Агнеса од Антиохије

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Агнеса од Антиохије
Chatillon Anna arcrekonstrukció.jpg
Пуно име Агнеса (Ана) од Антиохије
Датум рођења 1153.
Место рођења Антиохија
Кнежевина Антиохија
Датум смрти око 1184.
Место смрти Стони Београд
Угарска
Гроб Базилика у Секешфехервару (Стоном Београду)
Династија Шатијон, Арпадовци
Отац Рене од Шатијона
Мајка Констанца Антиохијска
Супружник Бела III Угарски
Потомство Емерик Угарски, Маргарета Угарска, Андрија II Арпадовић, Констанца Угарска
Угарска краљица
Период 1172-1184
Претходник Марија Комнин
Наследник Маргарета Француска

Агнеса од Антиохије (1154 - око 1184) била је краљица Угарске од 1172. до 1184. године.

Биографија[уреди]

Агнеса је ћерка Констанце Антиохијске и њеног другог мужа Ренеа од Шатијона. Констанцин први муж, кнез Ремон од Поатјеа, погинуо је у бици код Инаба против зенгидског војсковође Нур ад Дина. Рене од Шатијона заробљен је 1160. године. У заробљеништву у Алепу провешће наредних петнаест година. Године 1170. Агнеса одлази у Цариград код своје сестре Марије Антиохијске која је била удата за цара Манојла Комнина. На Манојлов захтев, удала се за Белу III. Бела на престо долази 1172. године након смрти бившег краља Стефана III. У угарској, Агнеса је носила име Ана јер је њено право име било реткост у Европи. Умрла је 1184. године. Сахрањена је у Столном Београду. Њени посмртни остаци пронађени су у 19. веку у порушеној катедрали. Пренети су у Будимпешту где су сахрањени поред њеног мужа.

Породично стабло[уреди]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
4. Hervé II of Donzy
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
2. Рене од Шатијона
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Агнеса од Антиохије
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
6. Боемунд II од Антиохије
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3. Констанца Антиохијска
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
7. Алиса Антиохијска
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  • Korai Magyar Történeti Lexikon (9-14. század), főszerkesztő: Kristó Gyula, szerkesztők: Engel Pál és Makk Ferenc (Akadémiai Kiadó, Budapest, 1994)