Парацератеријум

Парацератеријум; Временски распон: рани—касни олигоцен34–23 Ma PreꞒ Ꞓ O S D C P T J K Pg N
	Скелет P. transouralicum, монтиран на зид, Московском палеонтолошком музеју; ово је најпотпуније познати скелет, али лобања је одливак примерка из Америчког музеја природне историје
Научна класификација
Царство:	Animalia
Тип:	Chordata
Класа:	Mammalia
Ред:	Perissodactyla
Породица:	†Paraceratheriidae
Род:	†Paraceratherium; Forster-Cooper, 1911
Типска врста
	†Aceratherium bugtiense; Pilgrim, 1908
Species
	†P. bugtiense (Pilgrim, 1908); †P. transouralicum (Pavlova, 1922); †P. huangheense Li et al., 2017; †P. linxiaense Deng et al., 2021;
Синоними
	Genus synonymy Baluchitherium Forster-Cooper, 1913 ; Indricotherium Borissiak, 1916 ; Pristinotherium Birkjukov, 1953 ; ?Benaratherium Gabunia, 1955 ; Species synonymy P. bugtiense: ; Aceratherium bugtiense Pilgrim, 1908 ; Thaumastotherium osborni Forster-Cooper, 1913 (preoccupied) ; Baluchitherium osborni (Forster-Cooper, 1913) ; Metamynodon bugtiensis Forster-Cooper, 1922 ; Paraceratherium zhajremensis Bayshashov, 1988 ; P. transouralicum: ; Indricotherium transouralicum Pavlova, 1922 ; Baluchitherium grangeri Osborn, 1923 ; Indricotherium asiaticum Borissiak, 1923 ; Indricotherium minus Borissiak, 1923 ; Indricotherium grangeri (Osborn, 1923) ; Pristinotherium brevicervicale Birjukov, 1953 ; Dubious names: ; Benaratherium callistrati Gabunia, 1955 ;

Парацератеријум (такође познат под називима Индрицотеријум и Балукитеријум) изумрли је род џиновских безрогих сисара из породице Paraceratheriidae , сличних носорогу, који су настањивали Европу и Азију за време епохе олигоцена. Први фосил је откривен у Белуџистану, 1910. године, за вријеме једне експедиције енглеског палеонтолога и директора Музеја зоологије универзитета у Кембриџу^[2]^[3].

Опис

Сматра се највећим познатим копненим сисаром, чија је највећа врста у одраслом добу достизала тежину од 11 тона. Највећи примерак био је висок 4,8 метара и тежио је 17 тона. Парацератеријум је био биљојед, који се хранио лишћем са дрвећа помоћу својих кљовастих горњих зуба усмерених према доле, који су се поклапали са зубима у доњој вилици, усмереним према напред.^[4]^[5]

Референце

^ Prothero 2013, стр. 17–34.
^ „Indricotherium: Age range and collections”. Paleobiology Database. Архивирано из оригинала 30. 04. 2008. г. Приступљено 16. 2. 2013.
^ Forster Cooper, Clive (1911). „Paraceratherium bugtiense, a new genus of Rhinocerotidae from the Bugti Hills of Baluchistan. Preliminary notice.”. Ann. Mag. Nat. Hist.. 8 (8): 711—716.
^ Larramendi, A. (2016). „Shoulder height, body mass and shape of proboscideans” (PDF). Acta Palaeontologica Polonica. 61. doi:10.4202/app.00136.2014.
^ Fortelius, M.; Kappelman, J. (1993). „The largest land mammal ever imagined”. Zoological Journal of the Linnean Society. 108: 85—101. doi:10.1111/j.1096-3642.1993.tb02560.x.

Литература

Prothero, Donald R. (2013). Rhinoceros giants: the paleobiology of Indricotheres (на језику: енглески). Bloomington: Indiana University Press. ISBN 978-0-253-00819-0. Проверите вредност параметра |isbn=: invalid character (помоћ).

[FOOTNOTEProthero201317–34-1] Prothero 2013, стр. 17–34.

[2] „Indricotherium: Age range and collections”. Paleobiology Database. Архивирано из оригинала 30. 04. 2008. г. Приступљено 16. 2. 2013.

[3] Forster Cooper, Clive (1911). „Paraceratherium bugtiense, a new genus of Rhinocerotidae from the Bugti Hills of Baluchistan. Preliminary notice.”. Ann. Mag. Nat. Hist.. 8 (8): 711—716.

[probos_mass-4] Larramendi, A. (2016). „Shoulder height, body mass and shape of proboscideans” (PDF). Acta Palaeontologica Polonica. 61. doi:10.4202/app.00136.2014.

[Fortelius-5] Fortelius, M.; Kappelman, J. (1993). „The largest land mammal ever imagined”. Zoological Journal of the Linnean Society. 108: 85—101. doi:10.1111/j.1096-3642.1993.tb02560.x.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]