Maria of Halych
Потомство	Лајош I Анжујски, Andrew, Duke of Calabria, Stephen, Duke of Slavonia, Catherine of Hungary, Duchess of Świdnica, Coloman of Hungary
Родитељи	Карло Мартел Анжујски Клеменсија Хабзбуршка
Династија	Анжујци
Краљ Угарске
Претходник	Андрија III Млечанин
Наследник	Лајош I Анжујски

Карло Роберт или Карло I Угарски или Карло I Роберт (1288—16. јул 1342) је био краљ Угарске (1310—1342). Унук је Карла II Напуљског и Марије Арпад. Син је Карла Мартела Анжујца и Клеменсије, ћерке Рудолфа I Хабзбурга.

Биографија

Био је праунук Стефана V Угарског. После смрти задњег Арпадовића Андрије III Угарског 1301, Карло Роберт је крунисан у Естергому, али био је принуђен да преда круну Вацлаву II Пшемислу.

Папа Бонифације VIII је и даље подржавао његово полагање права на угарски трон. Папа је тражио и добијао подршку у Угарској за такве захтеве, што се видело 1304. на Сабору у Братислави. У међувремену Вацлав II Пшемисл је предао своја права војводи Отону III Баварском, који је постао заробљеник угарских побуњеника.

Карло Роберт је ступио на престо 15. јуна 1309. у Буди, али не сматра се регуларним краљем све до крунисања круном Светог Стефана 27. августа 1310. у Шекесфехервару. Три године имао је проблема са побунама, све до велике победе 15. јуна 1312. код Рохановаца у Словачкој.

Владавина

Битке Карла Роберта са одметнутим племићима

Успоставио је ред апсолутном влашћу. Сабор је сазивао нередовно, а државне послове је преузео краљевски савет. Ниже племство је постало заштићеније од самовоље и тираније барона. Могли су пријављивати бароне двору. Двор је постао познат у Европи као школа витештва.

Спровео је бројне значајне политичке и економске реформе. Успоставио је систем, по коме је додељивао привилегије, које је могао укидати. Службеници високог ранга би добијали и 20 замкова на управу, али не заувек. Извршио је реформу валуте и целог фискалног система, што је великим делом допринело обогаћивању и трговачке класе и краљевске ризнице. Битно је охрабривао развој трговине. Период његове власти карактерише убрани развој градова и опадање криминала. Све те реформе омогућиле су да порези за војску створе довољно снажну војску, која је ширила границе Угарске, стварајући од Угарске велику европску силу. Његове успехе је наставио и син Лајош I Анжујски.

Успешна спољна политика

Битка код Посаде 1330.

Спољашње политика Карла Роберта произлазила је из династичких савеза. Његов најзначајнији успех је био узајамни одбрамбени савез са Пољском склопљен 1335. у Тренчину против Хабзбурговаца и Бохемије. Тај савез је потврђен двомесечним конгресом у Вишеграду. После тога Мађари и Пољаци су заједно успешно напали Лудвига IV Баварског и његовог савезника хабзбуршког војводу Алберта II Аустријског.

Карло Роберт је желео да уједини Угарску и Напуљску краљевину под његовим сином. Млетачка република и папа су спречили уједињење страхујући да ће Угарска постати доминантна сила Јадрана. Неуспех тога уједињења компензирао је успехом у односима са Пољском. Са својим савезником и шурјаком Казимиром III склопио је договор 1339. по коме Робертов син Лудовик I Анжујски треба постати пољски краљ након смрти Казимира III, који није имао наследника.

Погоршање на јужној граници

Битка код Посада

Арпадовићи су целу јужну границу претворили у шест војних колонија или баната, који су се налазили у Малој Влашкој (јужни део данашње Румуније) и северним делови данашње Бугарске, Србије и Босне и Херцеговине. Већина старих баната се претворила у полунезависне противмађарске кнежевине. Православље је било главна вера тих подручја, а насилно покатоличење је доводило до побуна. Српски и бугарски цар и Влашка су доприносили побуни.

Пре 1320. западну Влашку су Мађари сматрали делом Северинског баната. Кад је влашки владар Басараб I постао непослушан, Карло Роберт је повео војску на Влашку. Улетео је у заседу 9. новембра 1330. у бици код Посада. Карло Роберт је једва побегао, а тим даном Влашка постаје независна држава. Карло Роберт је водио ратове са српским владарима Стефаном Милутином и царем Душаном Силним. Карло Роберт је бившем српском краљу Драгутину дао на управу север Босне, Срем, Мачву и Београд. Драгутинов син Владислав признаје врховну власт краља Карла Роберта, због напада Милутина на Драгутинову земљу. Милутин 1316. заузима Мачву и Београд од Угара, али они враћају Београд већ 1319. Рат се наставља до 1322., а граница се враћа на Дунав. После битке код Велбужда Србија постаје главна сила на Балкану, а Угарска страхује од њеног ширења. Зато, 1334. Карло Роберт упада у Србију, заузима Мачву и напада Шумадију. Српски краљ (касније цар) Душан окупља велику војску и туче Угаре у Шумадији. Сам Карло је рањен, а Угарска војска је у расулу. Душан затим враћа Мачву и Београд и напада Угарску преко Дунава. Србија такође напада Босну, угарског вазала, и заузима део Далмације. Босна пада под српски утицај, и Угарска се повлачи на Саву и Дунав и плаћа велику ратну одштету српском владару. Мировним уговором Угари престају да покатоличавају Србе за време Душанове власти. Карло Роберт умире 1342. године, а Угарски утицај слаби на југу.

Породично стабло

Преци Карло Роберт

16. Луј VIII 8. Карло I Анжујски 17. Бланка од Кастиље 4. Карло II Напуљски 18. Рамон Беренгар IV од Провансе 9. Беатрис од Провансе 19. Беатриче Савојска 2. Карло Мартел Анжујски 20. Бела IV 10. Стефан V Угарски 21. Марија Ласкарис 5. Марија Угарска 11. Јелисавета Куманка 1. Карло Роберт 24. Rudolph II of Habsburg 12. Алберт IV, гроф Хабзбурга 25. Agnes of Stauf 6. Rudolf I of Germany 26. Ulrich of Kyburg 13. Hedwig of Kyburg 3. Клеменсија Хабзбуршка 7. Gertrude of Hohenburg