Палестина (држава)

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Палестина)
За друга значења, погледајте Палестина (вишезначна одредница).
Држава Палестина
арап. دولة فلسطين
Dawlat Filasṭin
Застава Палестине Грб Палестине
Застава Грб
Химна
Fida'i
Положај Палестине
Главни град Јерусалим (званично)
Рамала / Газа (фактички)
Службени језик арапски
 — Председник Махмуд Абас
 — Премијер Рами Хамдалах
 — Председник скупштине Салим Занун
Независност: 15. новембар 1988.
(проглашена)
29. новембар 2012.
(призната)
Површина  
 — укупно 6.220 km² (-)
 — вода (%) 220 км² (Мртво море)
Становништво  
 — 2014. 4.550.368 [1](126)
 — густина 731/km²
Валута египатска фунта (EGP)
јордански динар (JOD)
израелски шекел (ILS)
Временска зона UTC +2 (лети +3)
Интернет домен .ps
Позивни број +970
Palestine-Mandate-Ensign-1927-1948.svg
PALESTINE FLAG
PALESTINE AND TRANSJORDAN UNDER BRITISH MANDATE
Dome In Jerusalem, The Capital City Of State Of Palestine
PALESTINE POUND
PALESTINE STAMP UNDER BRITISH MANDATE
PALESTINE STAMP UNDER BRITISH MANDATE
Mill (British Mandate for Palestine currency, 1927).jpg
British Mandate Palestinian passport.jpg
Palestine recognition only.svg
PALESTINE 1759
PALESTINE 1851
PALESTINE 1864
PALESTINE 1900
PALESTINE 1915
Palestine 1920
PALESTINE 1924
PALESTINE 1946
PALESTINE 1947

Палестина, званично Држава Палестина (арап. دولة فلسطين, Dawlat Filasṭin) је делимично призната држава на Блиском истоку.[2] Службено је настала унилатералним усвајањем декларације о независности коју су 15. новембра 1988. у егзилу у Алжиру донеле Палестинска ослободилачка организација и Национално веће Палестине. Међународно-правни статус признат јој је 29. новембра 2012. након гласања у Генералној скупштини ОУН, када је Палестини додељен статус државе посматрача у Уједињеним нацијама (са 138 гласова за, 9 против и 41 суздржаних).[3][4]

Географија[уреди]

Палестина се састоји из две одвојене територијалне целине - Појаса Газе и Западне обале. Ова два дела Палестине раздваја територија Израела. Палестина се граничи са Израелом, Египтом и Јорданом.

Назив[уреди]

Назив Палестина потиче од народа под називом Филистејци, који је настањивао ово подручје у античко доба. Филистејци су имали неколико независних градова-држава, од којих су најзначајнији били Газа, Ашдод и Ашкелон. Филистејци су били индо-европски народ грчког порекла чије изворно име (највероватније Кафтори) остаје непознато. Реч Палестина (Пелешет) је реч хебрејског порекла, и у историјском, лингвистичком и културолошком погледу односила се искључиво на древне Филистејце, док се у модерној политичкој терминологији повезује са арапским становништвом Палестине. Филистејци су се населили на подручје Леванта у 12. веку пре нове ере, а филистејска држава била је уништена од стране Асирије у 8. веку пре нове ере.

Након неуспелог јеврејског устанка против Римљана 135. године нове ере, Римљани су преименовали провинцију Јудеју у провинцију Сирија-Палестина, да би негирали историјску везу јеврејског народа са том земљом. Термин „Палестина“ био је након тога спорадично коришћен од стране европских историчара, као и од стране крсташа. За време Отоманске империје званичан назив за Палестину био је Вилајет Сирија-Јерусалим. Британци су своју колонију, основану 1920. године, назвали такође Мандаторна Палестина. Након Израелско-арапског рата 1948, а посебно након Шестодневног рата, термин Палестина и Палестински народ почињу се у терминолошко-лингвистичком смислу повезивати са арапским становништвом ове области.[5][6][7][8]

Историја[уреди]

Од 7. века, Палестина је део Арапског калифата, а у 11. веку је освајају крсташи. Након победе муслимана над крсташима у 12. веку, Палестина улази у састав државе Ајубида, а у 16. веку постаје део Османског царства. Након Првог светског рата, Палестина постаје колонија Британске империје, да би 1947. године била предложена њена подела на две независне државе - јеврејску и арапску. Створена је, међутим, само јеврејска држава Израел, која је поред територија које би јој припале према плану поделе, анектирала и нека подручја која је требало да припадну држави Арапа (Палестинаца). Делови Палестине који нису ушли у састав Израела (Западна Обала и Појас Газе) укључени су тада у састав Јордана и Египта.

Током рата из 1967. године, Израел осваја Западну Обалу и Појас Газе да би на делу ових територија била формирана аутономна Палестинска Народна Самоуправа 1994. године. 2004. године, Израел се повлачи из Појаса Газе, али задржава контролу над Западном Обалом. 2007. године контролу над Појасом Газе преузима палестинска организација Хамас, која у Појасу Газе формира сопствену палестинску владу супротстављену палестинској влади на Западној Обали.

29. новембра 2012. године Генерална скупштина ОУН-а примила је Палестину као посматрача у непуноправно чланство.

Гувернорати[уреди]

Гувернорати Палестине.
Територије на које полаже право држава Палестина и територије које тренутно контролишу Палестинци (црвено). Под контролом Палестинаца налази се цео Појас Газе и већина палестинских насеља на Западној Обали. Међутим, подручја Западне Обале изван палестинских насеља су под директном контролом Израела, који експлоатише готово све локалне ресурсе.

Територија Палестине је подељена на 16 гувернората, од којих се 11 налази на Западној Обали, а 5 у Појасу Газе.

Гувернорати на Западној Обали:

Гувернорати у Појасу Газе:

За разлику од гувернората у Појасу Газе, које потпуно контролишу Палестинци, гувернорати на Западној Обали су делимично под контролом Палестинаца, а делимично под директном контролом Израела.

Градови[уреди]

Највећи градови у Појасу Газе су:

Највећи градови на Западној Обали су:

Највећи град Палестине је Газа, док је званични главни град државе Источни Јерусалим. С обзиром да је Источни Јерусалим анектирао Израел и званично га спојио са Западним Јерусалимом, седишта две палестинске владе се налазе у Рамали и Гази. Сви већи градови Палестине, изузев Источног Јерусалима, су под контролом Палестинаца.

Демографија[уреди]

У Појасу Газе живи 1.604.238 становника, од чега су 99,9 % Палестинци. 85,8 % становништва су муслимани, а 14,2 % хришћани.

На Западној Обали живи 3.092.555 становника, од чега су 83% Палестинци и 17% Јевреји. Поред Палестинаца, на Западној Обали живи и око 524.000 јеврејских колониста.

Политика[уреди]

Иако је од стране УН-а призната за суверену државу, Палестина само делимично контролише своју територију, а постоје и две супротстављене палестинске владе. Појасом Газе, који у потпуности контролишу Палестинци, управља палестинска влада организације Хамас, док Западном Обалом, која је и даље под окупацијом Израела, управља палестинска влада организације Фатах.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Национална агенција за статистику [1]
  2. „United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications”. Millenniumindicators.un.org. 31. 10. 2013.. Приступљено 13. 4. 2015.. 
  3. Charbonneau, Louis. „Palestinians win implicit U.N. recognition of sovereign state”. Reuters. Приступљено 10. 3. 2013.. 
  4. „Generalna Skupština Un: Palestina dobila status države posmatrača! - Telegraf”. Naslovi.net. 30. 11. 2012.. Приступљено 10. 3. 2013.. 
  5. Philistine (people) - Encyclopedia Britannica
  6. Origin of the Name Palestine
  7. The History of the Words Palestine And Palestinians
  8. Origin of "Palestine" | Jewish Virtual Library