Париски метро

Из Википедије, слободне енциклопедије
Париски метро Metro sign Paris.jpg
Општи подаци
Област превоза Париз
Тип превоза подземна железница
Број линија 16
Број станица 303
Дневни превоз путника 4,175 милиона путника
Функционисање система
Почетак рада 19.јули 1990. година
Оператор(и) RATP
Технички подаци
Дужина мреже 214 километара
Ширина колосека 1435 mm (стандардна ширина)

Париски метро или Метрополитан је део јавног превоза у Париској области. Постао је један од симбола града, познат по учесталости у самом граду као и униформној архитектури која је под утицајем сецесионистичког правца. После Московског метроа он је најпрометнији метро у Европи. Метро станица Шатле лес Алес је највећа метро станица на свету.[1]

Име[уреди]

Реч метро настала је управо у Паризу као скраћеница за фирму која је управљала овим саобраћајним системом Compagnie du chemin de fer métropolitain de Paris, или кратко Метрополитан. Могуће да је само име фирме преузето из фирме која је управљала Лондонским метроом Metropolitan Railway. Касније овај назив још више скраћен на само метро. Метро је врло брзо постао популаран и у осталим језицима те је постао универзално име за овај вид транспорта у оквиру градова.

Историја[уреди]

Радови на париском метроу започети су новембра 1898. године. Прва линија отворена је 19. јула 1900. године током светске изложбе у Паризу. До Првог светског рата метро се веома брзо ширио, тако да је до 1920. године центар града био потпуно покривен. 1930-их године су се постојеће линије продужавале ка предграђима. Након Другог светског рата Париски метро се није превише градио али су се постојеће линије модернизовале.

Такође због наглог ширења Париске области био је неопхдан још већи транспортни систем. Решење је нађено у новом систему тзв. RER-a (фр. réseau express régional), која је са својих 5 линија заправо представљала проширење постојећег метро система.

Несреће[уреди]

Током историје као у већини осталих метроа било је разних несрећа. Највећи инциденти у париском метроу су се десили:

  • 10. августа 1903. године: велики пожар, 84 особе су погинуле
  • 30. августа 200. године: Услед превелике брзине и непостојања аутоматске контроле дошло је до искакања при чему је 24 особе лакше повређено
  • 6. августа 2005. године: услед лоших инсталација дошло је до пожара у возу при чему је повређено 19 особа
  • 29. јула 2007 године: пожар у једном од возова узроковао је повреду 15 особа

Карактеристике[уреди]

Мрежа Париског метроа је изузетно густа, па су станице релативно близу једна другој: 548 метара у просеку су удаљене једна од друге. Метро је у највећем делу подземан и то претежно у самом центру града. Ка периферији метро прелази у надземне пруге које су укупне дужине 17 km од укупних 214 km. Линије метроа су испресецане линијама воза РЕР-а, који саобраћа до удаљенијих приградских насеља и аеродрома.

Мапа са свим линијама Париског метроа

Због разноликог састава тла тунели су релативно близу површине, са изузетком линије 12 испод Монмартра. Углавном је поштовано правило о радијусу кривина од 75 метара. Колосек је стандардне ширине од 1.435 m, а електрична енергија се добија из треће шине која је под напоном од 750 V. Ширина вагона је 2.4 m. Број вагона варира од три до шест, а најчешће је пет. Осам вагона је могућ само на линији 14.

Од 2012. године у многим париским метро станицама је омогућен бесплатан приступ интернету. [2]

Радно време[уреди]

Први возови напуштају почетне станице ујутру у 5.30. Задњи воз приступа задњој станици ноћу у 1.15, осим петком и суботом и значајнијим празницима када долазе у 2.15.

Тарифни систем[уреди]

Једнократна карта и вишедневна карта

Карте се могу купити на киосцима и аутоматима на самим станицама. Карте или смарт картице су неопходне како би се прошло ка перонима. На улазу се налазе аутоматске рампе које се отварају само очитавањем смарт картица или једнократних карти. Стандардна карта подразумева један улаз и један излаз кроз рампе, те је стога могуће вршити преседања кроз више линија метро система. Поред једнократних карти постоје и:

  • Дневна карта
  • Недељна карта
  • Месечна карта
  • Годишња карта
  • Paris Visite карта која може трајати 3 или 5 дана за зоне од 1-3. Ова карта је веома погодна за туристе.

Линије[уреди]

Линија 5 Париског метроа

Париски метро тренутно има 16 линија, од које су линија 3 и 7 додатно подељене.

Линија Релација Почела Дужина у km Број
станица
Број
вагона
Број возова
у шпицу
01Paris m 1 jms.svg Ла Дифенс ↔ Шатоу де Винсенс 1900 16.6 25 6 45
02Paris m 2 jms.svg Порт Дофи ↔ Насион 1900 12.3 25 5 37
03Paris m 3 jms.svg Порт де Левало ↔ Галеми 1904 11.7 25 5 40
03bisParis m 3bis jms.svg Гамбета ↔ Порт де Лилас 1921 1.3 4 3 4
04Paris m 4 jms.svg Порт де Клигнакорт ↔ Мари де Монтруж 1908 12.1 27 6 40
05Paris m 5 jms.svg Бобни - Пабло Пикасо ↔ Плејс д Итали 1906 14.6 22 5 45
06Paris m 6 jms.svg Аеродром Шарл де Гол ↔ Насион 1907 13.7 28 5 37
07Paris m 7 jms.svg Ла Курнев ↔
Вилжиф - Луј Арагон / Мар Д Иври
1910 18.6 38 5 60
07bisParis m 7bis jms.svg Луј Бланк ↔ Пре Сен-Жерве 1911 3.1 8 3 6
08Paris m 8 jms.svg Балард ↔ Понт де Лак 1913 23.4 38 5 50
09Paris m 9 jms.svg Пон де Севр ↔ Мари де Монтрел 1922 19.6 37 5 57
10Paris m 10 jms.svg Булоњ - Понт де Сен Кло ↔
Жер Астерлиз
1913 11.7 23 5 24
11Paris m 11 jms.svg Шалет ↔ Мари де Лилас 1935 6.3 13 4 20
12Paris m 12 jms.svg Фрон Популер ↔ Мари Дизи 1910 15.3 29 5 37
13Paris m 13 jms.svg УниверзитетСен Дени
Шатилон Монтруж
1911 24.3 32 5 50
14Paris m 14 jms.svg Сен Лазар ↔ Олимпиадес 1998 9.2 9 6
максимално 8
18

Видети још[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Париски метро